Mislim da će nam svima ići lakše čitanje ovog teksta, ako se samo malo, za početak, presaberemo:
       1. Biće neka donatorska (doNATOrska?) konferencija gde može da se skupi milijardu i trista miliona dolara za naš tanušni buđelar.
       2. Na konferenciju će možda doći i još neko osim nas i Kasice Prasice, ali pod uslovom da počnemo da sarađujemo sa Hagom.
       3. Saradnja sa Hagom znači da moramo da, s oproštenjem, zadovoljimo Karlu Del Ponte.
       4. Karla se najbolje zadovoljava ako joj damo Slobu.
       5. Mi joj ga, da izvinete, možda i ne možemo dati do početka donatorske konferencije, mada je Đinđić izrazio nadu, a Koštunica umerenu zabrinutost. Ili obrnuto, uvek pomešam.
       6. Vratimo se na tačku 1.
       Eto, dakle. Situacija je krajnje jasna sa tim Hagom, tim Slobom i tom Donatorskom Konferencijom. Toliko je jasna ta situacija, da je i bivši Predsednik sa ciljem povećavanja jasnoće, poslao po sadašnjeg Mitropolita. A sa razlogom da mu jedno crkveno lice, kao osoba bliska Sveznajućem i Svemogućem, objasni da li će se ići u tu Holandiju. I da se ponese Sveto Pismo, možda i tu ima neko tumačenje. Pa sad izmišljamo mogući razgovor, a s obzirom da Mitropolit nije bio Bog zna koliko rečit na tu temu. Upadamo u konverzaciju, nepozvani:
       "...E, pa dakle, s tim u vezi, druže Amfilohije, ako ću ja, ne daj Bože (ovde se sad oba učesnika u razgovoru prekrste) ipak otići u taj Hag, kad će me ova bagra tamo poslati?" I tu bi se Mitropolit, sa pogledom na gore, koji podrazumeva Oprost od Grešnih Misli, mogao u ovom zamislivom razgovoru usuditi da kaže: "E, to, sine moj, možda ni Bog ne može znati sa sigurnošću..." Pa da, pravo kaže NJegovo Preosveštenstvo. U stvari, ne kaže to on nego smo sve izmislili i izmaštali. Mada nam ni najbujnija mašta nije pomogla da zamislimo ko se sve sa kim može sresti u ovim konfuznim vremenima. Bože me oprosti.
       A opet, da se vratimo sa uslovno duhovnih na uslovno svetovne teme, kakve sad sve to veze (tačke 1. do 6.) ima jedno sa drugim? U celoj toj na brzinu i malo čudno sklepanoj geografsko-ekonomsko-etičkoj poplavi novih saznanja, u rasponu od Pariskog Kluba do Kladovske Hladnjače, do izražaja su slabo dolazila i neka alternativna rešenja. Pa na primer, niko se nije setio da MI organizujemo donatorsku konferenciju. I da skupimo pare tu, među nama, neko da 10, neko 50 dolara, a samo sa jednim ciljem. Da kad skupimo i mi neke milijarde, da damo tu lovu onom ko će da ih vodi odavde. Sve njih zajedno (sad baš da ne sugerišem ko će za koga lovu da daje)... Pa da vidiš šta je Donatorska Konferencija, batice!
       E, da. U tom slučaju Hag ne dolazi u obzir. Mnogo je blizu. I nema dovoljno mesta.
      
       Prvoborci: Dok je bilo komunizma, mnogo su mi išli na živce tipovi koji su se pojavljivali u rubrici "S(j)ećanja iz Narodno Oslobodilačke Borbe". Sedi neki lik sa čudnim akcentom, pa sve sa setom objašnjava - " ... ovako N(ij)emci, ovako mi, pa mi udri i N(ij)emci udri, a Drug Komesar ustade...". I dok sam bio mali noćna mora mi je bila da povodom Nekog Datuma sedi u mojoj školi Zmija Prvoborac ispred nas Dece Žaba i davi li davi o Tekovinama Revolucije, a pobeći se ne može. Evo, sad sam se opet naježio.
       Elem, ima neka serija na TV. O Petom oktobru. I ima neki podnaslov, valjda, "Poslednja Revolucija u Evropi..." Tako nekako. I nije ni loše napravljena, i nije da se ljudi nisu trudili, i nije da se ne može gledati. Sve je tu u redu. Samo mi se, dok sam gledao, na momente učinilo da niče simpatični potencijal da od jednopopodnevne uspešne aktivnosti (5. 10. 2000. od 16:00 do fajronta) napravimo Tekovinu, o kojoj će se Unucima pričati. "Krenemo mi naovamo, kad oni ožeži suzavcem odovud. Izvadimo maramice, tu se ja useknem, ali Predsednik naše Partije ni suzu nije pustio. Gleda, vizionarski u daljinu, pa kaže: "Pajo (Simo, Miko, svejedno je) ja osećam neki dim." Slušam Predsednika šta mudro zbori, okrenem se, kad imam šta da vidim. Skupština gori. Predsednik je to anticipirao!"
       Ajde, možda i preterujem, ali morate priznati da ima "štofa" u svemu tome. Šta bih sve dao za mogućnost da vidim neku mesinganu tablu u čast Revolucije, a sa tekstom, recimo: "Na ovom mestu je g. (upisati Lidera po nahođenju) Petog Oktobra doneo Odluku o taktičkom uzmaku u haustor, a za slučaj naleta neke ozbiljnije murije." Pa spomenici... Stisnuta Pesnica na Kosmaju, monumentalni G-17 Plus na Ušću (taman da se skloni Slobina Šišarka, koja je prvog dana simbolizovala Večnu Vatru, a drugoga dana su Rusi ukinuli Plin za istu, zbog neplaćenih računa), Spomenik Neznanom Pavkovićevom Doprinosu, Muzej Uništene Dokumentacije (MUK) "Rade Marković", Memorijalni Centar Prve Preletačke Brigade... Svašta bi tu moglo, samo da je duže potrajalo. Mada nije, kao što znamo. A šteta, toliki Prvoborci su se namnožili.
       Što je, takođe, Tekovina. I te kakva.
      
       Ispod vode: Vaterpolisti su osvojili zlato. Ne razumem se u taj sport, ali skontao sam da je to takmičenje u kome te drugi dave i drže ispod vode, al kad nekako isplivaš, možeš i da ih pobediš.
       Nije ni čudo što smo prvaci. Pa tolike godine vežbamo.