NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Kraj priče o zlatu

("Kraj ostavinske rasprave", NIN br. 2631)

      Razgovor sa vašim saradnikom (NIN, 31. maj) profesor Dobrosav Mitrović, šef Jugoslovenske delegacije za pitanja sukcesije, završio je sledećim rečima: "Kad je reč o zlatu moram reći da u Bazelu ništa nije nađeno. Postoji propis donet 1918. godine u kojem se navodi da Srbija unosi 30 tona zlata u Jugoslaviju. Međutim, Bazel je nastao 1930. godine. Ko je i da li je neko zlato odneo u Bazel, niko ne zna, ali se zna da je to moglo biti jedino zlato Obrenovića, odnosno tog kraljevstva, jer su oni stavljali pečate na zlato."
       Veroljub Dugalić, profesor Međunarodnih finansija i berzanskog poslovanja na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, pisac knjige "Narodna banka 1888-1941" i član jugoslovenske delegacije za pitanja sukcesije, u poslednjoj fazi pregovora izjavio je u "Nedeljnom telegrafu" od 6. decembra 2000. godine da je NB Kraljevine Srbije završnim bilansom od 30. januara 1920. godine unela u NB Kraljevine SHS, pored druge imovine i deviznih rezervi sa zlatnom podlogom, 21 257 kg. zlata, da se u verodostojnost bilansa ne može sumnjati, da se sve u vezi sa zlatom može dokumentovano dokazati u Beogradu. O tome kakva je danas situacija sa zlatom, on doslovce kaže: "Da li danas postoji 46 ili 146 tona zlata u BIS banci, banci za međunarodno poravnanje u Bazelu, nema nikakav uzročno-posledični odnos naspram činjenice da je Kraljevina Srbija 1920. godine u novu državu unela 21 tonu zlata. Za mene, kao ekonomistu logično je da ono što je uneto u tu državu, a nepobitno je to zlato uneseno, jer je postojalo i pre nego što je postojala nova država, mora se dobiti nazad." I dalje, "moguće je da u trezorima BIS banke sada više ne postoji ono zlato koje je uneto, ali to ne menja odnos prema tom problemu u daljoj deobi i naspram činjenice da je 21 tona zlata iz Srbije uneta u novu državu. Ne vidim razlog zašto bi to bilo raspodeljeno po bilo kakvim kvotama koje preporučuje MMF."
       Sučeljeni smo sa dva dijametralno suprotna mišljenja šefa delegacije i njenog najkompetentnijeg člana za srpsko zlato. Budući da mišljenje prof. Dugalića, kao i identično mišljenje drugih eksperata nije prihvaćeno to se tvrdnja da ne postoji srpsko zlato u Bazelu ne može drugačije shvatiti nego kao farsa kojom se izbegava objašnjenje zašto se odustalo od zahteva za povraćaj srpskog zlata bez odgovarajućeg protivustupka. Ne zaboravimo, prema obračunu prof. Oskara Kovača, Srbija je u zlatu i devizama sa zlatnom podlogom unela 1 280 miliona dolara po sadašnjoj vrednosti. Svih 1 280 miliona dolara trebalo je izuzeti iz raspodele i vratiti u celini Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Međutim, njoj je posle izvršene raspodele preostalo samo 147 miliona, što zajedno sa oko 100 miliona dolara vrednosti ranije raspodeljenog zlata u MMF-u iznosi ukupno 19,3 odsto njenog, ne zajednički stečenog zlata.
      
       KOSTA MIHAILOVIĆ,
       Beograd


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu