Govorili smo našim ljudima da, šta god da odlučimo, to će imati štetne posledice po SRJ, pri čemu smo, moram da kažem, i ja, i Zoran Žižić i Srđa Božović više govorili o šteti od odbijanja Zakona

      Javnost u Srbiji možda nema dovoljno jasnu predstavu o tome koliko je pitanje saradnje sa Haškim tribunalom aktuelno u Crnoj Gori, u kojoj se ovih dana formira nova vlada. U stalnoj anketi na Televiziji Montena, u sredu u podne na pitanje "Da li ste za to da se ratni zločinci izruče u Hag", "ne" je vodilo protiv "da" sa oko 2 700 prema 2 200.
       O razlozima odbijanja podrške Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom i o procesu dogovaranja sa DOS-om razgovoramo Predragom Bulatovićem, predsednikom SNP-a, stranke koja je i unutar "Zajedno za Jugoslaviju" ostala, može se reći, usamljena. U času vođenja intervjua, sudbina ovog zakonskog projekta je sasvim neizvesna, a Predrag Bulatović kaže da nema zvaničnih informacija o povlačenju predloga Zakona ili čak o mogućnom otkazivanju sednice. "Ja večeras imam kartu za avion", kaže.
      
       S obzirom na dalekosežnost odluke o odbijanju Zakona o saradnji sa Haškim sudom, možda ne bi bilo naodmet da još jednom navedete razloge koji su vas rukovodili u takvoj odluci.
       - Podsjećam da je nakon pada Slobodana Miloševića SNP promijenio dugogodišnjeg koalicionog partnera i ušao u koaliciju sa DOS-om radi međunarodne integracije i ulaska u Ujedinjene nacije, što je i učinjeno. Radi tog principa mi smo napravili i evoluciju u odnosu na Haški sud. U ranijem periodu smo ocjenjivali, i s punim pravom, da taj sud ima političke atribucije i ukazivali na neke njegove pravne nedoslijednosti. Međutim, sada smo spremni za saradnju sa Haškim tribunalom. SNP osuđuje zločine i opredijeljen je da oni koji su ih počinili, zbog toga i odgovaraju, ali mi smatramo da u Ustavu SRJ ne postoje pretpostavke za izručenje naših državljana. Najmanje što je sigurno, jeste da u pravničkoj javnosti postoje podjele oko toga i različita tumačenja, a uopšte ne postoji dilema da je u Ustavu Srbije potpuno zabranjeno izručivanje građana Republike Srbije. Smatramo da se saradnja ne može svesti samo na isporučivanje naših građana i mislimo da se suđenja mogu izvesti pred našim pravosudnim organima ili da se sa Haškm tribunalom traži modalitet da i on učestvuje u nekim mješovitim vijećima ili na neki drugi način u suđenjima osumnjičenim građanima SRJ.
      
       SNP je imao dugotrajna usaglašavanja sa DOS-om. Kako je to izgledalo i da li je postojala mogućnost da se to razilaženje blagovremeno izbegne?
       - Moram da kažem da je prije dogovora između nas i DOS-a postojao jedan paralelan proces koji je stvarao napetu atmosferu. Tu mislim na neodmjerena istupanja jednog broja političara iz DOS-a koji su čak na državnim funkcijama i predsjednici su stranaka u DOS-u i koji su bez ikakave kontrole pričali da će SNP imati jednu priču za izbore, a drugu poslije izbora, unaprijed su donosili procjene o tome ko će biti uhapšen, koliko će biti osuđen i tako dalje. Tek u posljednjih dvadesetak dana počela je ozbiljna priča o Hagu, pri čemu smo mi svjesni da je SNP opoziciona politička partija u Crnoj Gori, da Narodna stranka koja je naš koalicioni partner ima drugačiji stav i da Milo Đukanović ima drugačiji stav. Mi smo kao opoziciona partija u Crnoj Gori dovedeni u situaciju da donosimo jedan zakon koji će se prije svega odnositi na poziciju Srbije i nismo željeli da zakočimo ono što je većinski stav u Srbiji. Na primjer, mi smo u crnogorskom parlamentu glasali protiv Zakona o amnestiji a u saveznom parlamentu glasali smo za, poštujući većinski stav Srbije. Upali smo u kontradikciju u odnosu na ideju za koju se zalažemo...
      
       Na koju ideju mislite?
       - Na ideju Jugoslavije. Slabljenjem pozicija najjače jugoslovenske partije u Crnoj Gori se smanjuju mogućnosti borbe protiv separatizma Mila Đukanovića.
       Dakle, mi smo ponudili kompromis da u saveznom parlamentu glasamo za zakonski projekat koji bi za nas bio prihvatljiv. Predlagali smo da podržimo izglasavanje opšteg okvira zakona, pa da se nadležnosti prenesu republikama - članicama da one propišu oblike saradnje. Rekli smo: razumite nas, mi više ne možemo da glasamo protiv naših ubjeđenja, i u jednom trenutku je to i prihvaćeno na sastanku na kome su bili prisutni Koštunica, Đinđić, Mihajlović...
      
       Prema današnjem stanju stvari tako nešto će i biti - priprema se usvajanje Zakona o saradnji sa Haškim sudom u republičkoj skupštini Srbije, kad već ne može u saveznoj.
       - Ne znam da li će usvojiti ili ne, ali najnovije izjave koje sam pročitao dok razgovaram sa vama govore upravo o tome. Ali, mi smo predlagali jedan međukorak, a to je da na saveznom nivou učestvujemo u donošenju zakona i stvaranju pretpostavki da se to u Republici uradi. Ostaje mi do danas nejasno zašto je to odbijeno. Gospodin Koštunica je rekao da ne postoji nijedan ustavno-pravni razlog da se ne prihvati stav SNP-a ali da postoje politički razlozi. Politički razlog je verovatno taj što je DOS hteo da bude jedinstven u stavu prema SNP-u, što meni ne smeta, ali mi smeta što se, kada se videlo da SNP ima čvrst stav, počelo da licitira sa sudbinom Jugoslavije. To je ultimatum koji je čak gori nego što ga je Slobodan Milošević postavio prošle godine u vreme ustavnih promjena. Naši poslanici su prošlog jula natjerani da pod takvim ultimatumom glasaju za ustavne promjene, neki od njih su čak nekoliko dana i pod policijskom stražom čuvani u hotelima u Beogradu. Ja sam se bojao da je Slobodan Milošević mogao, da je SNP tada odbio te ustavne promene, krenuti putem nezavisne Srbije jer je bilo očigledno da su rađene po mjeri opstanka njega kao predsjednika.
       Sada nema Slobodana Miloševića, i nama se kaže kako će Jugoslavija nestati ako se ne usvoji haški zakon. Pri tome, interes i Srbije i Crne Gore je zajednička država, to je i većinsko opredjeljenje građana u njenim republikama, to je i stav međunarodne zajednice. Srbija ima i poseban interes imajući u vidu Kosovo i Metohiju i brutalne i primitivne napade jednog broja političara iz Vojvodine prema Srbiji koji se zalažu za teritorijalno cijepanje Srbije.
       Ne shvatam zašto bi se dozvolilo da jedan zakon uzdrma državu i to zakon za koji se sada vidi da se može donijeti na različite načine, a neki čak kažu da je moguće direktno primijeniti Statut Haškog tribunala. Osim ako neko ne želi da nas ucijeni onako kako je to učinio Slobodan Milošević. Ili možda neko unutar DOS-a želi da podigne anticrnogorsko raspoloženje u Srbiji i stvori nezavisnu Srbiju. Pri tome mislim, da jednako kao i za Đukanovića, i za Srbiju važi da ne može jednostrano krenuti na referendum.
      
       Beogradska štampa je prošle nedelje, pozivajući se na anonimne izvore iz vaše stranke, iznela teoriju prema kojoj se SNP protivi zakonu na nagovor predsednika Koštunice, kojem, navodno više odgovara da se prljav posao obavi na republičkom nego na saveznom nivou. Ima li tu istine?
       - To su gluposti, ja ne znam smisao tih spekulacija. Moram da kažem da je gospodin Koštunica zastupao stavove DOS-a, sve kontakte smo imali najviše zahvaljujući njemu. Naprotiv, zalaganje gospodina Koštunice, naročito posljednjih dana, bilo je u pravcu da mi prihvatimo projekat DOS-a.
      
       Izgleda da ni u DOS-u nisu sasvim složni u vezi s pitanjem Haga. Da li ste prepoznali neke istomišljenike koji, iz bilo kog razloga, nisu uspeli da dođu do izražaja?
       - DOS je vrlo komplikovan. Prepoznali smo da postoje stranke koje su marginalne, i prepoznali smo jedan broj partija sa kojima sasvim sigurno ne možemo. To su one partije koje ne samo da nisu za Jugoslaviju, nego su za cijepanje Republike Srbije. O pitanju odnosa prema zajedničkoj državi mogu da kažem da smo dosad imali visok stepen razumijevanja sa strankom gospodina Koštunice, sa strankom Zorana Đinđića, Dragoljuba Mićunovića, Gorana Svilanovića... To su važne partije sa kojima mi imamo, na drugom planu, dobru saradnju i sa kojima možemo da pronađemo zajednički jezik o preuređenju Jugoslavije.
       Vladajuća veđina u Crnoj Gori, u nedostatku boljih načina da sprovede koncept samostalnosti, mogla bi da posegne za strategijom iscrpljivanja, za opstrukcijom svih procesa u državi i tako natera Beograd da forsira nekakav rasplet. Plašite li se takvog razvoja događaja?
       Đukanović je svjestan podijeljene Crne gore i ona ne može da povuče nijedan potez prema samostalnosti. Ako koalicija DOS-SNP preživi događaje oko Haškog tribunala onda taktika iscrpljivanja neće imati izgleda na uspeh.
       Objasnite nam malo političku scenu Crne Gore. Ispalo je posle izbora da je najvažnija stranka Liberalni savez, koja je najmanja. Vaša stranka je razrađivala varijantu saradnje sa liberalima iako se razlikujete u najtemeljnijim pitanjima. Najzad, na čelu parlamenta Crne Gore je poslanik partije sa najmanje poslanika, što bog zna da li uopšte ima primera u parlamentarnoj istoriji.
       To je specifičnost Crne Gore. Velika je podijeljenost koja u nekim slučajevima ide do mržnje.
       Suprotno onome što se obično do sada mislilo o Crnoj Gori.
       Ne znam šta se mislilo, ali to je činjenica.
       Gospodin Đukanović je navikao da bude na vlasti i zato su liberali postali tako važni. Mi smo bili spremni da uđemo u široku koaliciju sa DPS-om pod uslovom da se oni odreknu zahteva sa zasebnom stolicom u UN. To je bila optimalna varijanta za Crnu Goru i optimalna varijanta za samog Đukanovića. Vođeni su razgovori sa LS da se podrži njihova manjinska vlada, ali je to zaustavljeno jer su naši koalicioni partneri iz Narodne stranke bili protiv. Naša ideja je bila da sa liberalima dogovorimo neki rok u kojem bi mogao da se riješi državni status Crne Gore i da se stvori ukupan demokratski ambijent. Naravno, oni sada kažu da smo mi odustali od nekih svojih ranijih stavova, što nije tačno, ali to je njihovo pravo.
      
       DPS se nije mnogo izjašnjavao povodom cele situacije sa Zakonom o Haškom tribunalu. Mnogi veruju da tvrd stav SNP-a štiti članove i simpatizere vaše partije od mogućeg gonjenja, ali štiti i neke koji su za DPS.
       - Prilikom raspada SFRJ najmanje 50 000 građana Crne Gore je bilo u uniformama JNA. Tokom NATO-agresije oko 70 000 građana bilo je i postoji velika uznemirenost svih tih ljudi da mogu i oni da se nađu na tom spisku. Pored ustavnog ograničenja, mi smo i zbog te bojazni protiv isporučenja građana Crne Gore. To je veoma važan razlog. Sigurno da ima i veliki broj birača DPS-a koji su učestvovali u tim operacijama.
      
       Šta je vaša projekcija događaja u bliskoj budućnosti, u vezi sa krizom na saveznom nivou?
       - Ja još neću da prihvatim da postoji kriza u vezi sa Zakonom o saradnji s Hagom.
       Mi smo opredijeljeni za zajednicu i jasno je da se tog cilja ne možemo tek tako odreći i iskreno vjerujem da taj zakon ne može da izazove krizu. Ako u DOS-u slijede volju građana Srbije da se živi u zajedničkoj državi, onda se ovo može prevazići.
       Čak i da dođe do nesporazuma o ovom pitanju, DOS i koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" trebalo bi da naprave platformu preuređenja jugoslovenske federacije i ta platforma bi trebalo da bude ponuđena na referendumu građanima Crne Gore, pri čemu bi drugi predlog bila opcija DPS i LSCG za samostalnu Crnu Goru.
       Ako dođe do krize, to će biti zbog nekih u DOS-u koji misle da je to način da dođu do prednosti u odnosu na svoje konkurente.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ