Usvajanje Zakona o porezu na ekstraprofit otvoriće mogućnost za izdavanje neograničenog broja indulgencija, oproštajnica grehova, za izvesnu sumu novca. Proces "socijalizovanja", neugodno bogatih zavisiće od ponude i potražnje

      Objašnjavajući zašto je svojevremeno snimio ploču za Citdž records (Željko Mitrović, Pink), Srđan Gojković Gile, roker, ovako je to formulisao: "Kao kad te ubace u septičku jamu, pa ne znaš gde ćeš da staneš: na '..', 'ŕ', ili na 'ŕ' (cenzurisano zbog eventualnog literarnog uznemiravanja čitalaca NIN-a). Tako je izgledao život u poslednjih deset godina". Rasprava o zakonu o porezu na ekstradobit i ekstraimovinu (o kojem baš ove nedelje raspravljaju poslanici Skupštine Srbije), nastalom radi pročišćavanja gorenavedene situacije, izgleda kao bogougodan i moralno jednostavan zadatak, ali to, ipak, nije.
      
       Šerpe, lonci i poklopci
       Komisija za ispitivanje zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja, odnosno onaj njen deo koji ispituje zloupotrebe primarne emisije novca obećao je da će se sa svojim nalazima oglasiti za dve nedelje. Novi predsednik Komisije, direktor Republičke uprave prihoda Aleksandar Radović obećao je postupnost, odmerenost i prve rezultate na jesen. Neki članovi Komisije, i koalicije DOS-a nisu se, ipak, mogli suzdržati da ne pomenu imena pojedinaca i firmi, mogućih obveznika ovog zakona (oko kojih postoji konsenzus u javnom mnjenju), ali su izbegli da ponude dokaze "jer njihovo otkrivanje ne bi u ovom trenutku bilo u interesu istrage". Pomenuti pojedinci i firme iskoristili su tu zgodnu priliku da saopšte javnosti da nemaju nameru da plate ovaj porez, jer se "nisu ogrešili" po 19 osnova koje propisuje Zakon. Prirodno, nisu požurili da navedu dokaze svoje nevinosti, dok ne saznaju za šta su okrivljeni.
       Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica slikao se, prilikom uspostavljanja specijalnih veza SRJ sa Republikom Srpskom, sa privrednom delegacijom Jugoslavije u kojoj su, između ostalih bili, u štampi prozvani Bogoljub Karić, ("Braća Karić") i Miroslav Mišković ("Delta").
       Zoran Đinđić, srpski premijer, nije se slikao, ali je medijima potvrdio da se vozio avionom Stanka Subotića Caneta, navodnog kralja duvanske mafije na Balkanu. Još nekoliko Đinđićevih prijatelja "koje poznaje od ranije", mogli bi po moralnom i materijalnom statusu biti svrstani u potencijalne obveznike novog zakona.
       Vesna Arsić, viceguverner za dinarsko poslovanje u Narodnoj banci Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika guvernera Mlađana Dinkića, došla je na to mesto iz Delta banke, za koju su neki neimenovani članovi DOS-a u "Blicu" tipovali da će se među prvima naći pod lupom Komisije.
       Vuk Obradović, smenjeni potpredsednik srpske vlade i lider Socijademokratije, bio je prinuđen da napusti mesto predsednika Komisije posle jednog skandala koji nije u direktnoj vezi sa Zakonom.
       Sekretar Komisije, pravnik, advokat i član onog krila Socijaldemokratije suprotstavljenog Obradovićevom Slobodan Lalović, izjavio je u maju listu "Politika" da se na samom početku rada Komisije videlo da srpska policija "nema dovoljno stručnih ljudi od poverenja", da status Komisije nikada pravno nije dorečen, a samim tim i njena nadležnost, i da su ministri koji su za ovu problematiku zaduženi, najčešće na sastanke slali svoje zamenike.
      
       Ekstremni legalisti
       Dušan Mihajlović, član Komisije i ministar unutrašnjih poslova, kome strane diplomate zameraju da je, uz pravosuđe, uradio najmanje na raščišćavanju Miloševićevih kadrova iz svog resora, odbacio je optužbe da bi se njegova firma "Lutra" mogla naći na spisku instant-imućnih. Član ove stranke, Milun Babić izjavio je da su "ljudi iz Nove demokratije časno ulazili i izlazili iz svih koalicija".
       "Lutra" je, inače, nedavno dobila kredit iz Fonda za razvoj Srbije. Novi rektor BK Univerziteta i donedavno uvaženi član G17 Plus (zvanično sporazuman raskid na obostrano žaljenje) LJubomir Madžar, u "Ekonomistu" je izneo tezu da se pod Miloševićem niko nije mogao baviti ekonomijom ukoliko nije kršio zakone, i da su te propise jednako kršili i oni koji su mu bili bliski i oni koji nisu, te da je u tom slučaju bolje unapred odustati od zakona koji bi, bez razlike, kaznio i jedne i druge.
       Za razliku od ljudi koji su se neosporno bogatili, pri tom kršeći postojeće zakone (pa se njihovom primenom na odgovarajući način mogu i primereno kazniti), predloženi zakon bavi se uglavnom ljudima koji su koristili sklonost socijalista da budu "ekstremni legalisti". To će reći, da su socijalisti za svaku zloupotrebu uvek donosili zakon, koji bi takav posao opravdavao i činio ga "legalnim", a ljudi koji su imali privilegiju da takve zakone koriste (bilo da su pripadali nekoj od vladajućih stranaka ili su joj bili samo bliski), tvrdili su da su "samo iskoristili mogućnost koja im je zakonski pružena". Prvih šest od 19 članova zakona bavi se tom vrstom povlastica (korišćenje primarne emisije, kupovina deviza po zvaničnom kursu nižem od realnog, uvoz i izvoz na režimu kvota, tj. prednosti u korišćenju kvota i kontingenata, kupovanje od Robnih rezervi ili snabdevanje robnih rezervi. Određivanje koliko je neko nešto zloupotrebio, biće, po definiciji, pitanje arbitraže. Ostali prekršaji tiču se zloupotrebe položaja u državnim i društvenim firmama (što bi se moglo pokazati diskutabilnim i teško dokazivim), zloupotrebe fondova i pribavljanja stanova i vila čija je kvadratura veća od propisane. Ovo poslednje je među javnim mnjenjem verovatno najpopularnije, kao što je to bilo i '45.
       Za razliku od nekih domaćih stručnjaka, koji zakonu zameraju što je retroaktivan, a samim tim suprotan Ustavu, američki stručnjaci koji su nedavno boravili u Srbiji, da bi domaću administraciju podučili tehnikama sprečavanja pranja novca, dali su za pravo vladi da u ovako ekstremnom slučaju, postupi "ekstremno". Iako se nisu detaljno bavili zakonom, posle ovlašnog čitanja, vladi su predočili da je "đavo najčešće u detaljima" i da je zakon suviše uopšten. U primeni, moglo bi se dogoditi da pravna nedorečenost dovede do toga da neki "stopostotno sigurni obveznici", nađu načina da dokažu da se zakon ne odnosi na njihov slučaj. Pretpostavimo, ipak, da su svi koji se svrstavaju u 200 do 5 000 imena ekstremno bogatih nesporni obveznici zakona.
       Moralnost kažnjavanja, a srpski ministar finansija i član Komisije Božidar Đelić tvrdi da je "zakon duboko moralan i pravedan", zavisiće u velikoj meri od toga koliko su ispravni oni koji kažnjavaju i da li se mera kazne (u kešu) može u svim slučajevima dovesti u srazmeru sa učinjenim prestupom.
       Prvu potpunu indulgenciju - oprost grehova pokajnicima, na zemlji i na nebu, uveo je papa Urban II inače veliki crkveni reformator. To je jedno od mesta gde je moguće povući (ne suviše ozbiljnu) paralelu između ovog ranohrišćanskog izuma i našeg jednokratnog poreza na ekstraprofit koji bi poreskim obveznicima (po rečima Obradovića) garantovao da bi im deca bila čista obraza.
      
       Crkvena ekonomija
       Dobijanje indulgencije je prvobitno podrazumevalo molitve, post i izvesne novčane iznose, ali je, kako svedoči "Enciklopedija Britanika" uskoro došlo do nesklada između ponude i potražnje za oproštajnicama, što je potom dovelo do značajnih zloupotreba. "Veličanstvene evropske katedrale, univerziteti, bolnice, mostovi i drugi društveni i kulturni objekti predstavljaju dovoljan dokaz da je veliki deo novca prikupljen od prodaje indulgencija, bio usmeren u legitimne svrhe. Ipak, ne mala suma, našla je put do džepova pohlepnih članova crkve i naimenovanih profesionalnih skupljača novca", navodi se u enciklopediji.
       Članovi Komisije i DOS-a nisu se jasno odredili prema ekonomskim ciljevima zakona. Od prvobitno najavljenih stotinu miliona maraka, Obradović je, neposredno pre smenjivanja, u računanju stigao do deset puta veće sume "koja će biti iskorišćena za socijalne ciljeve". "Mogućnost nagodbe (sa obveznikom, prim. T.J.) biće moguća samo u slučajevima kada se proceni da je teško razdvojiti sve stavke porekla prihoda. To neće biti izvorište korupcije, jer je predviđena dvostepena kontrola. Samo je direktor Republičke uprave prihoda koji je ujedno i predsednik Komisije, ovlašćen da predloži potpisivanje takvog sporazuma. Paraf na sporazum važiće tek kad ga verifikuje Vlada Srbije", objasnio je tokom zasedanja parlamenta jedan od inspiratora zakona, poreski stručnjak i zamenik ministra za finansije Dejan Popović. Kako je došao kraj indulgencijama? Albert Nadbiskup Majnca, ovlastio je profesionalnog prodavca indulgencija Johana Tecela da u jednom delu Nemačke prikupi veliki novac za renoviranje bazilike Svetog Petra u Rimu. U svom neortodoksnom pristupu problemu, ovaj je počeo da prodaje i oproštajnice za mrtve, što je dovelo do najveće krize u istoriji katoličke crkve. Teško je reći da li je Tecel ovde već viđen, ili tek treba da izroni u nekom marketinški hiperaktivnom članu Komisije.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Srpske pakosti Spoljnotrgovinska firma "Tera trejd", u nekoliko navrata je u proteklih deset godina bila rangirana među najuspešnijim jugoslovenskim firmama. Uvozila je i uvozi delove za Elektroprivredu Srbije (EPS), posluje između ostalih sa PTT Srbije, Telekomom Srbije i "Prvom iskrom". U inostranstvu posluje u Grčkoj, Italiji, Češkoj, Slovačkoj i Velikoj Britaniji. U javnost je dospela nekoliko puta kada su novine pisale o poslovima firme sa EPS-om. Poslednji put, ime firme bilo je vezano za veliku priču o kupovini Eriksonove opreme za mobilnu telefoniju Telekoma Srbije. Firma je bila posrednik u poslu, koji je zaključio direktor Telekoma Draško Petrović, a zbog koga je srpski ministar za saobraćaj iz Demokratske stranke, Marija Rašeta-Vukosavljević, za sada bez uspeha, tražila da Petrović podnese ostavku.               O SEBI: "Atraktivni smo više zbog srpske pakosti", kaže za NIN Vladimir Šekrevski, suvlasnik "Tera trejda."        "Bavili smo se isključivo nabavkom opreme i rezervnih delova i finansirali takve poslove uz pomoć stranih partnera. Da sam zaradio jesam, ali ne očekujem da dođem pod udar zakona o ekstraprofitu".               O ZAKONU: "Svako ko se obogatio na muci naroda treba da plati taj porez, ali to prethodno treba da bude dokazano. Ima puno slobodnih ocena o svima nama. U biznisu i politici ne postoje anđeli, to je naša izmišljotina."               O KONTROLI: "Komisija za ispitivanje zloupotreba nam se nije obraćala. Sve moguće kontrole su nam dolazile i ranije i dolaze i sad. Imamo punu sobu rešenja tih kontrola, i nijedna nije nikada našla da smo radili protiv zakona."               VLADIMIR ŠEKREVSKI,        suvlasnik Tera Trejda