NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Žanetićarije<br>Voja Žanetić
Ajnštajnoslavija

      Krajnje je vreme da se predloži, a ako neće niko - onda ću ja, da se isprazni Centralni zatvor, sve ćelije sem jedne. Onda da se, u tako ispražnjene ćelije, unesu fotografije nas jedno par miliona, na čelu sa "Liderima DOS-a", te da se Onom Jedinom Preostalom Zatvoreniku dă neka kvalitetna olovka, a da bi nam svima nacrtao magareće uši na slikama. I najveće uši da budu na "Liderima", da se zna zbog čega ih tako zovemo. Eto.
       Božanstvena, dakle, prevara, a zbog koje treba da nam se svima apliciraju ušesa, zove se SR Jugoslavija, iz čijih Haških kučina se ne možemo ispetljati već mesecima. Porastu naših ušiju naročito pogoduje činjenica da je papire o saradnji sa Hagom potpisala osoba sa olovkom iz prethodnog pasusa. Sve je relativno, što bi rekao Ajnštajn. I, stvarno, šteta što taj Ajnštajn nije živ, pa da ga momentalno proglasimo za Predsednika SRJ, čime bismo rešili problem i sebi i Đinđiću i Žižiću i Koštunici. O Milu i Milutinoviću (a lepo su im se i uparila imena) da ne pričamo. A evo i zašto:
       "Može li Sloba u Hag?", pitali bi mi Alberta.
       "Pa, to je relativno!" odgovorio bi on. "Može ako daju Bulatovićevi, al ne mora jer ko zna ko neće dati. Može i ako niko ne bude dao, pošto će ga dati Srbija, ali opet i ne može, jer Srbija pre toga mora da izađe iz Jugoslavije. A i relativno je šta je onda Srbija, uopšte. I još da dodam: energija kojom se Sloba daje jednaka je masi Žižićevih glasača puta brzina Milovog raspisivanja referenduma, pa sve to na kvadrat!"
       E, dakle, relativno nam je ovih dana, nije da nije. Biće donatorske konferencije, ali će se relativno mali broj učesnika povećati ako relativno skoro oslobodimo Karlu obaveze da nam relativno često maltretira Koštunicu pitanjem kad ćemo da joj ga, s oproštenjem, damo. Slobu, mislim.
       Onda: koliko je milijardi dolara dužna Jugoslavija? Možda relativno malo, a možda i relativno mnogo, zavisi od relativno skorih događaja u Saveznoj Skupštini. Ko komanduje jugoslovenskom Vojskom? Tjah, to je jako teško reći, pošto je to relativno zbog relativno komplikovanih odnosa u DOS-u, a i to je relativno, s obzirom da je DOS na vlasti u Jugoslaviji relativno zavisan od relativno nelogične koalicije sa SNP. Oće li biti nekih novih izbora? Pa relativno skoro ne, mada je i to relativno, jer... I da ne nabrajam dalje, pošto ovo može relativno dugo da traje, a i mi svi zajedno imamo još relativno malo strpljenja za ovu temu.
       Mada se to po ušima ne bi moglo primetiti, rekosmo relativno skoro.
      
       Komunikacija: Ima ta priča sa tim Krstićem, koji je prvo bio šef neke inspekcije u Vojsci, pa šef ZSB u PM i B (sad da ne objašnjavam skraćenice), pa kandidat za Pavkovićevo mesto, pa opet šef one iste inspekcije u istoj toj vojsci. I neko ga sad tu napada, drugi ga opet brane... Ništa mi tu nije jasno, kao šatro...
       Ali ono što mi je bilo posle sve te priče apsolutno jasno, to je da u DOS nema telefona, ni mobilnih ni običnih. To zaključujem na osnovu činjenice da se sve nešto dogovaraju preko televizije, radija i novina, a uskoro će se i plakati upotrebljavati. Ideš ulicom i vidiš plakat na kome piše: "Đinđiću, moramo da razgovaramo o Pavkoviću, a i uopšte". U potpisu "Koštunica, naravno" ili plakat na kome je nasmejani Pavković, a u potpisu "Vi pobeđujete, ja dobijam!" Sad kad razmislim, trebalo je te plakate još ranije uvesti, jer ko zna, možda je i siroti Putin išao iz kabineta u kabinet, posredujući među koalicionim partnerima... "Baćuška _________ (Đinđić ili Koštunica ili Čović ili Mihajlović ili popuniti po nahođenju), mili moj, možda bi Vi mogli da se javite _______ (opet popuniti)...", na šta Baćuške, hladno odgovaraju sa NJET, da se zna ko je ovde Gazda i ko ima više Telohranitelja, bre! A zna se, samo nam nije javljeno. Niti će, skoro.
       Eh, da, zaboravili smo još jedno sredstvo komunikacije. Mitinzi. Evo, gledasmo pre neki dan, sakupili se Svi Penzioneri Sveta (bivši SPS) na Trgu Republike, pa ti sve žao kad vidiš ko je sad opozicija, uključiv i mlohave Radikale što im svakodnevno radikalno otromboljena telesa iznose iz skupštine (i bacaju u kontejnere?).
       Elem, zašto se, kad je već tako, ne bi vratili tradicijama iz Dobrih Onih Starih (DOS) vremena, kad se malo jasnije znalo ko je i zašto protiv koga? Pre podne si Ministar u Vladi, ili šta li već, a popodne okupiš svoje pristalice, pa pod prozor kancelarije Kolege što se svaki dan viđaš sa njim na sednicama i sastancima, samo ne razgovarate. Popodne mu kamenjem, jajima i trulim povrćem unakaziš kabinet, sutra kolegijalno čistiš posledice "vandalskih aktivnosti".
       I to bi moglo super tako da bude. Pre podne si Vlast, popodne si Opozicija. Pre podne si konzervativan, popodne si liberalan. Ujutru akcija, uveče reakcija. I Ti naizgled jedan, a kad ono vas u stvari - dvojica. Pa kad dođe noć obojica legnete u krevet i šta bude. A mož da bude svašta, kako stvari mogu da krenu. Sa tom komunikacijom, mislim.
       A i uopšte.
      
       Dosije: Slatka mala vest. Pozoveš broj telefona, pa ti kažu da li imaš dosije. Onda odeš i pogledaš šta je Država znala o tebi, samo nije htela da ti kaže. Sad se, valjda, očekuje da i Država pozove nas, pa da ona čuje, zauzvrat, šta mi znamo o njoj, samo nećemo da joj kažemo. A i nije čudo što nećemo.
       To se ne da preko usta prevaliti.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu