Do sada je bilo dvadesetak ljudi koji su pokazivali želju da se nagode. Ja sam samo pregovarač, sa mojim predlogom prvo mora da se složi Komisija, a onda da ga verifikuje i potvrdi vlada. Time bi Vlada Srbije bila garant pravosnažnosti postignutog dogovora

      Aleksandar Radović, direktor Republičke uprave prihoda, i novi predsednik Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi, došao je do svoje druge funkcije, pošto je tu ponudu, kako on pretpostavlja, odbilo desetak ljudi u srpskoj vladi i van nje.
      
       Kakva je vaša startna pozicija?
       - Voleo bih da se površni optimizam zameni konstruktivnim pesimizmom.Bilo bi nerealno očekivati da se od rezultata rada Komisije značajno popunjava budžet. Potencijalni prihodi nisu predviđeni budžetom, s obzirom da su efekti sprovođenja ovog zakona predviđeni kao vanredni prihodi budžeta. Ako se nešto skupi, a sada ne znam ni kada, ni koliko će toga biti, novac će ići u budžet. O tome kako je Komisija do sada radila, može se zaključiti i na osnovu inflacije cifara. Prvo se obećavalo da će se od ovog poreza prikupiti stotinu hiljada, a pred kraj mandata prethodnog predsednika stiglo se do dve milijarde nemačkih maraka, što mi se čini preteranim.
       Zakon koji je predložen u Skupštini inspirisan je francuskim zakonom protiv ratnih profitera, usvojenim 16. avgusta 1946. godine. NJegov cilj nije bio da se popuni budžet, jer se on tada punio iz Maršalovog plana, već da se ratni profiteri ekonomski ukinu. Naš zakon ima nešto drugačiji cilj, on nije kazna, ali jeste opomena.
      
       LJudi koji su potencijalni poreski obveznici zakona, kažu da ne shvataju zašto bi bogaćenje bilo greh i zašto bi bili kažnjavani kada su uredno plaćali porez?
       - U ovoj zemlji poreza se boje mali ljudi. Za bogate, ova je zemlja bila poreski raj i ja bih to hteo da promenim. Moja majka otišla je u penziju 1989. godine, i njene mesečne prinadležnosti bile su 2 000 maraka, sada ima 80 maraka, pa kao i većina Srba, za deset godina postala je sto puta siromašnija. U isto vreme, 200 Srba postalo je milion puta bogatije.Ako neki bogati ljudi misle da su svoje obaveze završili plaćanjem poreza, onda možda nisu dobro pročitali zakon. Plaćanje poreza na korišćenje povlašćenog položaja ne oslobađa krivične odgovornosti. Ako neko ima problema da se seti toga, mi ćemo mu osvežiti pamćenje. Sa sigurnošću tvrdim da neki ljudi nisu vratili više od tri miliona nemačkih maraka, ali su zato iz primarne emisije pozajmili sto miliona maraka.Glasam za bogatstvo i bogaćenje, ali samo ako se čovek bavi biznisom. Ali nekim ljudima ništa nije bilo sveto.
      
       Javnost, koja je verovala da može lako da raspozna dobre i loše momke, sve je više zbunjena. Neki ljudi za koje vlast na jednoj strani tvrdi da su profiteri, pojavljuju se u društvu drugih članova vlasti, što otvara pitanje: da li će zakon zaista biti sproveden?
       - Pre nego što sam prihvatio ovu funkciju, od predsednika Koštunice i premijera Đinđića tražio sam pomoć i podršku, ali i odrešene ruke. Vlada me je imenovala na mesto predsednika Komisije i ne bih želeo da je razočaram. Kada zakon bude usvojen, važiće za sve pojedince, bez izuzetka.
      
       Demokratska stranka Srbije predložila je brisanje člana 9. zakona koji omogućava nagodbu sa poreskim obveznicima. Šta to znači za vas?
       - Treba da se odlučimo šta od zakona želimo. Ako želimo da punimo budžet i da budemo efikasni, onda moramo da otvorimo prostor za nagodbu. Jedna mogućnost je da striktno primenjujemo stope i upravni postupak koji može dugo da traje. Uzgred budi rečeno, otkad postoji Republička uprava prihoda, po zakonu nije zaplenjena nijedna nekretnina. Druga mogućnost je da napravimo dogovor sa obveznikom. Posle toga neće biti žalbe sudu.I dalje verujem da bi, ako pretpostavimo da imamo 200 obveznika, 50 bilo razumno, 50 bi pružalo žestoki otpor, a onih sto između priklonilo bi se ponašanju koje preteže. Do sada je bilo dvadesetak ljudi koji su pokazivali želju da se nagode. Ja sam samo pregovarač, sa mojim predlogom prvo mora da se složi Komisija, a onda da ga verifikuje i potvrdi vlada. Time bi Vlada Srbije bila garant pravosnažnosti postignutog dogovora.
      
       Ako se utvrdi da neko treba da plati porez, i dalje će postojati problem naplate.
       - Za svako postupanje zapadno zakonodavstvo traži krivičnu prijavu. Moguće rešenje je da iskoristimo manifestovanu dobru volju vlasti Švajcarske ili Francuske i da sa najmanjim mogućim zakonskim osnovom postignemo maksimum efikasnosti. To znači da bismo brzo mogli izdejstvovati zaleđivanje para na računima naših građana ili firmi, jer bi novac koji je bio na tim računima, nastavio da se vrti u tamošnjim bankama. Povraćaj tih para je već druga priča.Traženje računa može da bude lakše i teže. Neki od bivših funkcionera su bili toliko bahati da su račune otvarali na svoje ime ili na ime najbliže rodbine. Drugi su bili pametniji, pa su osnivali "maskirne firme". Ako pretpostavimo da je neko osnovao pet firmi da bi zameo trag novcu, onda mi za svaku od njih treba najmanje dve godine da to i dokažem. Za deset godina tako ću biti na istom gde sam sad. Zato bi nagodba bila najbolja.
      
       Lako je razumeti vašu izjavu da se na vašem mestu "samo lud ne bi plašio". Ipak, izgleda neozbiljno toliko insistiranje da se ne slikate. Ovde je bilo dosta ljudi koji su bili sposobni da organizuju "sačekuše" koje su se završile ozbiljnijim stvarima od jedne fotografije.
       - Ubeđen sam, postoje dosijei sa mojom fotografijom, i da nije tajna gde živim i kuda se krećem. Jednostavno, ne želim da se u javnosti pojavljujem dok ne uradim nešto ozbiljno. Moj najveći uspeh bio bi kada bi mi i deca mojih obveznika bila zahvalna što žive u normalnijem i uređenijem društvu.
      
       TANJA JAKOBI