Premijera nove drame Biljane Srbljanović na Bečkim festivalskim nedeljama

      Sudbina drama Biljane Srbljanović i dalje je jedinstvena. Ne samo da je u svetu najizvođeniji autor u istoriji naše dramske književnosti, već je ona prvi autor čije je novo dramsko delo doživelo premijeru najpre u inostranstvu.
       Prošle subote na Bečkim festivalskim nedeljama (NJiener Festnjochen) prikazana je premijera "Supermarketa", najnovijeg dela Biljane Srbljanović, u režiji Tomasa Ostermajera. Dakle, premijera je održana u vodećem nemačkom pozorištu, i to u tumačenju danas jednog od najznačajnijih reditelja, ne samo Nemačke, već i Evrope.
       Ulaznica za tu predstavu se teže nabavljala nego za Brukovog "Hamleta", na istom festivalu. A na premijeru su došli kritičari iz cele Nemačke.
       Posle "Pada", drame u kojoj se Biljana Srbljanović bavi našom mitomanijom, ona je svoju stvaralačku kritičnost proširila na savremeni svet, pre svega na zapadnu hemisferu.
       Uprošćeno rečeno, Biljana današnji Zapad vidi kao veliki supermarket, u kojem ličnosti u bolnim, ali istovremeno komičnim dilemama biraju svoj identitet kao na nekoj svetskoj tezgi samoposluge. NJihova potraga najčešće liči na sapunsku operu.
       U toj samoposluzi seksualna opredeljenja nemaju granice pola, staleža i starosnih granica.
       U centru ove gorke farse nalazi se nekadašnji Leonid Crnojević, danas direktor škole za decu, gastarbajtera Leo Švarc, koji grčevito traga za sobom. NJega tokom komada više glupo nego bezuspešno intervjuiše novinar lokalnog lista gospodin Brita. Mlade predstavlja tinejdžerski par bez ozbiljnih moralnih normi, Leonidova ćerka i DŽemal DŽahiri, zvani Mali. Teško ćemo se opredeliti da li oni seksualno zloupotrebljavaju starije ili "kul" balavce zloupotrebljavaju matori.
       U grotesknoj potrazi za sobom Leo svaki čas upada u neku crnu rupu vremena. Iz nje nikako ne može da se izvuče. Svi su u opštem erotomanskom kovitlacu svakog prema svakom, baš kao u dobro skrojenoj latinoameričkoj sapunskoj operi, ali podignutoj na kub.
       Od ove bogate dramske građe Tomas Ostermajer, reditelj u svom apogeju tvoračkih moći, u vodećoj pozorišnoj naciji Evrope, majstor predstava o savremenoj ciničnoj mladeži ("Spaljeno lice", "Šoping i faking", "Specijalno odeljenje" i "Disko pigs", koji je videla publika 34. Bitefa), iskoristio je "Supermarket" za istinski vatromet rediteljskih sredstava. Tu su pre svega video-odlomci iz sapunskih opera sa svih kontinenata (Gete-instituti rasejani po svetu pomogli su svom vodećem pozorištu). Snimljene grimase učesnika iz sapunskih opera deluju kao mala antropološka studija kako filistri žele da vide junake, svoje uzore. Zatim tu je živi orkestar koji svira ironičnu varijantu scenske muzike kakva dolikuje parodiranju savremenog sveta.
       Tomas Ostermajer koristi svoju ciničnu maštu da u "Supermarketu" ujedini "slepstik" nemog filma, crni humor "drame apsurda" i čak stari dobri klasični naturalizam društvene kritike iz XIX veka.
       Nije reč o odvojenim elementima, već o bogatstvu sredstava. Imam utisak da je Biljana Srbljanović svojim najnovijim dramskim delom pružila Ostermajeru izazov da potraži nešto novo u rediteljskim sredstvima. Pokušavajući da formulišemo to novo, za sada koristimo stari kulturnoistorijski pojmovnik iz umetnosti 20. veka. Čini mi se, međutim, da drama i predstava "Supermarket" predstavlja prve korake teatarske stilistike XXI veka. To je pozorište kojem ništa nije sveto ni u konceptualnom, ni u stilskom smislu. Sve je dozvoljeno da se izrazi i dobro izvarira jedna bitna, ne previše omeđena tema. Reč je o neoiracionalizmu.
       Čini mi se da su Biljana i Tomas odličan stvaralački tandem. Autorka je u svojoj drami pobornik principa neodređenosti. NJena dramska aleatorika otvorila je sjajne mogućnosti da se pozorište, cinično u mnogim varijantama ispoljavanja, obračuna sa savremenim svetom izvan jednog opredeljenog žanra. Ili žanra kojem ćemo tek dati ime.
       Komad i predstava "Supermarket" nesumnjivo je i kritika novog svetskog poretka, ali i daleko više, kritika života kao takvog. Društvo konzumacije ne čini čoveka srećnijim nego što smo saznali o antropološkoj i sudbinskoj nesreći ljudskog bića još u najstarijem sačuvanom epu "Gilgamešu". To što su junaci "Supermarketa" trivijalni, a u "Gilgamešu" uzvišeni, nema razlike. I jedni i drugi su u grčevitoj potrazi za identitetom i prijateljstvom. Ako ne može drukčije, onda kroz eros, makar i istopolni.
       Na "Supermarketu" smeju se do bola i publika i tvorci predstave, a (gle čuda) i same ličnosti komada u kolopletu u kojem su se izgubile granice i žanra, i mišljenja, i življenja i predstavljanja.
       Predstava "Supermarket", koja ne ostavlja sumnju u tragikomični promiskuitet ovih jadnih učesnika u filozofskoj "sapunskoj operi", završava se horom nevine bečke dece koja pevaju milu pesmicu. Ona će se pamtiti kao "Daj nam sunca" u "Kosi". U novootvorenom prostoru Muzejskog kvarta (nekada dvorskim konjušnicama), na kraju predstave grunuo je aplauz koji nije prestajao, od strane nas, učesnika ovako svoje "sapunske opere" i svojih političkih, društvenih i seksualnih promiskuiteta.
       Imao sam neodoljiv utisak da se pred nama prošle subote odigralo "Buđenje proleća" 21. veka.
       Već na reprizi bilo je upola manje dece u finalnom horu. Roditelji su povukli decu, jer (fuj!) Mali je dražio matorom njegovo spolovilo bez ikakve griže savesti i gađenja. Bio je to njegov cinični izbor u supermarketu savremenih "vrednosti". Nemojte se čuditi, Beč je grad u kojem je nedavno jedan takav Mali otišao na dve godine robije, jer je ispisao grafite po čistim zidovima prestone Vijene.
      
       JOVAN ĆIRILOV