Ko će pri sledećem izboru imati najviše šansi da sedne na presto svetog Save

      Retki su oni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji nisu bili ubeđeni da pokojni episkop šumadijski Sava neće doživeti da sedne na presto svetoga Save. Pre deset godina kada je biran patrijarh, a oboleli patrijarh German bez izgleda na poboljšanje zdravlja ležao mesecima u bolnici, episkop Sava dobio je najviše glasova. Samo neki glas mu je nedostajao da bi postao poglavar. Malo ko tim rezultatom nije bio iznenađen. Posle skoro deset krugova glasanja pokazalo se da episkop Sava ne može da dobije više. Episkop raško-prizrenski Pavle je izabran posle toga, ali žrebom.
       Tada je episkopu Pavlu bilo 76 godina, u prošlom veku u trenutku izbora on je bio najstariji među srpskim patrijarsima. Prvom patrijarhu, Dimitriju, bilo je 74 godine, patrijarhovao je deset godina. Svi ostali, njih četvorica, Varnava, Gavrilo, Vikentije i German bili su ispod 60 godina. Episkopu Savi je tada upravo bilo šezdeset zemaljskih leta. Do danas je ostalo nejasno kako tada nije dobio dovoljno glasova, iako se mislilo da je njegov izbor sasvim siguran. I on sam je time bio iznenađen, godinama ga je to opterećivalo.
      
       Kandidati
       Iznenadna smrt šumadijskog episkopa u Crkvi je na mnoge delovala kao šok. Tačno mesec dana ranije, tokom zasedanja Crkvenog sabora, episkopu Savi, kao nikome pre njega, iskazano je posebno priznanje za "četrdesetogodišnje samopregorno i uspešno arhijerejsko služenje". Nije se sumnjalo da bi pri sledećem izboru patrijarha srpskog ovaj put dobio dovoljno glasova, iako mu je 71. godina i ponešto oštećeno zdravlje.
       Tokom više od dve decenije upravljanja šumadijskom eparhijom, blaženopočivši je osvetio veliki broj novih hramova, kao retko koji drugi arhijerej. Eparhija ima veliki broj monahinja, mada ne i monaha. Izdavaštvo je bilo bogato, "Kalenić" je izdao veoma važna dela. Pre dolaska u Kragujevac episkop je proveo desetak godina u Americi, tamošnja dijaspora nije ga na isti način primila, ipak, bilo je više onih koji su ga uvažavali. Teško je bilo da se prihvati episkop iz komunističke domovine gde Crkva nije uživala slobodu, pogotovo posle raščinjenja episkopa Dionisija pod pritiskom Josipa Broza Tita iako se to u Crkvi pravdalo kanonskim prestupima.
       Posle smrti episkopa Save u Crkvi se pitaju kome bi pri sledećem izboru patrijarha otišli glasovi koje bi inače on dobio. Mišljenja su vrlo različita. Niko ne smatra da bi ih dobio bilo koji episkop kompletno. Nastaće preraspodela za koju, kako se misli, ima vremena da se iskristališe.
       Episkop žički Stefan je pri izboru patrijarha 1990. posle episkopa Save imao najviše glasova. Sada mu niko ne daje izglede, ima 85 godina, a zdravlje mu je znatno popustilo.
       Episkopu šabačko-valjevskom Lavrentiju je 66 godina. NJegovi poznavaoci tvrde da ne bi želeo da postane poglavar već da mu je više cilj da se što pre povuče u molitveno tihovanje u novosagrađenom manastiru Soko kod Krupnja. On je u svetu poznat i cenjen. U grčkim i ruskim crkvenim krugovima je manje poznat nego na Zapadu, što nije čudo pošto je tamo dugo delovao. U Crkvi ima mišljenja da bi njegov izbor bio dobar i za državu, pošto bi takođe otvorio Crkvu prema drugim crkvama u svetu jer se ona poslednjih godina delimično izolovala.
       Episkopu niškom Irineju je 71 godina, pridaju mu dobre organizatorske i upravljačke sposobnosti, smatraju da je dugim boravkom u Sinodu stekao puno iskustva. Demokratska orijentacija ovog episkopa takođe nije sporna, iskazao ju je protekle decenije.
       Brojni episkopi poreklom iz Bosne i Hercegovine za neke u Crkvi čine nepoznanicu. Od njihovog stava zavisi ko bi bio izabran. Većinom su mlađi, među sobom nemaju jednog čiji bi autoritet bio dominantan. Misli se da bi njima odgovarao mitropolit dabro-bosanski Nikolaj kome je sada 73 godine. U godinama pre i posle Dejtona, za arhijereja na najtežem mestu, uspeo je da sačuva Crkvu od brojnih iskušenja, ali i da ojača svoj ugled. Episkopima sa tog područja odgovarao bi i, po nekima, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, tako da bi njemu dali rado svoje glasove. To bi on prihvatio, iako ga je crnogorski crkveni problem poprilično zamorio. Tim pre bi možda i sam želeo da napusti brda i primorje i dođe u Beograd.
      
       Vizija
       I pored mogućih iznenađenja, u Crkvi se u sadašnje vreme drugi kandidati ne pominju, mada ne isključuju. Crkva decenijama nije imala normalne okolnosti života. Otuda neretko političko nesnalaženje episkopa ili nedovoljna obrazovanost. Monaha nije dovoljno, a od njih se biraju episkopi.
       Za društvo i Crkvu nastaju novi izazovi na koje će ona morati brže i kompetentno da reaguje. Da bi gradila druge, mora sebe da ojača u mnogim pogledima, da reformiše i unapredi svoje školstvo, da unapredi svoje zamorene medije, da privoli sveštenike da posvete pažnju vernicima ne samo u momentima kada se obrate za neki obred. Na "njivi Gospodnjoj" ima mnogo posla, izgleda više nego što su mnogi u Crkvi u stanju da primete. Iako je poglavar Crkve prvi među jednakima, od njega mnogo zavisi da li Crkva raspoznaje znake i potrebe vremena. Episkop Sava je imao svoju viziju upravljanja i vođenja koju je želeo da prenese na celu SPC. Sada je na drugima da izgrade svoju.
      
       MILAN JAKŠIĆ