Sto sati materijala poslužilo je autorima emisije o petom oktobru da podsete na ljude i događaje koji su obeležili ovaj dan

      Osam meseci posle petog oktobra počelo je emitovanje dokumentarnog serijala o poslednjoj revoluciji na Balkanu na Trećem kanalu RTS-a (produkcija je urađena van ove kuće). To je ujedno i prvi pokušaj domaćih autora, Igora Miklje, novinara Trećeg kanala, i Nenada Stefanovića, glavnog urednika "Duge", da sveobuhvatno prikažu događaje iz naše najsvežije istorije. Ključnim momentima u jugoslovenskoj istoriji devedesetih do sada su se, uglavnom, bavile strane televizije, od kojih su dokumentarci u produkciji Bi-Bi-Sija najpoznatiji našoj publici.
       Serijal "5. oktobar - Poslednja revolucija u Evropi" pravljen je po sličnom modelu - intervjui sa velikim brojem učesnika plus dokumentarni materijali - ali će ovaj put svet videti emisiju iz domaće produkcije. To je i namera autora koji pripremaju verziju na engleskom, kao i video-kasetu na jesen - a ponude od stranih televizija već stižu.
       Iako se u danima posle petog oktobra mnogo pisalo i govorilo o događajima i ljudima koji su ga obeležili, autori smatraju da će svako naći nešto što mu je promaklo, a biće i onih koje će iznenaditi dosad nepoznati prizori snimljeni amaterskim kamerama kao i iskazi pojedinih učesnika koji prvi put javno govore (jedan od takvih je u poslednje vreme aktuelni pukovnik Milorad Luković Legija, koji prvi put pred kamerom evocira trenutak kada je odlučio da se ogluši o naređenje i ne zapuca na narod koji je opkolio njegovu jedinicu ispod Tašmajdanskog parka).
       "Naš pristup je bio da ne sletimo odmah u peti oktobar, već da napravimo mali uvod u kojem se ređaju, za nas, ključni događaji od pada Berlinskog zida do jeseni 2000. Trudili smo se da ne zauzimamo stav, već da predstavimo hronologiju zbivanja koje komentarišu neposredni učesnici. Zanimljivo je pratiti kako su iste događaje doživeli različiti ljudi, jer se njihove izjave često ne poklapaju, a neke demantuje video-snimak. Takav primer je sastanak bivšeg i sadašnjeg predsednika o kojem sasvim različito svedoče predsednik Koštunica i general Pavković. Neki intervjui pre liče na iskaze pred sudom, pominju se poimence ljudi u policiji i tadašnjoj vlasti koji su tog dana izdavali naređenja. Izgleda da je tek sada nastupio pravi trenutak za snimanje ovakve dokumentarne serije, jer mnogo toga nije moglo biti ranije izrečeno. Neke ljude iz bivšeg režima koji danas žive u izolaciji, ipak, nismo uspeli da nagovorimo da nam daju intervju", kaže Miklja.
       Epizode od četrdesetak minuta su izbor iz sto sati materijala koji su autori prikupili. Najveći broj dokumentarnih snimaka pozajmljen je od domaćih televizijskih stanica, ne samo iz Beograda, već i širom Srbije, ali su najekskluzivniji, upravo, video-snimci izvučeni iz kućnih videoteka gde su ležali odloženi za buduća pokolenja.
       Više od pedeset sagovornika (intervjui su pravljeni od Nove godine do danas) pokušava da trezvenije progovori o uzrocima i neposrednom povodu za ogromni izliv nezadovoljstva koji je eksplodirao pred Narodnom skupštinom. Autori smatraju da je dobar trenutak da se podsetimo događaja koji je promenio imidž Srbije, ali je naletom novih političkih nedaća pao u zaborav.
       "Ova serija, između ostalog, pokazuje i do kakve brutalnosti dolazi kada se jedna zemlja izoluje od ostatka sveta, a kod nas i dalje postoji zaziranje od zapadnih zemalja. Mnoge scene su brutalne, ne samo kada policija bije narod već i obrnuto, kada narod bije policiju. Prikazane su mnoge ljudske drame u jednom istorijskom danu, kao što je ispovest policajca koji je stajao u kordonu ispred skupštine, dok je njegova ćerka bila na drugoj strani. Takođe, vidi se da nije bilo jasnog plana za taj dan i da nije postojala odlučnost običnih ljudi ovaj događaj se ne bi tako završio", komentariše Stefanović.
       Jedan nivo iskaza su priče ljudi koje svi znamo, onih koji su bili ili su i dalje na bitnim državnim funkcijama (poslednja klapa je pala sa predsednikom Koštunicom), političkim, vojnim i policijskim, a drugi, često zanimljiviji iskazi uzeti su od anonimnih ljudi, od kojih su mnogi bili u ilegalnim organizacijama koje su toga dana obavljale različite akcije skrivene od javnosti. Među njima su građani koji su prisluškivali policiju ili oni koji su skrivali razglas na raznim punktovima po gradu...
       Pet epizoda iz serijala naslovljeno je sa izvesnim poetskim nadahnućem: Narod koji je voleo izbore, Kad Kolubara krene uzvodno, Tvrđava odoleva, Junaci i statisti, Noć duža od pola veka. "To je zaista bio neobičan dan", komentariše Miklja, "ne volim stvaranje mitova, ali je nepobitno da su tog dana svi bili drugačiji, odlučni i mudri, iz straha ili ljudskosti koja se probudila."
       Serijal se završava tako što se za svakog od učesnika u potpisu kaže gde je i šta radi danas - neko je direktor parkinga, neko vlasnik kafane, neko premijer ili ministar, neko je u zatvoru...
      
       ANA OTAŠEVIĆ