Prestonica je bankrot. Ali, sve stranke žele da njom vladaju

      (Specijalno za NIN iz Berlina)
      
       Veoma dugo je izgledalo da Eberharda Dipgena, CDU, ništa ne može da pomeri sa vlasti - punih 16 godina bio je gradonačelnik Berlina. Onda se u maju jasno pokazalo ono što se odavno znalo - da je glavni grad Nemačke, koji ima status savezne zemlje, bankrot, da se dug kreće između 70 i 112 milijardi maraka, da su istaknuti političari iz Dipgenove stranke (istina, ne samo oni) umešani u finansijske malverzacije i tako su pre desetak dana Dipgena torpedovali njegovi partneri iz "velike koalicije" - socijaldemokrate.
       Na čelo gradske/zemaljske vlade došao je njihov čovek Klaus Voverajt - do izbora koji će se održati negde na jesen.
       Finansijske malverzacije sada istražuje državno tužilaštvo, a o spasavanju gradskog budžeta odlučiće sledeća vlada. Oko finansija se, zapravo niko preterano ne uzbuđuje - Berlin je oduvek živeo od subvencija i predstavljao bogomdanu priliku da se bude široke ruke, pri čemu je ponešto moralo da ostane i u mnogim džepovima. Naime, dok je postojao zid, zapadni Berlin je bio izlog "slobodnog sveta" i oaza u "neprijateljskoj teritoriji" u koju je, kada je bilo kritično, i ugalj stizao avionima. Kada je zid pao, a Berlin proglašen za glavni grad, ponovo se nije štedelo. Bio je to sada izlog nove, snažne i ujedinjene Nemačke, čiji je jedan deo (istočni) bio u prilično bednom stanju pa su i troškovi obnove i izgradnje velelepnog trgovačkog centra iziskivali i odgovarajuću količinu milijardi maraka. Dakle, u poređenju sa milijardama koje su uložene, milijarde koje nedostaju predstavljaju sitnicu.
      
       Purpurno crveno
       Pravi (politički) potres izazvao je raspad velike koalicije (SPD/CDU), odnosno stvaranje nove koalicije socijaldemokrata i Zelenih uz podršku Partije demokratskog socijalizma, PDS. Iako je PDS koalicioni partner u dve savezne zemlje na istoku Nemačke, posredno učešće u vlasti stranke - naslednice bivših istočnonemačkih komunista u gradu koji je do pre 12 godina bio simbol podele zemlje, predstavljalo je pravi šok.
       Sada više nije reč koja će stranka biti na vlasti u crvenoj (zbog boje cigle, ne politički) Gradskoj većnici - reč je o tome ko će dobiti bitku za glavni grad Nemačke. Tako je, mimo plana, zapravo već počela predizborna kampanja, iako su savezni izbori tek u jesen iduće godine. Kako je crveno-zelena koalicija došla na vlast samo zahvaljujući prećutnoj podršci PDS-a i kako najverovatnije bez PDS-a neće moći da se vlada Berlinom ni posle izbora, ono što izgleda samo kao saradnja na lokalnom nivou, ne može a da ne dobije širi značaj. Tako bi kancelar Gerhard Šreder vrlo brzo mogao doći u situaciju da odgovara na nezgodna pitanja - na primer: kakav je stav SPD-a prema PDS-u na saveznom nivou? Da li je spreman da se osloni i na tu stranku, ako mu Zeleni ne budu dovoljni? Da li je "Berlinska Republika" na putu da postane "levičarska republika"? Stranke Unije već upozoravaju na "purpurno crveno" u čemu bi sve moglo potonuti. Istina, u Berlinu je reč o regionalnim odnosima i kandidatima, ali Berlin je istovremeno i glavni grad, a politika koja se tu vodi, uvek je deo šire, nacionalne politike.
       Bilo kakva saradnja sa naslednicima bivših istočnonemačkih komunista dugo je bila tabu. Onda su došle pomenute koalicije u dve istočne savezne zemlje. Ali, koalicija u Pomeraniji nije isto što i koalicija u Berlinu. Sam PDS je u procepu između nastojanja da bude opštenemačka stranka i činjenice da je 95 odsto članova sa istoka zemlje, da je devet od deset tih članova bilo i u komunističkoj partiji (SED), da ih je osam od deset starije od 60 godina i da je samo dva odsto članova mlađe od 30 godina. Za utehu, među mladima PDS ima natprosečno veliki broj glasača. S druge strane, rukovodstvo stranke je apsolutno reformistički orijentisano, ali je primorano na neprestane ustupke bazi. Zato i nacrt novog programa stranke zvuči kao da je "od juče", mada nije. Reč je, u celini, o programu reformske socijalističke stranke. Jedan analitičar je zapisao da nacrt neodoljivo podseća na program zapadnonemačkih socijaldemokrata iz Bad Godesberga od pre četrdeset godina, uz ciničnu primedbu da je "PDS živi dokaz ispravnosti marksističke teze da društveno biće određuje društvenu svest".To jest, da se stranka vrlo uspešno prilagodila novim vremenima i društvenim okolnostima.
      
       Putinova izvinjavanja
       U predizbornoj kampanji koja sledi, prvacima PDS-a sigurno će biti postavljeno mnoštvo neprijatnih pitanja o ne tako davnoj prošlosti i pripreme da se na njih odgovori već su počele. Pored toga što je napravljen nacrt novog programa, počela je i "kritička rasprava" o istoriji stranke. Tako su Gabi Cimer, predsednica stranke, i Petra Pau, predsednica berlinske organizacije PDS-a, izdale saopštenje o prisilnom spajanju Komunističke partije Nemačke i Socijaldemokratske stranke u SED (komunisti) 1946. godine u tada sovjetskoj okupacionoj zoni na istoku zemlje. "Osnivanje SED bilo je praćeno političkim obmanama, prinudom i represijom. Mnogi koji su se tada usprotivili spajanju, platili su to slobodom, zdravljem, a mnogi i životima", kaže se u saopštenju dve predsednice.
       Što se zida tiče, silnu konsternaciju u rukovodstvu PDS-a izazvala je (u sadašnjim političkim okolnostima) neoprezna izjava potpredsednika stranke Petera Porša da je "1961. godine (kada je sagrađen) Berlinski zid doprineo očuvanju mira u Evropi i svetu". Takva izjava u predizbornoj kampanji - kada je stranka na meti napada pre svega zbog zida, sve je pre nego dobrodošla, pa makar Porše uspeo da dokaže da je zaista (bilo) tako. Ipak, Gabi Cimer se usprotivila "ritualima izvinjavanja", što je protumačeno kao ustupak starijima u stranci kojima je dosta izvinjavanja za (ne)dela bivše NDR, ali i dodala "da najdublje žali za svim poginulim i ranjenim sa obe strane granice", što se tumači kao poruka onima van PDS-a da se prihvata istorijska odgovornost. Inače, i reformisti se protive izvinjenju za greške iz prošlosti, jer izviniti se znači na taj način skinuti odgovornost za poginule, kaže ideolog PDS-a Andre Bri. To je nemoguće, "od te odgovornosti ne možemo pobeći nikakvim izvinjenjima", smatra Bri. Stav reformista je: kritička rasprava o prošlosti - da, izvinjenje - ne.
      
       Korak na Zapad
       Inače, kandidat PDS-a na izborima za gradonačelnika Berlina je Gregor Gizi, advokat u bivšoj NDR, predsednik PDS-a posle pada zida, predsednik parlamentarne frakcije PDS-a tokom prošlog saziva Bundestaga i sigurno jedan od najživopisnijih političara Nemačke. Briljantan retoričar, nikada bez teksta ma kako bili neprijatni pitanje ili tema, populista koliko treba političaru, jedna od najzanimljivijih ličnosti u svakom TV razgovoru. Gizi bi, što se kaže, daleko dogurao - samo da nije iz PDS-a. Kandidaturu na berlinskim izborima Gizi, inače, shvata kao istorijsku misiju - kao gradonačelnik želeo bi da dovrši proces nemačkog ujedinjenja. NJegov moto glasi: "Ja sam za mostove, ne za zidove", uz poruku da bi kao gradonačelnik želeo da pomogne "ljudima na istoku i na zapadu Berlina da nađu put jedni ka drugima kako bi Berlin postao istinski zajednički projekat".
       Sa Gizijem kao gradonačelnikom Berlina politički život u Nemačkoj bio bi mnogo zanimljiviji, možda i sadržajniji, ali Gizi (gotovo) sigurno neće biti izabran. Zašto, vidi se iz komentara jednog čitaoca nedeljnika "Cajt" koji je napisao: "Političke ideje koje zastupa Gizi veoma su razumne - gotovo bi čovek zaboravio iz koje stranke dolazi. Čovek medija i populista Gizi nije tipičan za PDS. Najveći deo PDS-a čine staljinistički orijentisani bivši građani NDR koji veruju u stari totalitarni sistem. Ko bira Gizija, bira komuniste." Sve i da nije tako, bilo je već dovoljno takvih poruka, a biće ih sigurno još, i više od mesta senatora (ministra) Gizi teško može da očekuje. Ali, kako je primetio jedan komentator, sa Gizijevom kandidaturom PDS je zakoračio na zapad Nemačke (gde ima samo dva odsto birača) i njegovi uspesi i manevri sada utiču i na sudbinu Gerharda Šredera. Vidi se to na osnovu kancelarovog mrzovoljnog ćutanja posle potresa u Berlinu. Borba za Bundestag počela je u Berlinu i Šreder se više neće otkačiti Gizija i njegovog PDS-a, pribojava se pomenuti komentator.
      
       NENAD BRISKI