Iako su svesni da je evropska i balkanska integracija neminovnost, političari iz BiH ovoj temi prilaze maksimalno rezervisano

      Ključna politička tema ovih dana u Bosni i Hercegovini je hoće li i ova bivša jugoslovenska republika konačno dokazati da je kadra da se uklopi u evropske integrativne procese. Pored pitanja da li će BiH uspeti da ispuni 18 uslova koji su joj postavljeni za prijem u Savet Evrope, osnovna politička dilema je da li se prvo integrisati unutar sebe ili pojedinačno se boriti za bolji status u Evropi. Naravno sve se to odvija pod patronatom i jasno vidljivim uticajem međunarodne zajednice koja, zaokupljena drugim vrućim temama na Balkanu, pomalo gubi strpljenje.
       U pozadini svega toga vodi se prava rovovska borba među političkim partijama, i onih koje su međusobno suprotstavljene i onih koje se nalaze u trenutnim koalicijama.
      
       Uslovi
       Od 18 uslova koji su neophodni za prijem u Savet Evrope, u Bosni i Hercegovini je do sada ispunjeno pet. Ustanovljen je stalni sekretarijat u Predsedništvu i pravila i procedure za parlamentarnu skupštinu, ukinut je Zavod za platni promet i uveden državni trezor, a u domenu demokratije i ljudskih prava usvojen je Zakon o sudijskoj i tužiteljskoj funkciji u Federaciji BiH i Zakon o sudu i sudskoj praksi u Republici Srpskoj.
       U skladu sa deklaracijom koju su i Federacija i Republika Srpska potpisale u Zagrebu, prihvaćena je obaveza da se svi uslovi ispune do kraja juna. Tada se očekuje i detaljna revizija njihovog ispunjenja od strane predstavnika Evropske komisije. Za sredinu juna najavljen je dolazak svojevrsne inspekcije Saveta Evrope.
       Ključni uslov za širom otvorena vrata prema Evropi je izborni zakon, a njegovo usvajanje se još ne nazire. On će se ponovo naći pred poslanicima Predstavničkog doma parlamenta ovih dana, a reč je o verziji koju je predložio Robert Beri. O ponuđenom tekstu još nema saglasnosti ni u okviru alijanse za promene vladajuće koalicije u Federaciji BiH, a tek treba videti na kakav će prijem naići kod srpskih predstavnika.
       U Bosni i Hercegovini još nema ni zakona o državnoj službi, nije usvojen ni imovinski zakon koji bi trebalo da omogući brži povratak raseljenih u svoje domove. Na nivou cele BiH nije usvojen ni zakon o konkurenciji niti zakon o zaštiti potrošača. U Evropu se ne može ni bez zakona o jedinstvenom pasošu. Parlamentarna skupština treba ovih dana da usvoji izmene i dopune zakona o putnim ispravama, državnoj graničnoj službi. U budžetu trenutno nedostaje 30 miliona konvertibilnih maraka za uspešno funkcionisanje Ustavnog suda. Evropa insistira i na uklanjanju unutrašnjih trgovinskih barijera, a za to je potreban zakon o industrijskoj svojini i autorskim i srodnim pravima na državnom nivou. Za to je takođe potrebno obezbediti dodatnih milion i po konvertibilnih maraka.
       Iz Saveta Evrope ovih dana u Sarajevo su stigle najave da bi BiH, ukoliko se traženi uslovi ispune, a posebno izborni zakon, mogla već u ovoj godini da računa na članstvo u najstarijoj evropskoj asocijaciji. U suprotnom, na sledeću šansu treba čekati sledeće dve godine. Procena političkih analitičara u Sarajevu je da - uprkos izjavama vodećih političara da će se sve stići na vreme - većina traženih uslova neće biti ispunjena.
       - Ovo nije prvi put da smo bili pred samim vratima Evrope - kaže za NIN Nijaz Duraković nekadašnji lider BiH komunista, sada u opozicionom krilu sopstvene Socijaldemokratske partije. - Suviše je negativnog naboja iz prošlosti, a na drugoj strani, direktnog mešanja i gotovo imperativnog odnosa međunarodnog faktora.
       U međuvremenu, u sarajevskoj javnosti se na različite načine komentarišu pojedina istupanja političara oko najavljene balkanske integracije. Neke novine su na nož dočekale nedavnu posetu Zlatka Lagumdžije, ministra inostranih poslova u Ministarskom veću BiH u Beogradu. Nezavisni magazin bosanskohercegovački "Dani", na primer, zamera Lagumdžiji servilnost koju je pokazao u susretu sa Vojislavom Koštunicom.
      
       Oprez
       Posebno što je tada govorio o tome kako su tržišta država koje su nastale od nekadašnje Jugoslavije suviše mala da bi taj prostor, tako isparcelisan, mogao da funkcioniše. Slično je primljena i izjava Mladena Ivanića, premijera RS, koji je nedavno u Banjaluci izjavio da strane investitore ne zanima tržište od 3,5 miliona ljudi kojima prosečna plata iznosi od 300 do 400 maraka, ali hoće ako tržište bude brojalo 15 miliona ljudi.
       Jasno je da i Lagumdžija i Ivanić balkansku integraciju smatraju šansom ali i velikom opasnošću. Lagumdžija insistira na tome da Bosna u tu integraciju može da uđe samo tek pošto se ujedini. Ivanić, pak, veruje da RS treba da uđe u BiH upravo preko balkanske integracije.
       - Ono što javnost u svemu tome buni, jeste pozadina - kaže Anver Čaušević, glavni urednik sarajevskog lista "Valter". - Svi su oni postali reformatori pod velikim pritiskom međunarodnih faktora, a svesni su da politički neće moći u ovom trenutku da opstanu ako se ne predstave kao zaštitnici sopstvenih nacionalnih interesa. Nacionalno je na ovim prostorima i dalje dominantno i svako ko računa na političku podršku, mora to da ima na umu. Bosanski paradoks je u tome da što se bolje odbrane nacionalni interesi, to će imati bolje pozicije kao budući reformatori, ističe Čaušević.
       Onima koji zaziru od novih povezivanja na ovim prostorima, dobro su došli incidenti u Trebinju i Banjaluci prilikom obnavljanja džamija. Istovremeno, međunarodnoj zajednici se zamera što entitete na silu gura jedne drugima u zagrljaj. To se posebno odnosi na odlazećeg ambasadora SAD Tomasa Milera i šefa misije Ujedinjenih nacija Žaka Klajna. NJima se pripisuje da su suviše direktivni i da se previše žure da ostvare zamišljenu misiju.
       Da je prava i potpuna integracija unutar BiH još daleko, videlo se i na iskustvima prvih sto dana rada Veća ministara Bosne i Hercegovine.
       - Ovo nije prava vlada - smatra Božidar Matić, predsedavajući Veća ministara. - Funkcija predsednika vlade ne postoji, ne postoje ni ministri bez portfelja. To je ono što nas usporava u radu.
       Reč je o tome što je funkcija predsedavajućeg rotirajuća, pa Alijansa za promene, najjača parlamentarna koalicija u BiH Federaciji, insistira da se izabere stalni premijer. Tome se suprotstavljaju neki srpski lideri poput Milorada Dodika iz Stranke nezavisnih demokrata koji smatra da trenutno ništa ne treba menjati.
       Svakodnevni život u Bosni i Hercegovini teče dinamičnije od političkih zbivanja. Obični ljudi u sva tri entiteta zaokupljeni su svakodnevnim brigama. Međusobne komunikacije su sve intenzivnije, što se najbolje primećuje u Sarajevu. Da nije preostalih ožiljaka na oštećenim sarajevskim zgradama, činilo bi se da ovde rata nikada nije ni bilo.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ