Prvi put trgovanje pšenicom biće slobodno, izvoz i uvoz bez barijera, a cena koja je obećana proizvođačima je najbolja još od vremena Ante Markovića

      Obično živahni srpski ministar finansija Božidar Đelić bio je u utorak na konferenciji za novinare u Vladi Srbije pomalo bled i prilično ozbiljan. "U naredna dva meseca svi korisnici budžeta moraće da se suoče sa tim da su nam struja i pšenica prioriteti", izjavio je tom prilikom.
       Finansije su najtanja karika u ovogodišnjoj žetvenoj priči koja bi bila jedna od retko uspešnih ekonomskih storija da u poslednjih dvadesetak dana nije bilo kiša, oluje i grada.
       Prema procenama Miroslava Maleševića, pomoćnika saveznog ministra za poljoprivredu, ukupne štete od loših vremenskih prilika biće između 9 i 12 procenata. Po nešto optimističnijoj prognozi Bogdana Obradovića, sekretara Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije (PKS), sa 9 do 10 odsto umanjenja roda zbog junskih padavina i nepogoda, ove godine požnjeće se 2 250 do 2 300 miliona tona pšenice. Za predviđeni otkup 450 000 pšenice, budžetu u naredna dva meseca treba nešto preko 100 miliona nemačkih maraka, ali će deo preuzete pšenice biti isplaćen kroz isporuku mehanizacije, đubriva i semena.
      
       Pitajte Čanka
       Ekonomista Stojan Stamenković kaže da u srpskom budžetu trenutno postoji suficit, ali da će zbog sezonskog karaktera troškova, u vreme isplate pšenice, kasa biti znatno praznija. "Prema planu, srpski budžet imaće deficit od 3,2 odsto društvenog proizvoda, što je oko 22 milijarde dinara. Deo tog jaza trebalo je da bude premošćen donacijama, a deo prodajom Beočinske cementare francuskoj kompaniji 'Lafarž'. S obzirom na to da je zbog intervencije Nenada Čanka, predsednika Skupštine Vojvodine taj posao doveden u pitanje, Čanka bi trebalo i pitati gde sada da se nađu pare", kaže Stamenković.
       Umesto Čanka koji je otputovao za SAD, za NIN o tome govori Đorđe Đukić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine: "Koliko mi je poznato, priča oko BFC je više politička, a novac od prodaje cementare nikada nije bio namenjen otkupu pšenice. I da je taj posao zaključen, novac opet ne bi stigao pre jeseni", kaže on.
       Istina je, međutim, da su srpski ministri uključeni u proces privatizacije BFC u jednom trenutku nudili da deo od 133 miliona maraka, koliko bi vlada dobila od "Lafarža", bude upotrebljen za isplatu pšenice.
       Nezavisno od ove političke priče, srpska vlada je u utorak otklonila dve druge dileme: konačno je i sa vidnim zakašnjenjem objavila tačnu količinu pšenice koja će biti otkupljena za potrebe robnih rezervi i saopštila da garantuje da se od 1. jula do 1.septembra, do kada te količine treba da budu otkupljene, kupovna moć dinara neće promeniti.
       "Ako bi se kurs promenio, to bi izazvalo veće probleme u otkupu pšenice", izjavio je Stamenković prošle nedelje, posle učestalih komentara da je dinar precenjen. Po Stamenkovićevom mišljenju, cena pšenice je veoma povoljna: "U vreme Ante Markovića ona je bila oko 28 pfeniga, i posle toga nikada do sada nije dostigla ovaj nivo."
       Prema Obradovićevim podacima, prošle godine je cena kilograma pšenice na slobodnom tržištu bila samo 17 pfeniga, a sada je od 26 do 28. Cena na Produktnoj berzi u Novom Sadu polako pada, uporedo sa primicanjem žetve.
       Ako se pravednost zaštitne cene odmeri prema ulaznim troškovima i s obzirom na mogući profit, račun zavisi od toga koliko se pšenice dobija po hektaru. "Ako pretpostavimo da su troškovi setve za jednu tonu pšenice 24 000 dinara, onaj čiji prinosi budu oko tri tone po hektaru, biće u gubitku. Granična stopa prinosa, na kojoj proizvođač pokriva troškove, jeste 3,2 tone", objašnjava Obradović.
       Prema proceni PKS, prosečan rod kod velikih proizvođača biće oko četiri tone, što znači da će oni zaraditi oko 6 000 dinara, a kod prinosa od 4,5 tone po hektaru, dobit će biti 9 750 dinara.
       Obradović kaže da je malo verovatno da će seljaci pšenicom hraniti stoku. Cena kukuruza na tržištu je trenutno veća od cene pšenice jer smo i kod kukuruza i kod druge stočne hrane imali veliki podbačaj. Ove godine je odlično rodila lucerka, rod kukuruza bi trebalo da bude oko šest miliona tona, i cena kukuruza bi negde u jesen sa sadašnje (20 do 25 odsto više od cene pšenice), trebalo da splasne na 90 odsto cene pšenice.
       "Utvrđenu zaštitnu cenu pšenice nije uopšte korektno upoređivati sa berzanskom, jer svaka država, nezavisno od toga, utvrđuje cenu pšenice shodno nacionalnim ciljevima. Tako je u Švajcarskoj zaštitna cena 60 pfeniga, a u Nemačkoj 30 do 50 pfeniga, jer država želi da zadrži jedan deo stanovništva u toj proizvodnji. Isto tako je nekorektno pretiti i uvozom pšenice", kaže Malešević.
      
       Na malom dobitku
       Prema Obradovićevim procenama, deo naše pšenice mogao bi biti izvezen u Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, ali ne zbog cene, već zbog tradicije da te zemlje nabavljaju pšenicu iz Srbije.
       Ako država ispuni svoje obećanje i ako se deo ostavi za izvoz, ostaće i dalje pitanje ko će kupiti oko 200 do 300 000 tona pšenice koje će biti ponuđeno za 10 do 20 dana.
       Deo bi od svojih para, a one su male, trebalo da otkupe mlinsko pekarske organizacije, a deo bi trebalo da kreditiraju banke. One, kaže Malešević, nude uglavnom nepovoljne kredite, a mlinari ne mogu da izdrže kamatu veću od jedan odsto na mesečnom nivou.
       Neki bankari tvrde da ih je Vlada Srbije ljubazno zamolila da se uključe u finansiranje otkupa i da su oni to nevoljno, ali ljubazno prihvatili jer se vladi ne treba zamerati.
       Prvi put na tržištu će se kao ozbiljni otkupljivači pojaviti privatni pekari. Đorđe Ilić, predsednik Unije privatnih pekara, kaže da je ovo udruženje prikupilo oko pet miliona maraka, što bi trebalo da bude dovoljno za otkup 70 000 tona pšenice, i da se i dalje nadaju povoljnom kreditu koji bi im omogućio da kupe još toliko.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Zahtevi Izvršno veće Vojvodine (PIV) zatražilo je prošle nedelje od Vlade Srbije da garantuje da će pšenicu otkupljivati po ceni od 25 pfeniga, da cena brašna posle žetve neće biti oborena ispod 13,5 dinara i da se dozvoli slobodan izvoz pšenice proizvođačima koji žele da kroz robni aranžman nabave uvoznu mehanizaciju", kaže za NIN Đorđe Đukić, predsednik PIV.