Naslov se nalazi u vicu koji sam ostavila za kraj. Početak pripada psovanju majke mađarske od strane nezaposlenog filmskog reditelja u liku moje kćeri. To me je definitivno uverilo da nisam počela da je tučem čim sam primetila da liči na mene. Mislila sam da je to na oca. Čeda nije reagovao na Mađare jer on, kao jedna evropska mačka, ne priznaje granice, a više od vaterpola voli Vladana Batića. Shvatio je da nema izbora. Kad god se dokopa "crnogorca" krene da udara po programima, i gde god mu padne šapa, iskoči Batić. On i Ćirilov, mrtva trka. Predlažem da moj omiljeni TV voditelj pozove ministra pravde u emisiju i onako lako priupita nešto o multikulturalnosti umetničkog stvaralaštva i života u Ševeningenu, na primer. Nema tog Dnevnika RTS-a koji može da liči na nešto drugo, osim na sebe. Može grad da tuče letinu, ali ako vlast to ne potvrdi, džaba ti njiva kao dokaz. Dobro, nije bio grad, ali jeste duhovna nepogoda koja nas je zadesila zbog te donatorske konferencije. Za RTS nema dileme. Samo DOS i ništa drugo. Vidim, onaj Srđan Đurić pravi vesti na BK tako što prvo pusti vest, a onda sve što je tim povodom rečeno. Ne bi taj u Takovskoj ni za vodu zaradio.
       Ako sam prošle nedelje izbegla Batića (LJilja Smajlović nije imala tu sreću), ako sam zaspala pre Ćirilova, šta mi je ostalo?
       Na moju radost dopao mi je bolji deo otadžbine oličen u imenu Srbijanke Turajlić. Ko ne zna, žena je profesor na Elektrotehničkom fakultetu, u stvari to je bila dok joj ona vlast nije uručila otkaz. Sada je pomoćnik ministra za obrazovanje, i mnogo mi se dopalo kako je objasnila Ceroviću da mu ona nije Đinđić, a ni Rambo Amadeus. Hoću reći, to sa fakultetima je malo ozbiljnije od pukog osvajanja vlasti. Život nije počeo 5. oktobra 2000. Vidim ona Olivera na "Pinku" preslišava li preslišava. Podseća Vučelu na njegovu prošlost, a ne zna, jadna, da je ja gledam, što bi rekao onaj Crnogorac iz Bećkovićevog vica. Priviđa mi se kako je umilno vodila SPS kampanju na TV Politika uoči onih izbora od 24. septembra. Da ne idem unazad. Nije, dotična, naravno, jedina što širi veselje na sve strane. Mnogo joj je družbenica ostalo i svako malo se uvijaju pred ministrom kulturnim, ili nekim drugim, baš kao što se oduvek na ovim televizijama radilo. Dobro je da nema revanšizma, ali je loše da nema mozga. Goste treba dovesti u studio da bi ih se nešto pitalo, a ne da bi im se ulagivalo.
       Kod onih Simpsonovih je jedna epizoda bila posvećena prvoj sinovljevoj krađi. Bart Simpson je maznuo video-igrice. Ovde je neko mažnjavao ljude i šetao im trupla s kraja na kraj zemlje. I niko ne zna ko je to uradio. Barti, Barti, da nisi ti nešto brljao?
       Ona Dragana Kuzmanović iz JUL-a objasnila je kako je svetogrđe prekopavati zemlju i otkopavati mrtve. Hrišćanski, nema šta. Samo, pre toga, poštovana hrišćanko, ovi mrtvi nisu imali mogućnost da kažu gde bi voleli da budu sahranjeni. Nisam sigurna da im se baš počivalo u onim jarcima i šumarcima.
       Ima li nade da se serija o grobnicama uskoro završi? Ili da se objavi vreme emitovanja i trajanja. Kao kod onih mojih latinoameričkih ljiga. Ima zakona, nema zakona, jeste izručenje, nije izručenje... I bi na kraju Uredba. E to me je podsetilo na vic koji je Raša Andrić cirkularno prosledio, pa sam ga tako pročitala na e-mailu pomenute nezaposlene rediteljke. Elem, juri petao koku po dvorištu, a ona razmišlja: ako stanem, ispašću kurva. Ako pobegnem, ostaću bez seksa. A da malo posrnem?
      
       RADMILA STANKOVIĆ