Ako nema Zakona DOS-ovi ministri napuštaju saveznu vladu, Koštunica ostaje da lebdi u vazduhu... ali, moguće je da se onda dovede u pitanje i opstanak Vlade Srbije, može se glasati o njenom poverenju

      U ponedeljak (18. jun) konačno je postalo jasno da su međusobne optužbe policije Srbije i Vojske Jugoslavije o komandovanju i zločinima na Kosmetu tokom agresija NATO-a na Jugoslaviju i bes i buka oko smenjivanja generala Ninoslava Krstića, komandanta Združenih snaga bezbednosti na jugu Srbije, koje je Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije, proglasio napadom na DOS - tek prah i papeo u odnosu na požar koji je preteći tinjao vladajućom koalicijom Srbije i Jugoslavije.
       Ono što su neki lideri DOS-a nazvali Pavkovićevim pucnjem u koaliciju, izgledalo je kao ćorak kada se konačno saznalo da crnogorski socijalisti definitivno neće glasati za Zakon o saradnji sa Hagom. Odmah je bilo izvesno da će Zakon o saradnji sa Hagom biti povučen iz procedure; nikome nije trebalo da gleda kako on neće biti izglasan u Skupštini Jugoslavije. Zavesa je dignuta, počela je drama - opstanak DOS-a, što će reći i opstanak republičke i federalne vlasti, a možda i federalne države.
      
       Šteta
       A kada je u utorak uveče Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade, napustio sastanak DOS-a nezadovoljan činjenicom da nije dogovoren ni način donošenja Zakona o saradnji sa Hagom ni da će on važiti za sve jednako - DOS-ova drama izgledala je još ozbiljnija.
       Naravno, u trenutku kada ovaj tekst čitate, ona će možda već imati srećan završetak, jer se u sredu uveče ili u četvrtak očekuje novi razgovor dos-ovaca kome bi za razliku od sastanka u utorak prisustvovao i predsednik SRJ Vojislav Koštunica.
       Možda i zbog njegovog odsustva, nijedno od predloženih rešenja usvajanja Zakona nije bilo prihvaćeno. Predstavnik DSS-a odbio jepredlog da savezna vlada donese uredbu o saradnji sa Tribunalom, odnosno da se pozove samo na Statut tribunala, kao i ideju da Zakon donese Skupština Srbije, ali da ga predloži ili podršku njemu garantuje i DSS, iako je, po izvorima NIN-a, Koštunica razmišljao o ovoj poslednjoj varijanti kao iznuđenoj ali i mogućoj.
       Takav rasplet očigledno je očekivala grupa saveznih ministara iz redova DOS-a pa je još u petak (15. jun), sluteći upornost koalicionih partnera iz Socijalističke narodne partije Crne Gore, Goran Svilanović, savezni ministar spoljnih poslova, pitao da li se vraćamo u vreme pre 23. septembra 2000. godine, a Zoran Živković, ministar policije, podsećao je premijera Zorana Žižića da je obećao borbu protiv kriminala u šta spadaju i ratni zločini ... Najradikalniji je, predosećajući opasnost, bio Miroljub Labus koji je upriličio konferenciju za novinare e da bi pozvao predsednika Koštunicu da u Skupštini Jugoslavije objasni poslanicima šta znači neusvajanje Zakona. Da ne bi bilo nedoumica, Labus je pobrojao da Jugoslavija gubi 3,9 milijarde dolara od Donatorske konferencije, smanjuje za 25 milijardi dolara svoj društveni proizvod i lišava se mogućnosti da sopstveni dug inostranstvu sa 78 svede na 40 milijardi dolara. Dok trepneš, ode oko 70 milijardi dolara. (Polovina građana Srbije smatra da sa Haškim tribunalom treba sarađivati zbog mogućnosti dobijanja povoljnih kredita iz inostranstva.) Plus ...ponovna izolacija zemlje! Plus... gubitak kredibiliteta nove vlasti, koja će pogaziti svoje obećanje o saradnji sa Tribunalom.
       Očigledno, potpredsednik savezne vlade odgovarao je na ono što je predsednik savezne države dan ranije izgovorio na konferenciji za novinare. A Koštunica je rekao da je šteta od bombardovanja 30 milijardi, dok se od Donatorske konferencije može očekivati najviše četiri milijarde dolara. "Ta sredstva su nam potrebna, ali ne smemo podleći iluziji da je izručenje optuženih Hagu čarobni štapić koji rešava problem", govorio je Koštunica i zaključio da greše oni koji smatraju da bi nam saradnjom sa Haškim sudom, koja podrazumeva izručenje Slobodana Miloševića, potekli med i mleko. U tom trenutku (četvrtak, 14. jun), Koštunica je potpuni optimista povodom usvajanja Zakona o saradnji sa Hagom.
       Ostalo je posle Koštuničine konferencije za štampu nejasno, pod jedan, da li se od Jugoslavije očekuje da odmah, po usvajanju Zakona, Miloševića deportuje u Hag i pod dva, da li je vaskoliki DOS pristao na to da jednog dana, ako se drugačije nikako ne može, Miloševića iz zatvora u beogradskoj Bačvanskoj ulici prebaci u Ševeningen, doskora poznat jedino po džez festivalu, a sada po zatvoru Haškog tribunala.
      
       Izručenje
       Izvori iz okruženja predsednika Koštunice tvrde da u razgovorima sa najvažnijim predstavnicima međunarodne zajednice nikada nije rečeno da je neophodan uslov saradnje da Milošević u roku "od odmah" bude isporučen Hagu. Štaviše, smatra se da bi uredno suđenje u Beogradu, takav njegov put odložilo za večnost.
       U Vladi Srbije misle da je donošenje Zakona dovoljan uslov za pun uspeh Donatorske konferencije i da bi uz započinjanje ozbiljnog suđenja u Beogradu bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije, čak i dosadno uporna Karla del Ponte sve ređe i ređe izgovarala svoju omiljenu mantru "Slobodan Milošević mora u Hag".
       Odgovor na drugo pitanje će biti sasvim okolišan, ali - nadamo se - i dovoljno razumljiv. Elem, izjašnjavanje DOS-a o izručenju Miloševića u slučaju nužde nikada nije upriličeno u obliku glasanja, ali je bilo izjašnjavanja na sastancima vladajuće koalicije. Osim Koštunice, svi lideri DOS-a su javno i izričito rekli da će, ukoliko bude potrebno, pristati na izručenje Miloševića.
       Stav Koštunice se može izvesti iz njegove izjave da saradnja sa Hagom podrazumeva i izručenje Miloševića i njegovog zalaganja da se saradnja reguliše zakonom. S obzirom na ono što piše u Predlogu zakona, predsednik Jugoslavije ne bi bio onaj koji bi morao da donese tu nepopularnu odluku koju do kraja godine očekuje oko 44 odsto građana Srbije, protiv koje je - ma koliko to koštalo zemlju - oko 20 odsto stanovnika Srbije, a za koju je bez ikakvih uslova oko 27 odsto (62,5 je za saradnju sa Hagom uz suđenje na domaćem terenu, 34,6 za saradnju bez izručenja). Konačno, da bi sve bilo izvesnije, evo izjave Milorada Jovanovića, portparola Demokratske stranke Srbije podgoričkom listu "Dan": "DSS ne bi lično nikoga isporučila Haškom sudu, ali više nije u pitanju da li to odgovara nekoj stranci, već se radi o opstanku zajedničke države."
      
       Poverenje
       Dakle, DOS je jedinstven po pitanju saradnje sa Tribunalom uključujuči i izručenje, razlika je samo u načinu saradnje/izručenja i ko to treba da uradi. Međutim, ovo "samo" iz prethodne rečenice je do ogromnosti veliko. Već u petak je političkom čaršijom krenula dvostruka priča: ako nema Zakona DOS-ovi ministri napuštaju saveznu vladu, Koštunica ostaje da lebdi u vazduhu... ali, moguće je da se onda dovede u pitanje i opstanak Vlade Srbije, može se glasati o njenom poverenju.
       Niko u DOS-u neće javno da govori o mogućnostima rušenja ili blokiranja dve DOS-ovske vlade i dve DOS-ovske države, ali se uz, već poslovično, pominjanje novih saveznih izbora, sada nagoveštavaju i republički. Tako Aleksandar Popović, član DSS-a, prema "Blicu", kaže da bi "možda i raspisivanje novih izbora" doprinelo da se u Skupštinu Srbije vrati normalan rad. Žarko Korač, potpredsednik Vlade Srbije kaže za NIN, da u Koštuničinom okruženju ima ljudi koji ga, svesni njegove ogromne popularnosti, podstiču na izbore u Srbiji, ali da je upravo predsednik Jugoslavije onaj koji te predloge odbija.
       Korać još kaže da on ne vidi krizu u DOS-u. "Ovo je izvorna kriza Vojislava Koštunice koji se dva puta stavio na gubitničku stranu. On je svoju dramu odlučivanja preneo na nas. Učinio je proceduru usvajanja Zakona o Hagu nerešivo komplikovanom i nepotrebno je potpisao smenu generala Krstića", kaže za NIN Korać. Međutim, on nije pesimista, jer veruje da predsednik Jugoslavije jeste čovek koji izuzetno teško donosi odluke, ali da, ipak, ume da ih donese i da ume da napravi pravi izbor.
       Ali, Korać kaže i ovo: "Duboko me zabrinjava što će, možda, general Pavković na kraju kompromitovati i samog Koštunicu". I tu se vraćamo na, kako su okarakterisali lideri DOS-a, generalov napad na DOS.
       Od 6. oktobra, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije jeste seme razdora između Vojislava Koštunice i ostatka DOS-a. Taj sukob je oživeo Pavkovićevim predlogom da Ninoslav Krstić više ne bude komandant Združenih snaga bezbednosti u Kopnenoj zoni na jugu Srbije, sa kojim se saglasio Koštunica.
      
       Borba
       Krstić je prvo rekao da je moguće da postoji "njegov (Pavkovićev) i moj sukob, a ne moj i njegov sukob", ali je, potom, odluku načelnika prihvatio kao normalnu. Nebojša Čović, šef Koordinacionog tela dve vlade za jug Srbije, odluku je i dalje shvatao kao nenormalnu i kao pokušaj Pavkovića da posvađa DOS. U tome ga je podržala i Vlada Srbije tvrdnjom da Krstić još nije završio posao na jugu Srbije i da ona ima pravo da iznese u ovom sporu svoje mišljenje jednostavno zato što upravo ona i obezbeđuje sav novac za vojni budžet, pošto u tom poslu druga federalna jedinica odavno ne učestvuje. U delu DOS-a tvrde da je Pavković smenom Krstića, ali i generala Jovičića i Čekovića, direktora VMA i SDPR, uklonio sve svoje potencijalne protivnike i tom homogenizacijom pokazao da propada svako ko ga u potpunosti ne podržava. Uz to idu Čovićeve optužbe da Pavkovićeve tajne službe dezinformišu Koštunicu i time ga izoluju od DOS-a.
       Pavković u razgovoru za NIN odbija sve te optužbe, kao i one da sa Velimirom Ilićem, priprema nekakvu pobunu. Ne napada i ne razbija DOS, radi svoj posao u okviru Ustava i zakona i siguran je da je čovek koji inicira modernizaciju vojske. Čovićeva zaštita Krstića za njega je samo nastavak postpetooktobarskih pokušaja "lidera DOS-a da svako od njih nađe svog generala i svoj deo vojske". Inače, vojni vrh uopšte ne deli uverenje da je na jugu Srbije obavljen veliki posao, naprotiv misli da je stanje pogoršano, jer Kfor sada ima više nadležnosti, a vojska će morati da napusti Preševo i Bujanovac.
       Bilo kako bilo, u utorak uveče lideri DOS-a još jednom su zatražili od Koštunice da smeni Pavkovića, iako je ovaj takvu mogućnost nedavno odbio, rekavši da o tome odlučuje Vrhovni savet odbrane, a ne DOS.
       Dakle, DOS je izbegao unutrašnji rat, ali - borba se nastavlja.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
      

Nema sukoba vojske i policije U javnosti se stvara utisak da postoji sukob između predsednika Koštunice i vas, i da se on prenosi na policiju i vojsku, od kojih vi kontrolišete prvu, a predsednik Jugoslavije drugu oružanu silu ?        - Nema sukoba, postoji fama. U svim situacijama Koštunica i ja smo imali identične stavove. Ne vidim političku ulogu ni vojske ni policije ni sada ni ubuduće. Sva politička uloga vojske je u Pavkovićevim izjavama. Ono što je opasno je politička dezintegracija DOS-a. Ako rukovodstvo DOS-a ne može da se usaglasi oko važne teme kao što je saradnja sa Hagom, onda će doći do potpune erozije političkog sistema. Ako ne rešimo taj problem onda je kraj i države i vlade kako smo je zamišljali. A ko bude hteo da napusti DOS, moći će da sarađuje jedino sa socijalistima i radikalima.        Siguran sam da ni vojska ni policija nisu instrumenti za političku akciju. Društvo se suviše liberalizovalo i niko ne bi prihvatio da policija uhapsi predsednika države, odnosno da vojska uhapsi predsednika vlade. Kada bi to pokušale, nastao bi haos, za pet minuta bi na ulicama bilo sto hiljada ljudi.               ZORAN ĐINĐIĆ,        premijer Srbije