Prošle godine Kolumbija je bila zemlja sa najvišom stopom smrtnosti uzrokovane nasiljem sa ukupno 26 hiljada žrtava

      Kolumbija je nekada bila poznata samo kao zemlja kafe. To je ujedno postojbina Markesovog nadrealizma a poslednjih godina postala je zemlja nasilja, ubistava, droge, kriminala, prostitucije...
       Kolumbija je prošle godine bila zemlja sa najvišom stopom smrtnosti uzrokovane nasiljem sa ukupno 26 000 života, kaže se u vladinom izveštaju objavljenom 6. aprila uoči Međunarodnog dana zdravlja. Većina od
       26 000 žrtava ubistva bile su osobe od 14 do 30 godina starosti.
       Od 1975. do 2000. godine 500 000 Kolumbijaca je ubijeno. U Kolumbiji stopa nasilne smrti iznosi 60 na 100 000 osoba, dok je svetski prosek pet na 100 000 osoba.
      
       Poprište krvavih obračuna
       Već više od četiri decenije u ovoj latinoameričkoj zemlji postoji oružani sukob između vladinih snaga s jedne, i gerilaca ekstremne levice, paravojnih formacija, ekstremne desnice i narko-dilera, s druge strane.
       Kao da su se sva zla ovog sveta sakupila na jednom mestu pa policija ne uspeva da zaštiti građane, ali ih svakodnevno posredstvom televizije savetuje kako da se sami, koliko-toliko zaštite od kriminalaca, narko-dilera, lopova... Četrdesetogodišnji građanski rat u Kolumbiji odneo je više od 36 000 života, ali iz dana u dan sve je žešći. Akteri: marksistički pobunjenici (FARK, ELN) -desničarske paravojne grupe - policija - potisnuli su u vestima i javnosti narko-bosove.
       Ko protiv koga u Kolumbiji ratuje i zašto? Ko su članovi revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK) i nacionalne oslobodilačke armije (ELN), a ko čini desničarske paravojne grupe? Zašto rat traje skoro 40 godina?
       Tačan odgovor niko ne zna. Jer, ukrstili su se stvarni ciljevi borbe FARK, ELN, policije i vojske sa mafijaškim i narko-dilerskim ciljevima. Kolumbija je poprište krvavih obračuna u kojima najviše, međutim, stradaju civili.
       FARK je najstarija grupa kolumbijskih pobunjenika i prema vladinim podacima, ima oko 18 000 naoružanih ljudi. Snabdeveni su savremenim oružjem, dejstvuju u više od 1 700 opština. ELN je po formaciji manja grupa, oko 8 000 članova, ali po načinu borbe i surovostima ne zaostaje za brojnijim FARK-om. To su dve najveće, najmoćnije i najbolje opremljene gerilske organizacije. Dejstvuje još nekoliko manjih naoružanih grupa, ali vladine snage s njima nekako i izlaze na kraj.
       Što se tiče desničarskih paravojnih grupa, o njima se mnogo manje zna i niko nema precizne podatke o broju vojnika i njihovom naoružanju. Jedino se zna da ih vladine snage ponekad krišom ili čak i javno podržavaju.
       Pre desetak godina, suočene s nedostatkom sredstava, neke gerilske jedinice počele su da se bave kidnapovanjem i ucenjivanjem, a potom se udruživale sa kartelima, krijumčarima droge, preuzimajući zaštitu njiva sa kokom, laboratorije u džungli i organizujući tajno prebacivanje droge u SAD i drugde po svetu. Cilj akcija bio je - sakupljanje dolara za oružje. Danas su, međutim, kidnapovanja, ucene i pljačke postali glavni posao marksističkih gerilskih grupa u Kolumbiji i žestoka konkurencija običnim kriminalcima u tim rabotama.
       Zahvaljujući pravoj ekspanziji ubistava i nasilja svih vrsta, Latinska Amerika je postala tragičan, ali opominjući nosilac titule "kontinent zločina", kazuju podaci objavljeni u studiji regionalne institucije za dugoročna istraživanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa sedištem u Karakasu. Stručnjaci su ustanovili da ubistva pokose gotovo isti broj ljudi na ovom kontinentu kao i bolesti!
       Eksplozija nasilja u Latinskoj Americi je dramatična, a Kolumbija je postala najopasnije područje za život.
       Posle višegodišnjih ideoloških sukoba koji su harali celom Latinskom Amerikom, bilo je logično da kolumbijska gerila dočeka svoje samoraspuštanje. Ali, to se nije dogodilo. Zašto? Jednostavno rečeno, nekadašnji politički protivnici i njihove oružane snage posvetili su se poslu sa kokom i heroinom. Moćni narko-karteli su formirani od mešovitog društva lokalnih političara, komandanata udaljenih garnizona i njihovih trupa, odbeglih vojnika, begunaca od zakona, korumpiranih policajaca i mladih, željnih brzog bogaćenja i života punog neizvesnosti.
      
       Teška vremena
       Od poslova sa narkoticima, kolumbijska gerila godišnje inkasira 500 milijardi dolara. Zato mnogi analitičari sumnjaju u svrsishodnost najavljene nedavne američke vojne pomoći uiznosu od 1,6 milijarde dolara. Pomenuti vojni paket ugovoren je od strane Vašingtona na ime pomoći za obračun regularnih vojnih snaga sa paravojnim formacijama u poslu sa narko-dilerima. Nema sumnje, piše nedeljnik "Semana" iz Bogote, lepo zamišljeno. U praksi veći deo tog novca pretvoren u bolje vrste oružja i vojnu opremu, nekako će doći u ruke tih istih gerilaca. Onda će pošteni deo vojske da pobesni pa će mnoga sela biti sravnjena sa zemljom. To će opet mnoge seljake naterati u tor narko-kartela, koji velikodušno seljacima, pogođenim lošim žetvama, plaćaju dovoljno da se izvuku, pod uslovom da ubuduće sade i gaje koku, piše ovaj časopis.
       Opravdana je bojazan mnogih umerenih političara da će "brak" između vojnog establišmenta i jedinica na terenu sa narko-kartelima uvesti administraciju SAD na istu stazu koja je svojevremeno dovela do rata u Vijetnamu. I to ne iz bitno različitih uzroka. Pod maskom navodnih "antinarko dejstava" u Kolumbiji, američka armija na svaki način se obračunava isključivo sa pripadnicima levičarskih pokreta.
       Bezalkoholno piće košta nešto manje od grama, obrok između tri i pet grama, a šaka ribolovačkih udica oko dva grama. Valuta je kokain. Manjak keša u selu Penjas Kolorados stvorio je "barter sistem" u čijoj je osnovi droga.
       Nastupila su teška vremena za ovo selo na obali reke, ušuškano duboko u džunglama zaboravljenog dela južne Kolumbije, daleko od kontrole centralne vlade i pod snažnim uticajem moćnih marksističkih pobunjenika.
       Lišće koke, sirovine za dobijanje kokaina, dugo je bilo ekonomski oslonac duž reke Kaguan u provinciji Kakueta, jednoj od vodećih kolumbijskih oblasti po proizvodnji kokaina. Lokalno stanovništvo bere listove koke i meša ih sa cementom, petrolejom i sumpornom kiselinom i proizvodi poluprerađeni kokain koji zovu kokainska baza.
       "U selu nema novca jer dileri nisu dolazili poslednjih nekoliko nedelja da kupe kokain", kaže jedan stanovnik za časopis "Semana" u ime ove zajednice od 500 ljudi.
      
       Ljutiti kupci
       Niko tačno ne zna zašto narko-dileri ne dolaze. Neki za to krive obimne policijske operacije sredinom prošlog meseca kada je u Bogoti i Medelinu uhapšeno više od 300 švercera droge. Međutim, ostali veruju da su se kupci naljutili kada su im pobunjenici FARK-a naredili da bolje plaćaju seljacima. I jedni i drugi, međutim, veruju da će se "problem" brzo razrešiti.
       Ali, kako razrešiti tragičnu situaciju u Kolumbiji? Za nedeljnik "Semana" policijski funkcioner zadužen za suzbijanje narko-kartela Serđo Uribe kaže: "Lek za bolesno kolumbijsko društvo je jednostavan - nazvati stvari pravim imenom, rzlučiti kriminal od politike i svom snagom se okomiti na pripadnike narko-kartela. Ali, to je, nažalost, veoma teško, jer se narko-karteli održavaju zahvaljujući, između ostalog, i američkoj vojnoj i finansijskoj pomoći."
      
       HRANISLAV NIKOLIĆ