Sadašnji štrajk je formalizovanje latentnog nerada, novi poslovi nisu na vidiku, šta tu može da promeni izlazak oruđa petooktobarske revolucije na kruševačke ulice

      Predstavnici kruševačkog ogranka "Otpor" sa Srđanom Milivojevićem na čelu, pre izvesnog vremena organizovali su prigodnu svečanost na kojoj su (sa malim zakašnjenjem) uručili plakete "Heroj Otpora" zaslužnim novinarima i drugim pojedincima za aktivnosti koje su doprinele padu prethodnog režima. Aktivisti "Otpora" tom prilikom nisu imali uobičajene majice sa stisnutom pesnicom, već su na žutoj podlozi bila utisnuta imena dve najpoznatije kruševačke firme, "Trajal" i IMK "14. oktobar". Neki pakosnici su to prokomentarisali da je "Otpor" promenio ime u "Trajal" da bi duže trajao, a znak "14. oktobra" treba da simbolizuje najvećeg srpskog proizvođača oruđa za izvođenje demokratskih promena.
       Nekoliko dana posle ove svečanosti kojoj su prisustvovali svi viđeniji kruševački funkcioneri, pred zgradom Skupštine opštine preteći se zaustavio ganc nov bager "14. oktobra". Iza njega bilo je i nekoliko hiljada radnika koji su ga proizveli a koji nemaju kome da ga prodaju.
       Radnici ovog kruševačkog giganta, njih oko četiri hiljade koji nisu svih ovih godina uspeli da nađu bolje uhlebljenje, već petnaest dana su u štrajku. Traže povećanje plata, isplatu zaostalih dugovanja i posao. Poslovodstvo i Upravni odbor, koji su već ponudili ostavke a koje sada radnici ne prihvataju, svakodnevno drže zborove i apeluju na strpljenje i razumevanje. Opštinski čelnici pokušavaju da sve prebace na teret "opšteg stanja i sveukupnih problema", ali intenzivno moljakaju u Vladi Srbije da se nađu neke pare koje bi makar zagasile radničko nezadovoljstvo. Partije koje trenutno ne participiraju u vlasti, zlurado iščekuju epilog.
      
       Posrnuće
       Priča o kruševačkom metalskom gigantu je tipična za srpske ekonomske prilike u proteklih desetak godina. Kolektiv koji je nekada zapošljavao oko osam hiljada radnika, sa godišnjim izvozom od preko 40 miliona dolara i koji je bio okosnica razvoja ovog dela Pomoravlja, sada je potpuno posrnuo. Ukupan bruto prihod u prošloj godini iznosio je oko 10 miliona dolara, ali i to su samo fiktivne pare, jer najveći deo potraživanja nije naplaćen. Obaveze ove firme prema državi su ogromne, pa je pitanje da li je onima koji su ostali u krugu ove fabrike proteklih godina uplaćen i dinar za penziono osiguranje.
       Generalni direktor "14. oktobra" Desimir Pavlović slamku spasa vidi u obećanih milion dolara pozajmice od republičkog Fonda za razvoj:
       - Mi te pare potražujemo po osnovu dela naših sredstava koja su ranijih godina zbog sankcija zamrznuta u svetskim bankama. Ali štrajkački odbor traži nemoguće. Ako bismo prihvatili njihov zahtev za povećanje plate za mesec maj na godišnjem nivou, samo za to trebalo bi nam preko osam miliona dolara. Razumljivo je isticanje socijalnih zahteva, ali je problem kako ih ispuniti - jada se Desimir Pavlović.
       Predsednik štrajkačkog odbora LJubiša Velimirović ne krije ljutnju prema rukovodstvu, ali i opštinskim strukturama i ističe da neće popustiti:
       - Pre nekoliko dana Poslovni centar u Kruševcu dao je posao privatniku vredan 6,700 000 dinara za rekonstrukciju i izgradnju krovne konstrukcije na pijaci. To je posao koji bi naša procesna oprema odlično uradila. Mi smo za tender saznali dva sata pre zatvaranja. Ironija je što je naš predsednik Upravnog odbora Boban Aleksić, potpredsednik opštine, generalni direktor je u najužem rukovodstvu Demokratske stranke, a posao dobija "Stevanović invest" pred našim nosom - kaže LJubiša Velimirović.
       - Ako je to tačno, onda ja to osuđujem - izjavljuje dr Sava Popadić, predsednik Skupštine opštine. - Treba ispitati kako se to dogodilo. Ja, inače, prvi put čujem za to. Ako želimo da sledimo ekonomsku logiku, prema onome što "14. oktobar" sada radi, nema razloga da u njemu bude četiri hiljade ljudi, a od toga je većina neproizvodnih radnika. Socijalna logika, međutim, upozorava da ljude ne možemo da otpustimo i to je razlog što se opština meša u privredna pitanja - objašnjava Popadić.
      
       Ostavke
       Predsednik ne spori da je opština dala mišljenje za izbor sadašnjeg generalnog direktora, ali to pravda zahtevom iz kolektiva. Direktor Pavlović i predsednik UO Aleksić su, doduše, sada podneli ostavke, ali radnici ne prihvataju ostavke. U međuvremenu, fabričke hale su prazne, u fabričkom krugu su samo portiri i telefonistkinje. Radnici su na kruševačkim ulicama.
       - Ja uvažavam pravo na štrajk - kaže Desimir Pavlović - ali samo dok je u fabričkom krugu. Svako izlivanje na ulicu je pre političko nego sindikalno pitanje, a to onda prevazilazi moje ingerencije kao generalnog direktora, ističe on.
       Kod nas se i ranijih godina nije mogla uočiti jasna razlika između sindikalne i političke borbe. Svima je jasno da je sadašnji štrajk u "14. oktobru" samo formalizovanje latentnog nerada. Sa druge strane, od njega neće biti ni prevelike poslovne štete, jer poslovodstvo nije u stanju da trenutno obezbedi neki trajniji aranžman koji bi mogao da uposli ljude i mašine. Jedino što izlazak bagera na ulice i pred državne institucije budi nezgodne asocijacije sadašnjim nosiocima vlasti.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ