Beograd je prošle subote doživeo nešto što u jugoslovenskoj prestonici nije viđeno još od smrti Josipa Broza Tita: pompezan ("carski") protokol kojim je obeležena državna poseta predsednika Ruske Federacije.

      Po važećem jugoslovenskom protokolu, visokog gosta je na aerodromu dočekao predsednik savezne vlade Zoran Žižić sa grupom ministara, kao i delegacija grada Beograda, a predsednik države Vojislav Koštunica pozdravio se sa njim tek u holu Palate federacije u Novom Beogradu... Ipak, sve što će potom uslediti, proteklo je u manje pompeznoj, a više radnoj i poslovnoj atmosferi. Glavni politički dijalog obavljen je u četiri oka, između predsednika Putina i predsednika Koštunice, još u subotu uveče, samo nekoliko časova nakon susreta ruskog i američkog predsednika u nekadašnjoj vili kraljevske porodice Karađorđević na Brdu kod Kranja. Za to vreme jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanović ugostio je svog ruskog kolegu Igora Ivanova u restoranu "Kalemegdanska terasa", dok su ostali članovi ruske delegacije subotnje veče u Beogradu proveli u sličnim neformalnim susretima sa svojim jugoslovenskim domaćinima i partnerima... A oficijelni razgovori dveju delegacija u punom sastavu započeli su tek sutradan, i to opaskom predsednika Putina da, pošto su najvažnija politička pitanja već razmotrena izmeću njega i Koštunice, sad može da se pređe na preostale teme...
       Nema sumnje da je poseta ruskog predsednika Putina Beogradu ovog puta bila u tesnoj vezi sa njegovim prethodnim susretom sa američkim predsednikom Bušom, i da je bila manje rezultat stvarne želje za produbljivanjem neposrednog dijaloga sa političkim rukovodstvom Jugoslavije i Srbije, a više stvar potrebe da se javno demonstriraju strateške ambicije i diplomatske inicijative Rusije na Balkanu. Dok predsednik Buš i nova američka administracija još, očito, razmišljaju o mogućoj promeni politike prema žarištima krize u ovom delu Evrope, o eventualnom smanjenju američkog vojnog prisustva u BiH i na Kosovu, i manje-više otvoreno govore da "nije vreme" za diplomatsku konferenciju na kojoj bi se potvrdio princip nepromenjivosti svih državnih granica, uključujući tu i državne granice između Jugoslavije i Albanije, ostavljajući tako sve opcije u pogledu budućeg statusa Kosova otvorenim, ruski predsednik Putin nastojao je da pokaže da Moskva ima drugačije namere...
      
       PR na visokom nivou
       Inače, uoči rusko-američkog susreta na najvišem nivou iz Moskve su sistematski emitovane poruke u kojima je otvoreno kritikovana politika nove američke administracije prema Rusiji, Kini, Bliskom istoku i Balkanu. Ta politika je, po pravilu, od ruskih zvaničnika dobijala lošije ocene od one vođene u vreme Bila Klintona. Stoga su visoki funkcioneri Kremlja naglašavali želju da sa svojim američkim partnerima razmotre mogućnost "kompatibilnih i paralelnih" napora Rusije i SAD, pre svega u rešavanju regionalnih problema, poput Bliskog istoka i Balkana.
       Obavešteni izvori u Beogradu kažu, takoće, da poseta ruskog predsednika nije bila unapred planirana. Prilikom nedavnog susreta ruskog i jugoslovenskog ministra inostranih poslova Ivanova i Svilanovića u vreme ministarske konferencije NATO-a u Budimpešti, bila je samo nagoveštena mogućnost da ruski ministar Ivanov nakon samita Putin-Buš u Sloveniji, eventualno, svrati u Beograd i obavesti jugoslovenske zvaničnike o sadržini tih razgovora. Ali, kad je Moskva u poslednji čas najavila spremnost predsednika Putina da poseti Beograd i sretne se sa predsednikom Koštunicom, Beograd je - sa zadovoljstvom - potvrdio odranije postojeći otvoreni poziv za takvu posetu. Ta vrsta gestova je, inače, sasvim uobičajena: uoči susreta sa Putinom američki predsednik Buš se tokom blic-turneje po Evropi sreo sa više svojih strateških saveznika i prijatelja, uključujući i one u Varšavi, sa kojima je, pre svega, razgovarao o američkim idejama za dalje proširenje NATO-a na istok, prema granicama Rusije.
       Moskva je, možda u želji da i u vezi s ovim pitanjem parira Amerikancima, javno saopštila da između ruskog predsednika Putina i jugoslovenskog predsednika Koštunice postoji "uzajamno razumevanje i odnos poverenja" još od njihovog prvog susreta u oktobru prošle godine. Ali i moskovska štampa indirektno potvrđuje da Putin, odlučujući da baš u ovoj prilici krene u Beograd, nije na umu imao samo želju da pozdravi Koštunicu, već i neke dalekosežnije ambicije. Tako, na primer, dnevnik "Komersant", pozivajući se na ruske diplomatske izvore, piše da je glavni cilj posete Putina Beogradu bilo "pokretanje nove mirovne inicijative Moskve na Balkanu". Ovaj list, ujedno, dodaje kako zvanična Rusija smatra da međunarodna zajednica treba da prestane da radi kao "protivpožarna ekipa, gaseći jedan požar za drugim", i da je zato neophodan univerzalni model rešavanja krize. Ključni element tog novog sistema bezbednosti, po mišljenju Rusije, mogao bi biti sporazum svih balkanskih država o nemenjanju postojećih granica.
       Slične poruke iz krugova ruskih diplomata upućivane su čak i za vreme susreta Buš-Putin u Sloveniji. Tako je agencija Itartas u subotu citirala jednog neimenovanog ruskog zvaničnika koji je ruskim novinarima-izveštačima sa samita rekao da Moskva želi da "doprinese očuvanju teritorijalnog integriteta Jugoslavije, rešavanju kosovskog problema i sređivanju situacije u južnoj Srbiji". Diplomatski kontekst u kome je to bilo saopšteno, kao i trenutak za emitovanje pomenute poruke, mogli su, opet, da sugeriraju makar indirektno zaključivanje o postojanju drugačijih gledišta koja su u razgovorima na samitu ispoljili Amerikanci...
      
       Saradnja umesto konfrontacije
       Ipak, sudeći po onome što su članovi ruske delegacije tokom boravka u Beogradu preneli svojim domaćinima, čini se da prilikom susreta Buš-Putin u Sloveniji nije bilo baš mnogo reči o krizi na Balkanu. Dakle, ni mnogo nesporazuma. Ta tema je, kažu, bila pominjana, ali o njoj nije vođen sveobuhvatan dijalog. Uz sve ostale krupne međunarodne teme, poput onih o američkim raketnim planovima, o daljem širenju NATO-a na istok, o Bliskom istoku, i modalitetima budućih rusko-američkih stalnih kontakata i konsultacija, dvojica predsednika su na Brdu kod Kranja tek uzgred pominjala i Balkan. O tome su, takođe, nešto detaljnije razgovarala i dvojica ministara spoljnih poslova, Kolin Pauel i Igor Ivanov.
       Rusi su kasnije svojim jugoslovenskim domaćinima poverili da upravo završeni samit u Sloveniji ocenjuju uglavnom povoljno. Bilo je, recimo, vrlo karakteristično da je predsednik Ruske Federacije u Beogradu, obraćajući se javnosti, rekao da su Rusija i Amerika spremne da urade sve kako bi došlo do "pravednog rešenja" krize u regionu. "Danas je očiglednije nego ikada da je Jugoslaviji potrebna podrška čitave međunarodne zajednice i Rusija je spremna da tome pruži odgovarajući doprinos", rekao je Putin. I, dodao da "međunarodna zajednica trenutno trezvenije gleda na krizu u regionu, da je postignut izvestan napredak, posebno u odnosu na krizu u Makedoniji".
       Drugim rečima, govorio je o zajedničkom pristupu Rusije i Amerike u rešavanju nesporazuma na Balkanu, naglašavajući spremnost dve zemlje da sarađuju, kao i spremnost Rusije da učestvuje u različitim mirovnim inicijativama međunarodne zajednice, ma šta to značilo, a ne o konfrontaciji, ili o nekoj izolovanoj i samostalnoj ruskoj politici i ambicijama u ovom delu Evrope. Napomene o nešto "trezvenijem" gledanju i "izvesnom napretku", barem kada je reč o Makedoniji, mogle bi se - po svemu sudeći - odnositi na sada izraženu američku spremnost da se očuva i garantuje teritorijalna celovitost i državni integritet Makedonije, što je stanovište koje i Rusija, očigledno, podržava.
      
       Katolici i papa
       Poseta predsednika Putina i visoke delegacije Ruske Federacije Beogradu bila je, naravno, prilika da se razgovara i o drugim temama iz domena bilateralnih odnosa, ekonomskim i političkim. One ekonomske ticale su se, pre svega, aranžmana za nastavak isporuka ruskog gasa i proširenja ekonomske saradnje u drugim oblastima. U tom pogledu jugoslovenska strana je sada u nešto povoljnijem položaju, jer može da računa i na sredstva nekadašnjeg klirinškog duga počivšeg SSSR-a bivšoj Jugoslaviji, koja su sve doskora (do zaključivanja sporazuma o sukcesiji među naslednicama SFRJ) bila zamrznuta. Ako se taj dug "prebije" sa onim što SR Jugoslavija duguje za već isporučeni gas, jugoslovenska strana mogla bi da ima čak i izvesni suficit. Istina, ruska računica je nešto drugačija, jer oni smatraju da je dug bivšeg SSSR-a državni dug, dakle obaveza koja se jednog dana mora namiriti iz buxeta Ruske Federacije, za razliku od novijeg jugoslovenskog duga za isporučeni gas, koji predstavlja obavezu komercijalne prirode prema kompaniji "Gazprom", koja formalno-pravno i nije čisto ruska, već mešovita, tj. multinacionalna firma. Ali, sva je prilika da će se i tu naći neko obostrano prihvatljivo rešenje, pogotovu ako se sve "zaveže" i sa nekim novim poslovima za jugoslovenske građevinske firme u Rusiji, izvozom jugoslovenskog mesa i mesnih prerađevina u Rusiju i angažovanjem ruskih firmi na rekonstrukciji hidroenergetskog sistema "Đerdap".
       I politički deo rusko-jugoslovenskog dijaloga na najvišem nivou, vođenog proteklog vikenda, svedočio je takođe o nastojanju Moskve da pokaže kako uvažava promene koje su se u međuvremenu zbile u Jugoslaviji. Tim pre što je proteklih meseci u nekim važnim međunarodnim forumima, kao što su Savet bezbednosti UN, ili OEBS, bilo i povremenih nesporazuma između ruske i nove jugoslovenske diplomatije. Tako je, recimo, u jednoj nedavnoj prilici ruski predstavnik u Savetu bezbednosti UN pokrenuo inicijativu za ukidanje još važećeg embarga za isporuke oružja SR Jugoslaviji, a zvanični jugoslovenski predstavnik je - polazeći od procene da ne postoje nikakve šanse da taj predlog u tom momentu bude prihvaćen - rekao da Beograd to nije tražio, pa se ruski ambasador našao u neugodnom položaju... U jednoj drugoj prilici, ruski predstavnici u OEBS-u su, iz samo njima znanih razloga, minirali već postignuti sporazum za upućivanje specijalne misije ove organizacije u SR Jugoslaviju, sa čijim se mandatom i sastavom zvanični Beograd prethodno već saglasio... Mada je razumljivo da Rusija, kao velika zemlja, ima i svoje diplomatske prioritete, koji se u svakoj prilici ne moraju u svemu poklapati sa ocenama i prioritetima zvaničnog Beograda, utisak je da je zvanična Moskva sve do sada, ipak, imala izvesnih problema u komunikaciji sa novim vlastima u Srbiji i SR Jugoslaviji. Odnosno, da su pojedini ruski zvaničnici i diplomatski predstavnici, koji su dugo bili u prilici da komuniciraju i sarađuju sa zvaničnicima i diplomatskim predstavnicima Miloševićevog režima, katkad imali teškoća u razumevanju prirode i karaktera promena koje su se zbile u Jugoslaviji.
       To je, po svemu sudeći, navelo i ruskog predsednika Putina da svojim sagovornicima u Beogradu stavi do znanja kako Moskva u odnosima sa Beogradom ubuduće nema nameru da bude "veći katolik od pape" i da ih štiti od njih samih... Zamoljen da prokomentariše ovu opasku, jedan visoki jugoslovenski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da bi i ruski funkcioneri sada, jednostavno, morali da se suoče sa činjenicom da su dugo branili Slobodana Miloševića i sve njegove postupke, te da - imajući u vidu izraženu volju građana ove zemlje na izborima - zaista više nema nikakve potrebe za tom vrstom specijalnih veza, koja bi podrazumevala da nas oni brane i onda kada to niko od njih nije tražio, štiteći tobože neke naše interese koji su više njihovi nego naši.
      
       STEVAN NIKŠIĆ