Bogoljub Karić

      I ja sam za ovakav zakon. Ali u pravnoj državi on ne treba da bude revolucionarna mera već pravna norma usklađena sa Ustavom, sa neograničenim rokom delovanja a ne jednokratnom primenom, kao i sa pravom žalbe svih koji su ovim zakonom obuhvaćeni. Porez im treba naplatiti tek kada sud nepobitno utvrdi činjenice. Inače, zakon će, verovatno i bez želje predlagača, imati karakter nekakve nove nacionalizacije. Drugo, ukoliko smisao zakona ne bude dobro odmeren, on će imati mali finansijski efekat i doneće više štete nego koristi, jer se i naši strani partneri pitaju da li bi, jednom, ovakav zakon mogao da se primeni i na njih.
       Međutim, u želji da što pre sprovede ono što je obećala u predizbornoj kampanji nova vlast odlučila je da ovaj zakon donese u žurbi i s mogućnošću velikih propusta pa i onog da oni koji bi najviše trebalo da budu obveznici ovog zakona, budu izostavljeni.
       Tako oni koji su se odista lako obogatili, kao vlasnici fantomskih firmi koji su prethodnu deceniju proveli van zemlje, uvozili naftu, duvan, alkoholna pića i drugu akciznu robu, a nisu plaćali ni carinu ni porez - ostaju netaknuti. U svakoj državi ovi proizvodi su ključni za punjenje budžeta a u Srbiji godišnji obrt u tim vrstama robe iznosi više milijardi maraka. Sav taj novac nije oporezovan. Pri tom, od deset najvećih srpskih kompanija koje su regularno i legalno radile u protekloj deceniji, nijedna se nije bavila uvozom ove robe. Kompanije koje su uvozile naftu, alkohol, duvan, niko ne pita kako su taj novac stekli, o njihovom bogatstvu nema tragova osim na računima u stranim bankama. NJih niko ne stavlja na liste za ekstraprofit.
       Kompanije BK, Delta, C Market, Kapital banka, Hemofarm, Komercijalna banka, ICN, Apatinska pivara, Dijamant, "Vujić" Valjevo i slična preduzeća i banke koje su bile lokomotive razvoja u Srbiji u najtežim godinama, u nesigurnom unutrašnjem okruženju i pod spoljnim sankcijama opstale su, radile, zapošljavale, plaćale sve obaveze prema državi, uvodile nove tehnologije. Sada, pojedini zvaničnici i mediji olakim izjavama i etiketiranjem diskredituju ove firme i njihove vlasnike i opravdavaju donošenje ovog zakona ne potrebom da se višak profita vrati, nego moralnom nepodobnošću tih kompanija.
       "Mercedes" i "Fijat" radili su u vreme fašističkog režima, i to u vojnoj industriji, ali demokratske vlasti koje su došle posle tog perioda nisu gasile te kompanije niti ugušile dodatnim oporezivanjem, već su im pomogle da se razviju u najjače nacionalne kompanije koje su postale motor razvoja privreda ovih zemalja. Smatram da i mi treba da prekinemo s praksom da svakih nekoliko decenija sve počinjemo ispočetka, gubeći vreme, energiju, sredstva.
       U novinskim kuloarima govori se da je Karićima već propisan porez od sto miliona maraka, a da ste vi ponudili pedeset. Prema istoj priči, pitani ste da li se ta suma odnosi na svakog od braće Karić pojedinačno ili na celu kompaniju.
       - To je izmišljena priča. Niti mi je ko tražio te pare, niti sam o tome s nekim pregovarao. Jedini razgovor imao sam sa Vukom Obradovićem, nekadašnjim predsednikom te komisije, i njemu sam rekao isto što i vama.