Multimedijalno izdanje o kosovskoj kulturnoj i duhovnoj baštini ima za cilj da upozna svet sa srpskim civilizacijskim nasleđem na Kosovu

      Mnogo apela iz zemlje i sveta upućeno je Unesku za zaštitu spomeničkog nasleđa, kulturne i duhovne baštine na Kosovu i Metohiji, a u februaru ove godine jedan takav apel zajednički su uputili i patrijarh Pavle i predsednik dr Vojislav Koštunica, ali od svega toga nije bilo koristi.
       Generalni sekretar Francusko-srpske zajednice Radivoj Dabić, koji skoro četiri decenije živi u Parizu, lično je više puta odlazio u sedište Uneska i bukvalno molio za pomoć. Ugovorio je i zvaničnu posetu delegacije Ministarstva kulture Srbije generalnom direktoru ove svetske specijalizovane organizacije za zaštitu kulturne i prirodne baštine Kojširi Macuri. Gospodin Macura tada je obećao da će se lično pobrinuti da se ugroženo kulturno blago na Kosovu i Metohiji, koje pripada i svetskoj kulturnoj baštini, stavi pod direktnu zaštitu Uneska. Najavio je i formiranje specijalne međunarodne ekspertske komisije koja treba da utvrdi stepen ugroženosti srpskih kulturnih i verskih objekata a potom da uradi elaborat o načinu zaštite.
       I pored mnogih priča, pisama i apela, ostao je utisak da svet, pa i ljudi iz ove specijalizovane kulturne organizacije, kojima je posao da to znaju, ni izbliza nisu upoznati sa civilizacijskim nasleđem Kosova i Metohije. Zato je gospodin Dabić odlučio da ih upozna, bez prevelikog njihovog napora, slikom, tekstom i zvukom, da ne bi posle mogli da kažu da nisu znali. Uradio je kompakt-disk koji je naslovio "Kosovo - svetska kulturna baština", apostrofirajući tako da je to ne samo srpsko, nego i svetsko nasleđe.
       Dvojezično, na srpskom i engleskom, prikazan je tok najznačajnijih zbivanja na Kosovu i Metohiji od antičkih vremena do danas. Pokazano je kako se kretala demogrfska struktura od 1530. godine, kada je u ovim krajevima živelo 97,04 odsto Srba, pa do 1961. godine, poslednjeg relevantnog popisa na kojem su svi učestvovali, kada je broj Srba pao na 28,03 odsto a Albanaca popeo na 67,02 odsto. (Posle toga taj odnos se još više promenio, ali se ne zna tačno koliko, jer Albanci više nisu učestvovali na popisima.)
       Poseban akcenat Dabić je stavio na kulturnu i duhovnu baštinu srpskog naroda, ranije i sada. Registrovano je da su Srbi tokom svog življenja u ovim krajevima izgradili 1 431 svetinju, od toga 28 manastira, što je, proporcionalno ovakvim dobrima, najgušće nastanjen deo sveta. Za dve godine, od dolaska međunarodnih snaga, porušeno je čak 107 pravoslavnih svetinja, među kojima i osam manastira.
       Sadržaj osnovnih poruka na ovom multimedijalnom izdanju, prvom takve vrste, usmeren je prvenstveno Unesku i drugim međunarodnim organizacijama, radi njihovog potpunijeg upoznavanja sa ovim neprocenjivim kulturnim i duhovnim blagom, da bi se zauzeli za njegovu zaštitu i obnovu.
       - Ovaj kompakt-disk je koncentracija bola jednog naroda koji pati zbog uništavanja njegovih osnovnih kulturnih vrednosti - rekao je na promociji u Beogradu direktor Sektora za informisanje Uneska dr Aram Akopov, ostavljajući utisak da i sam nije bio dovoljno upoznat o kosovskometohijskoj baštini.
       Gospodin Akopov pred beogradskom publikom priznao je da ova dobra zaslužuju veću pažnju sveta, ali i veću brigu u zaštiti, pa i obnovi od Uneska.
      
       JOVAN JANJIĆ