Zbog izlivanja dve i po tone piralena aprila 1999.godine, Kragujevac je dospeo na listu četiri ekološki najugroženija grada u Srbiji posle bombardovanja NATO-a

      Kragujevac je u poslednjih deset godina doživeo tešku sudbinu. Osim velikih problema u privredi ovog velikog centra Šumadije, gde se ne zna šta će biti sa više od 10 hiljada radnika "Zastave" i njihovih porodica, dogodilo se da pored Bora, Pančeva i Novog Sada, Kragujevac snađu ekološki problemi visokog stepena, posle bombardovanja NATO-a. Narod bi rekao: nesreća na nesreću ide, a ekološka tematika ionako nije omiljena u našoj siromašnoj sredini - to uvek ostavljamo bogatijima od nas. Kragujevčani se, silom prilika, poslednje dve godine bave - piralenom. Ipak, kako kažu stariji Kragujevčani, muke svakodnevnog preživljavanja primoraju ih da puno ne razmišljaju o tome. I pored svesti o (opasnim) posledicama na zdravlje i okolinu.
       "Zastava" je bila gađana u dva navrata, devetog i dvanaestog aprila 1999. godine, i tom prilikom su pogođene tri trafo-stanice. "Pogođena je stanica u Lakirnici i sve to piralensko ulje je otišlo pod zemlju, ne zna se količina kao ni gde je to završilo. Ne znamo koliko je otišlo u vodotok Lepenice i dalje u sliv Morave", govori za NIN Branko Jovanović, načelnik Štaba civilne zaštite centra za odbranu Kragujevca. Podaci iznošeni u lokalnim medijima kretali su se oko brojke od 200 litara piralena i to na osnovu podataka Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine. "Mi smo, uz silne napore, izmestili piralensko ulje i propisno skladištili u burad, u betonski bazen, u krugu 'Zastavine' fabrike. Piralensko ulje, inače, isparava na 800 stepeni Celzijusovih, a na 2 000 stepeni se pali i njegovu neutralizaciju mogu da vrše Nemci i Francuzi. Grad Kragujevac, inače, nije imao ingerencije da ispituje posledice izlivanja piralena, ali ono što je značajno potpisali smo ugovor i projekat tzv. vrućih tačaka na saniranju i uklanjanju piralena."
      
       Problemi
       Neki radnici su se, kako kaže Jovanović, žalili na zdravstvene probleme, jer su, prilikom saniranja objekta, varili na visokim temperaturama i tada su "otišli bez kontrole u sanaciju 'Zastave'". "Ne mogu tačno da procenim koliko je otišlo piralena u vodotok Lepenice i dalje, u sliv Morave. Piralen je bio skladišten i u dvorište fabričke hale kod Despotovca, u Fabrici "Filip Kljajić" u Kragujevcu (gde se i danas nalazi osam buradi, prim. aut.)", kaže Jovanović, načelnik Štaba civilne zaštite centra za odbranu Kragujevca.
       "Zastava" je, kažu, nešto radila i na svoju ruku, pa se desilo da su se neka burad izmestila u jednu špilju u selu Drača, deset kilometara od Kragujevca. Lokalno stanovništvo je bilo obavešteno, zahvaljujući vozaču kamiona koji je to prevozio, a najgore u svemu je što se radilo o mnogo opasnijoj i otrovnijoj materiji - cijanidu. Sva je sreća da se ništa loše nije desilo, a ta su burad odatle vraćena na sigurno mesto - u "Zastavin" fabrički krug.
       Kragujevački "otporaši" kažu da, do skoro, nije bilo zvaničnih obaveštenja, o tome se nije puno pričalo, a možda pomalo - zataškavalo. "Bez mnogo priča i zvaničnih objašnjenja, sve je ostalo na kratkom izveštaju", kažu u "Otporu". Jedino su lokalni kragujevački mediji, poput "Nezavisne svetlosti", držali tenziju u javnosti svojim tekstovima. Mnogi su verovali da nikakve zvanične analize zemljišta nisu rađene. Ipak, posle bombardovanja, Savezno ministarstvo zdravlja napravilo je izveštaj u kojem se potvrđuje prisustvo piralena u okolini Kragujevca. To je opravdalo strahove Kragujevčana da su mnoga obližnja sela koja snabdevaju zelenu pijacu, ekološki ugrožena.
      
       Opasan otpad
       Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu i član republičkog tima za opasan otpad dr Zoran Matović kaže za NIN da je prilikom bombardovanja "Zastave" iscurelo dve i po tone piralena. "Tih dve i po tone se raspršilo po krugu, zaprljalo betonski pod, deo je dospeo u tehnološke jame gde se nalazila otpadna voda koja se koristi prilikom površinske zaštite automobila. A deo piralena je iscureo do kanalizacije i tim putem dospeo do reke Ždraljice, potom do Lepenice, a onda i do Morave."
       Po njegovom shvatanju, ništa se nije uradilo. "Činjenica je da su neke analize urađene na VMA i na Institutu za zaštitu zdravlja Srbije, takođe i u laboratoriji UNEP-a, kao i analize rečne vode. Te analize su pokazale da su pronađeni polihlorovani bifenili, čiji 'otisak prsta' ne odgovara piralenskom ulju koje se nalazilo u pogođenim transformatorima. Međutim, mislim da opsežna analiza, jedan potpuni ekološki monitoring reka Ždraljice i Lepenice i priobalja - nije urađen, a da se sigurno mora uraditi kako bi stanovništvo Šumadije znalo da li piralena ima u reci ili pak u zemljištu pored reke. Na našu nesreću, te '99. godine desile su se i poplave."
       Pravo pitanje je - kakva opasnost preti stanovništvu. "A činjenice su: da je piralen, bionegradabilni, perzistentni organski zagađivač, otporan poput plastike, a njegov proces raspadanja traje i traje. Ništa ne može da utiče na polihlorovane bifenile i naša je sreća što su malo rastvorljivi u vodi, međutim i ova mala koncentracija dovoljna je da uđe u lanac ishrane. Prvi konzumenti su, svakako, ribe koje čovek koristi u ishrani. Opasnost je što je pokazano i dokazano da su to kancerogena jedinjenja, imaju teratogene osobine, izazivaju kožna oboljenja, ozbiljno oštećuju jetru."
       Šta je još veći problem? "Ova smesa jedinjenja, kada dođe do paljenja (tačka ključanja im je na 300 stepeni Celzijusovih), a pale se u električnom luku, tom prilikom nastaju polihlorovani dibenzofurani (PCDF) i polihlorovani dibenzi-dioksidi (PCDD). A to su izuzetno kancerogena jedinjenja i zbog toga se moraju vršiti analize namirnica. Dakle, mi u Kragujevcu imamo problem sa piralenom koji nije akutno toksičan, ali je opasan za životnu sredinu, u vodama i priobalju i manje podleže razgradnji."
      
       UNEP
       Početkom 2000. godine postojao je spreman projekat PMF-a za sanaciju kontaminiranog prostora u "Zastavi", međutim, tada nije bilo, kako to kod nas biva, sredstava. U pomoć su priskočile Ujedinjene nacije - UNEP, specijalni program za zaštitu životne sredine, i počelo je da se intenzivnije radi na području naše zemlje. Prošle godine je urađena "fizibiliti" studija za četiri "vruće tačke" - Novi Sad, Pančevo, Bor i Kragujevac. Iz te studije proizašlo je dvadeset sedam projekata, a pet se odnosi na Kragujevac. Prvi - čišćenje betonskog poda Lakirnice u "Zastavi - automobili", drugi - dekontaminacija otpadnih voda u Lakirnici, treći - dekontaminacija površina zagađenih piralenom u zoni "Zastava - energetika" gde se nalaze transformatori, četvrti- transfer opasnog otpada zagađenog piralenom koji je nastao i tokom bombardovanja i tokom njegove dekontaminacije. A peti, koji najviše brine Šumadince, prema rečima profesora Matovića, ekološki je monitoring pre svega podzemnih voda u okolini "Zastave", rekama Ždraljice, Lepenice, Morave i priobalja.
       Ohrabruje i najava profesora Matovića, da će biti osnovan regionalni centar za menadžment opasnog otpada, čiji će on biti koordinator. Tu će biti zastupljeno pet gradova - Kragujevac, Kruševac, Kraljevo, Jagodina i Paraćin. "Ovi gradovi su uzeti po stepenu rizika od opasnog otpada - tu prednjače Kragujevac i Kruševac. Centar će se baviti i upravljanjem, sakupljanjem, transferom, deponovanjem i tretmanom opasnog otpada. Vodićemo, da tako kažem, katastar opasnog otpada - koliko ga ima, kolika je trenutna njegova produkcija i kolika će biti. Biće organizovana i edukacija stanovništva, o štetnom otpadu."
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ
      
      

Piralen Piralen je polihlorovani bifenil. Polihlorovani bifenili, poznati i kao piraleni (komercijalno ime koje su Francuzi dali supstanci), predstavljaju tehničke smeše koje sadrže veliki broj izomera. Mogu biti od visoko pokretljive uljaste tečnosti, do bele kristalne supstancije ili amorfne čvrste smole. Tehnički proizvodi variraju u zavisnosti od sastava i stepena hlorovanja odnosno broja atoma hlora u molekulu. U našoj zemlji se uglavnom koriste kao transformatorska ulja, tamo gde su potrebna sredstva za hlađenje, kao i u rudnicima. Polihlorovani bifenili su toksična jedinjenja i mogu biti uzročnici mnogih oboljenja: slabljenja imunološkog sistema, pojave kancera i tumora, neurotoksičnosti i teratogenosti. NJihova hemijska stabilnost, odnosno otpornost na degradaciju u vodi i zemljištu, omogućava im prilično dug period poluraspada. NJihovim sagorevanjem nastaju ciklični bioksani, poznati izazivači kancera. Shodno našim zakonima, maksimalna dozvoljena koncentracija iznosi jedan miligram po kubnom metru vode za piće.

      
      

Upotreba do 2010. godine Po Bazelskoj konvenciji, čija je potpisnica i naša zemlja, upotreba piralena je dozvoljena do 2010. godine, kada se mora preći na upotrebu mineralnog ulja. Prema rečima profesora Matovića, problem piralena se mora rešavati kako u našoj zemlji, tako i na Balkanu, jer se on koristi i u okolnim zemljama. Deponije postoje, a postoji problem u skladištenju i buradima gde se odlaže. Specijalnu burad i kontejnere po najvišim standardima rade Švajcarci.