U vreme boravka u Kijevu papa je razgovarao sa predsednikom Leonidom Kučmom, političkom, kulturnom, privrednom elitom, ali i sa poglavarima svih konfesija, priznatih i nepriznatih crkava, osim sa poglavarom Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije, mitropolitom Vladimirom

      (Beta specijalno za NIN)
      
       Poseta pape Jovana Pavla Drugog za ukrajinske vlasti bila je od izuzetnog značaja. NJegova poseta trebalo je da bude znak prijateljstva sa Zapadom, pokazatelj da Ukrajina nije prosto otcepljeni deo SSSR-a, već otvorena, nezavisna država, koja stremi saradnji sa Evropom.
       To je bio i znak prijateljstva prema ukrajinskim katolicima, koji se u značajnom stepenu pridržavaju nacionalističke pozicije, kao i korak ka intenziviranju religioznog dijaloga između pravoslavaca i katolika, ali i među samim katolicima.
       Poseta je, prema rečima ministra spoljnih poslova Aleksandra Zlenka, trebalo da "podstakne preporod ukrajinskog naroda, da doprinese njegovom duhovnom prečišćavanju i uverenijem kretanju Ukrajine u evropsku budućnost". "Posle posete pape Ukrajini postaćemo svesniji, jedinstveniji, uvereniji, i uopšte bolji." Dolazak pape, prema njegovim rečima, svedoči o realnoj nezavisnosti Ukrajine, stečenoj pre 10 godina, o njenom "samostalnom, evropskom izboru, i nameri da ispoveda vrednosti koje ispoveda ujedinjena Evropa".
       Prema saopštenjima Vatikana, papina poseta predstavljala je misiju "mira i pomirenja", usmerenu na postizanje jedinstva među hrišćanima i smirivanju nesuglasica između ukrajinskih katolika i pravoslavaca.
      
       Pripreme
       Ukrajinske vlasti pobrinule su se da doček visokog gosta bude više nego impozantan. Znak poštovanja pokazao je i sam predsednik Leonid Kučma, dočekujući ga lično na aerodromu, uz sve državne počasti, uz hleb i so, i pregršt ukrajinske zemlje, koju je papa celivao.
       Kučma je bio prisutan i na dve mise. Jednoj u Kijevu, i drugoj u LJvovu.
       Priprema posete trajala je mesecima. Do najsitnijih detalja pripreman je protokol, mesta gde će papa služiti misu, rezidencije u kojima će boraviti. Pripremani su pogranični punktovi, gde su vernici iz susednih zemalja mogli, po hitnom postupku, da dobiju vizu. Samo za rezidenciju u katoličkom centru - LJvovu, na Svetojurevskoj gori, za rekonstrukciju potrošeno je iz državnog budžeta milion i dvesta hiljada dolara.
       Ukrajinski lekari bdeli su dan i noć nad papom. Pripremljene su rezerve krvi, koje su odgovarale sastavu krvi, kako pape, tako i njegove pratnje. Dve brigade za reanimaciju su neprekidno dežurale uz njega, iako su sa njim doputovali lični lekari. Na samim mestima gde su se održavale mise, dežuralo je po 80 brigada hitne pomoći. U deset bolnica Kijeva pripremljeno je 1 000 mesta, za svaki slučaj.
       Na svim mestima papinog boravka preduzete su najoštrije mere bezbednosti. U Kijevu je na obezbeđenju radilo čak 30 000 policajaca. Ulice su bile zatvarane po nekoliko sati pre prolaska "papomobila", a milicioneri su na trotoarima pravili živu ogradu, razmeštajući se na svaka tri metra. Na "kritičnim" mestima, na ulazima u zgrade visila su upozorenja - "Ne izlaziti na balkone, i ne gledati kroz prozor, pucaće se bez upozorenja". Vlasti su zabranile mitinge koji nisu povezani sa dolaskom pape.
      
       Rusi
       U LJvovu su, uoči papinog dolaska, specijalci čak proveravali teren sa opremom za otkrivanje nagaznih mina. Kruži priča da su predstavnici Vatikana zamerili ukrajinskoj policiji da je preterala i da je stvorila lošu atmosferu za vernike.
       Poseta Jovana Pavla Drugog bila je prva poseta poglavara Katoličke crkve Ukrajini. Trajala je ukupno pet dana, tokom kojih je boravio u Kijevu, a potom, na zapadu Ukrajine, u prestonici katolika LJvovu, koji je do 1939. godine bio u sastavu Poljske, a potom pripojen SSSR.
       Papa je odslužio po dve mise u svakom od gradova - po vizantijskom i po latinskom obredu. U vreme boravka u Kijevu razgovarao je sa predsednikom Leonidom Kučmom, političkom, kulturnom, privrednom elitom, ali i sa poglavarima svih konfesija, priznatih i nepriznatih crkava, osim sa poglavarom Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije, mitropolitom Vladimirom. NJegov nedolazak trebalo je još jednom da demonstrira oštro protivljenje dolasku pape Ruske pravoslavne crkve, koja okuplja većinu parohija.
       Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi govorio je da poseta može samo da dovede do produbljivanja nesuglasica između pravoslavaca i katolika, a nikako ne do poboljšanja odnosa. Uoči samog dolaska pape, Aleksij Drugi je izrazio žaljenje što papa nije uvažio apel ukrajinske mitropolije RPC da odloži posetu. Upalo je u oči i to što nedavno imenovani ambasador Rusije u Ukrajini Viktor Černomirdin nije bio među ambasadorima koji su dočekali papu na aerodromu u Kijevu, što je shvaćeno kao svojevrsni demarš Moskve.
       Ruska pravoslavna crkva optužuje Katoličku za agresivno misionarsko delovanje na pravoslavce i krađu pravoslavnih crkava i crkvenih dobara na zapadu Ukrajine. Uzajamne uvrede krenule su još u vreme sovjetske vlasti, kada je na LJvovskom saboru 1946. godine, organima Staljinove državne bezbednosti 1946. godine "likvidirana" Ukrajinska grčko-katolička crkva. RPC se o tome ni do danas nije izjasnila.
       Svojevrsna odmazda usledila je početkom devedesetih godina, kada su ukrajinski nacionalisti nasilno zauzeli pravoslavne hramove u LJvovu, Ternopolju, i Ivano-Frankovskom. RPC optužuje katolike koji poštuju istočni crkveni obred, a priznaju autoritet pape, i da su prisvojili
       2 500 parohija u periodu od 1989. do 1991. godine.
       Moskovska patrijaršija je time što je papa ignorisao upozorenja da je poseta nepoželjna, dobila dodatnu uvredu - u posete Rumuniji, Gruziji, poglavar Katoličke crkve je dolazio, ako ne na poziv pravoslavnih crkava, a ono, makar uz njihovu saglasnost.
      
       Sukob
       Kao jedan od ciljeva posete pape bio je da umiri sukobe unutar same Katoličke crkve. Procenjuje se da je sukob između pravoslavaca i katolika u Ukrajini oslabio, a da su sada aktuelniji konflikti između grko-katolika (katolici koji poštuju istočni obred) i rimokatolika, i između tri pravoslavne jurisdikcije: najjače, i jedino priznate Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) Moskovske patrijaršije, i nepriznatih - UPC Kijevske patrijaršije i Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve.
       Prema podacima papskog nuncija u Kijevu, u Ukrajini od 50 miliona stanovnika, nešto više od deset odsto čine katolici: pet miliona pripadnika grčko-katoličke crkve (unijata) i oko milion pripadnika rimsko-katoličke crkve. Ostalo su, uglavnom, pravoslavci.
      
       Papa je u Kijevu pokušao da okupi sve poglavare, pozivajući ih na "otvoreni, tolerantni i pošteni dijalog" u nalaženju rešenja za probleme. Pozvao ih je da "odbace svaku formu nasilja" i da poštuju čoveka, odnosno "pravo na njegovu versku slobodu".
       Obraćajući se poglavarima katoličkih crkava, papa ih je pozvao da međusobno poštuju različite tradicije verskih obreda, i da više pažnje posvete onome što im je zajedničko. Kao jedan od osnovnih zadataka Katoličke crkve Ukrajine, papa je naveo vaspitanje mladog pokolenja, sprovođenje "široke, kompetentne, savremene katehize".
       Na misi u Kijevu on je pozvao hrišćane na jedinstvo. "Želimo da se prisajedinimo u molitvi Bogu za jedinstvo njegovih učenika. To je iskreni poziv na jedinstvo hrišćana", rekao je poglavar Katoliče crkve, podvlačeći da nije došao u Ukrajinu da pokatoličava pravoslavne. Poručio je i da svi Ukrajinci, i katolici i pravoslavci, treba da neguju "cvet religijske i kulturne različitosti".
       Papa je odao i počast svim hrišćanima koji su patili tokom "mračnih dana komunističkog terora", Posetio je i memorijalni kompleks u Babi Jaru gde su nacisti u Drugom svetskom ratu ubili oko 200 000 Jevreja i drugih građana Ukrajine.
      
       Praznik
       Dok je papin boravak u Kijevu imao više zvanični karakter, a mise bile manje posećene nego što se očekivalo, u LJvovu je bio potpuno posvećen vernicima. Glava Vatikana malo je govorila o neophodnosti jedinstva svih hrišćana.
       U LJvovu je dva dana carovala atmosfera praznika. Ti dani proglašeni su neradnim. Prvog dana sjatilo se više od 300 000 vernika, iz Ukrajine, Rusije, Poljske, Belorusije, Mađarske. LJudi su zauzimali mesta još tokom noći, nosili zastavice, cveće. Zbog umora i gladi, oko 30 ljudi zatražilo je medicinsku pomoć.
       Drugog dana misi je prisustvovao i Kučma, koga je narod oduševljeno pozdravio, zahvaljujući mu se što je pozvao papu u Ukrajinu. Izbori u Ukrajini nisu daleko, i vernici teško da će zaboraviti da je Kučma stajao pored pape, koji je ukrajinskog porekla i koji vešto vlada ukrajinskim jezikom.
       Među vernicima koji su došli bilo je i pravoslavaca, mada se, naravno, ne zna koliki je njihov broj. "Žao mi je što nisam uspeo da odem. To je tako veliki događaj", kaže jedan ukrajinski diplomata u Moskvi, koji je, kako kaže - pravoslavac.
       "Ja jesam pravoslavka, ali bih mnogo volela da vidim papu rimskog."
       "Išla sam kod oca da me blagoslovi. Nije hteo, samo mi je rekao - to je tvoja stvar. Samo nikako nemoj da se pričešćuješ", objašnjava žena, koja je iz jednog ukrajinskog sela stigla u LJvov. Izgleda da se upravo toga i pribojavala Ruska pravoslavna crkva.
      
       ZORAN BOJIĆ