Pošto su se Irci prethodno na referendumu izjasnili protiv brzog prijema novih članica u Evropsku uniju, otvorena je nova runda debate o ovoj osetljivoj temi. Sada se vidi da ideja o proširenju Unije nema mnogo pristalica ni u Nemačkoj i Francuskoj, zemljama kojima iduće godine predstoje važni izbori

      Možda bi kandidati za prijem u Evropsku uniju trebalo da budu zahvalni Ircima što su na nedavnom referendumu glasali protiv ugovora iz Nice kojim se reguliše prijem novih članica. Naime, da ne beše irskog (možda istorijskog) "ne" Nici, najverovatnije ne bi ni na prošlonedeljnom sastanku "na vrhu" u Geteborgu bili precizirani rokovi za prijem. Ovako, predsednici država i vlada odvažili su se - kako bi umirili zabrinute kandidate - da u završni dokument zapišu da je "cilj da oni na izborima za poslanike Evropskog parlamenta 2004. godine učestvuju kao zemlje-članice". U dokumentu iz Nice izražava se samo nada da će učestvovati na tim izborima.
       U deklaraciji iz Nice se, takođe, kaže da bi EU trebalo da bude "spremna da poželi dobrodošlicu novim članicama početkom 2003. godine". U dokumentu iz Geteborga piše da bi pregovori sa kandidatima koji ispune sve uslove "trebalo da budu završeni do kraja iduće godine". Kandidati za prijem izrazili su zadovoljstvo ovakvim odlukama, mada je put ka članstvu i dalje pun mina.
      
       Nejasni rokovi
       Pre svega, još nema nikakvih preciznih rokova - najviše zbog protivljenja Nemačke i Francuske. Nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je - kao i francuski predsednik Žak Širak - bio protiv bilo kakvih datuma, rekao je da dokument iz Geteborga može da prihvati, jer se zapravo ne kaže mnogo više nego u dokumentu iz Nice (sve je, kako iskustvo sa političarima uči, u rečima i kako se tumače). Ipak, Šreder nije propustio da upozori da je i pominjanje 2002. odnosno 2004. godine problematično i da su to samo "ciljevi, a da li će oni biti postignuti zavisi od toga da li će biti ispunjeni kriterijumi" (koje je EU postavila za prijem novih članica). Kancelar je, naime, zabrinut da bi određivanjem tačnih datuma bio izvršen pritisak na obe strane, a da bi kandidati - računajući na obećani datum prijema - mogli da odlože ili razvodne neophodne reforme. Šredera, kao i Širaka istina, brine još nešto što ne bi javno da pominju - iduće godine su u Nemačkoj parlamentarni, u Francuskoj predsednički izbori, a ni u jednoj od dve zemlje ideja o proširenju EU nema preteran broj pristalica.
       Da bi bile primljene, zemlje - kandidati moraju da se usaglase sa "poglavljem" 31 EU. Reč je o propisima koji se odnose na sve i svašta - od zaštite životne sredine do poštovanja ljudskih prava. Najdalje je odmakla Mađarska, koja je uskladila 22 poglavlja, zatim češka 19, pa Slovačka i Estonija po 17, Poljska 16. Pri tom ostaje da se regulišu pitanja koja predstavljaju pre svega "gorku pilulu" za samu EU - kretanje radne snage, poljoprivredna politika i pomoć nerazvijenim regionima.
       Potencijalne pridošlice na tržištu rada predstavljaju problem naročito za Nemačku i Austriju koje strahuju od navale radnika pre svega iz Poljske, a onda i iz ostalih novih članica. Berlin i Beč insistirali su na prelaznom roku od sedam godina u kojem bi bilo ograničeno zapošljavanje, što je za kandidate bilo - neprihvatljivo. Kompromis je nađen u "fleksibilnoj formuli" - u principu, važi pravilo od sedam godina, ali svako može sam da odluči da li će ga poštovati ili ne. Skandinavske zemlje već su najavile da neće biti nikakvih ograničenja.
       Dva velika problema su poljoprivreda i pomoć nerazvijenima, što je i razumljivo, ako se ima u vidu da tu odlazi oko 80 odsto budžeta EU, od 80 milijardi evra. Subvencije za poljoprivredu su tabu-tema u Francuskoj i mnogo zavisi od toga da li će na predsedničkim izborima idućeg maja pobediti veliki prijatelj seljaka Žak Širak ili nešto fleksibilniji socijalista Lionel Žospen. Što se subvencija za razvoj tiče, njihovi najveći korisnici su Španija, jug Italije, Grčka i Irska. Ulaskom novih članica nerazvijeni krajevi u tim zemljama odjednom postaju superrazvijeni u odnosu na mnoge delove Mađarske, Poljske ili Češke i normalno je da onda - na njihovu štetu, novac krene u tom smeru. Sve ostaje po starom do 2006. godine, jer je do tada budžet EU utvrđen, ali šta posle? Španci, koji su do sada iz tzv. Strukturalnog fonda dobili stotine milijardi maraka, uoči sastanka u Geteborgu, iza kulisa su pokušali da iznude ustupke, zahtevajući da se već sada pregovara o budžetu posle 2006. Ili da se nađu posebna rešenja, kao i za radnike. Na kraju je Špancima zaprećeno da ako ne popuste, onda bi moglo da se pregovara i o pravu na ribolov koje je od velikog (finansijskog) značaja za Madrid, tako da je Aznarova vlada na kraju - popustila.
      
       Referendumsko ne
       Međutim, Irci nisu imali potrebe da vode nikakve zakulisne ratove - tamo je održan referendum o ugovoru iz Nice i ugovor je na referendumu propao. Postoje dva objašnjenja - Irci, prema prvom, nisu glasali toliko protiv Nice, koliko protiv evropske birokratije, Evrope koja je daleko od građana i njima nerazumljiva, koja propisuje sve moguće, čiji je vrh privilegovan i korumpiran i koja sve više liči na oktopoda. Mada sve to ima osnova, mora da su Irci imali mnogo prizemnije razloge (drugo objašnjenje) za svoje "ne" - jednostavno, zahvaljujući evropskim subvencijama postali su središte visoke tehnologije i zemlja blagostanja. Za Irce, koji se još veoma dobro sećaju siromaštva u kojem su živeli, pre svega je do finansijske sigurnosti i strahuju šta će se dogoditi sa subvencijama kada u EU uđu zemlje kao što su Poljska ili Češka, tumači jedan nemački socijaldemokrata - poznavalac tamošnjih prilika.
       To je navelo belgijskog ministra spoljnjih poslova Luja Mišela da (i kandidatima za prijem, i nekim članicama) poruči da EU nije "džek-pot", niti banka, nego "zajednička investicija" građana i (njihovih) zemalja.
       I tu je ključ, odnosno, zato je irsko "ne" pomenuto kao, možda, istorijsko. Istina, svi se prave kao da referenduma nije bilo ili da će Irci očas promeniti mišljenje (pri čemu sledeći referendum nije ni zakazan), na velika zvona najavljuje se kraj pregovora sa prvim kandidatima već krajem iduće godine. Ali, ugovor iz Nice mora biti jednoglasno usvojen - ako Irci ostanu dosledni nema ništa od ugovora, bez njega nema proširenja, pa možda ni EU. Zašto bi Irci menjali mišljenje nejasno je, jer im neće biti ponuđeno ništa novo - u Geteborgu više je državnika (iz važnih članica) izjavilo da ne dolaze u obzir bilo kakve promene u ugovoru iz Nice, pri čemu su neki od istih tih državnika u Nici izjavljivali da ovaj dokument, o kojem je na jedvite jade postignuta saglasnost, ne vredi baš mnogo. Izvršna komisija je prevelika, glasanje u Savetu prekomplikovano, raspodela glasova još nepravednija, bile su neke od suštinskih primedbi.
       U nemačkom Ministarstvu spoljnjih poslova, navodno, postoji scenario za slučaj da ugovor iz Nice propadne - tada bi moglo da dođe do formiranja "čvrstog jezgra" od zemalja najviše spremnih na integraciju, oko kojih bi se grupisale one - nešto manje spremne. To je ona poznata teorija o "Evropi više brzina". Postoji još nekoliko varijanti, uključujući onu kako da se - drugačijim formulisanjem ugovora o pristupanju sa svakom novom članicom - jednostavno zaobiđe irsko "ne". Ostaje, najzad, nada da se Irci smiluju i predomisle, što bi moglo biti pospešeno i odgovarajućom finansijskom transfuzijom. Istina, tu se onda javlja opasnost da, recimo, Grci, Španci ili Italijani (jug) kažu - ako oni mogu još nešto da dobiju, zašto ne bismo i mi?
       Sve u svemu, mađarski premijer Viktor Orban nije bez razloga u Geteborgu rekao: "Više se ne postavlja pitanje da li je Mađarska spremna za članstvo u EU, nego da li će EU biti spremna u odgovarajućem trenutku. Lopta je sada na njihovoj strani."
      
       NENAD BRISKI
      
      

"HULIGANSKI TURIZAM" Sastanak "na vrhu" u Geteborgu na neki način ostao je u senci nasilnih demonstracija i ulica grada koje su ličile na bojište. Nemački kancelar Gerhard Šreder nazvao je militantne demonstrante zločincima čija bi nedela morala biti kažnjena u svakoj zemlji.        Oni nemaju nikakve političke ciljeve i samo im je do nasilja i uništavanja, rekao je kancelar na kraju sastanka i najavio osnivanje radne grupe ministara unutrašnjih i spoljnjih poslova koja će se pozabaviti problemom.        U ovom slučaju EU je bila vrlo efikasna - sastanak ministara unutrašnjih poslova o tome kako sprečiti "geteboršku vrstu" demonstracija, održaće se već idućeg meseca, dogovorili su se ministri unutrašnjih poslova Francuske i Nemačke Daniel Vajan i Oto Šili.        Inače, prema saznanjima nemačkog ministarstva u Geteborg je otišlo osam autobusa. Švedske vlasti pominju 250 demonstranata iz Nemačke, od kojih je desetak učestvovalo u rušenju i sukobima sa policijom. Predstavnik nemačkog ministarstva je najavio, pored ostalog, ograničenja putovanja kao vrlo efikasnu meru protiv "huliganskog turizma". Zato će pograničnoj policiji biti dostavljene kartoteke koje će omogućiti brzu identifikaciju potencijalnih nasilnika. Ugovorom iz Šengena, istina, ukinute su granicne kontrole, ali - u određenim slučajevima - one su moguće.