NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Naša zapadna zvezda

NAZIV: Gostovanje Aleksandra Antonijevića u "Labudovom jezeru" i "Don Kihotu"
TEATAR: Narodno pozorište u Beogradu

      Marija Janković
      
       Muške igračke zvezde sa Zapada retki su gosti na beogradskoj baletskoj sceni. Igra Aleksandra Antonijevića stoga se s nestrpljenjem očekivala. Kako zbog želje da se napokon uživa u igri jedne zapadne zvezde, tako i zbog poznate potrebe publike da se uveri u taj dobar glas koji nam godinama stiže iz Toronta, jedne istinske baletske metropole. I jedan razlog više: Antonijević nikad nije nastupao u svojoj zemlji.
       Diplomant novosadske Baletske škole, u klasi Ksenije Dinjaški, na sreću svojevremeno nije dobio priliku da zaigra na domaćoj sceni i - otisnuo se u "veliki svet". Preko Ciriškog baleta, u kome se zadržao samo dve godine, stigao je do Nacionalnog baleta Kanade u Torontu, gde vrlo brzo postaje prvi igrač najprestižnije kompanije ove zemlje. Danas u njoj igra sve vodeće klasične, neoklasične i moderne role. Jednostavno, na njegovim plećima je kompletan repertoar ove kuće i prijatno breme poverenja koje uživa kod direktora i prvog koreografa kompanije - DŽejmsa Kudelke. "Antonijević zrači na sceni kao mesečev zrak u tami šume...", piše kritičar revije "The Toronto Star" 1999. godine, romantičnim rečima opisujući njegovog princa Zigfrida u "Labudovom jezeru". U istoimenoj predstavi gostovao je i u Beogradu.
       Odavno nismo videli igrača ovakvog prinčevskog manira, prirodne elegancije, akademski čistog tehničkog izvođenja i zadivljujuće elevacije. I to sve, čini se, bez napora, lako, onako kako to samo nadareni rade. Čitljivim, prirodnim reakcijama vodio je priču, moglo bi se reći manirom savremenog mladića, što je veliki kvalitet danas, imajući u vidu tipiziranost ovog lika čemu pribegavaju mnogi interpretatori. Ovim visokim kvalitetima dužni smo da dodamo još jedan: savršen kontakt sa partnerkom, duboka relacija dva lika koju Antonijević superiorno vodi, podižući na viši nivo ne samo svoju, već i partnerkinu interpretaciju.
       Uživali smo, takođe, u još jednoj od mnogobrojnih predstava koje čine njegov "umetnički bagaž". To je "Don Kihot" i njegov Bazil u kome se veoma dobro snalazi. Maestralno odigrana varijacija iz trećeg čina potvrda je Antonijevićevog raskošnog talenta i tehničke perfekcije.
       Ovaj mladi čovek, jednostavno, ima moć da saučesnike svoje igre, partnerke (Anu Pavlović u "Labudovom jezeru" i Milu Dragičević u "Don Kihotu"), kao i ostale soliste i ansambl na sceni, digne na jedan viši nivo izvođenja. Tu moć poseduju samo veliki umetnici. Ali, i njima sreća ponekad okrene leđa. Pred svoju poslednju predstavu igrač se povredio tako da naša publika nije bila u prilici da vidi, ne sumnjamo, i njegovog božanstvenog Alberta u baletu "Žizela".
      
       KARIKATURA


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu