Operacija ulaska Združenih snaga bezbednosti (ZSB) u Kopnenu zonu bezbednosti (KZB), koja je po opštoj oceni izvedena efikasno, implicira niz posledica, sa vojnostrateškog aspekta posmatrano i otvara mnoge dileme koje traže odgovor, a koje se ogledaju u sledećem:
       1) Da li je kriza na jugu Srbije rešena? Osnovno je tvrditi da je kriza samo privremeno "ugašena", a da je kroz potpisana dokumenta ostavljeno niz problema koji se vremenom mogu iskoristiti za njenu ponovnu aktuelizaciju, sa opravdanjem da naše snage nisu izvršile pojedine odredbe potpisanih akata. Potpisana akta sa predstavnicima lokalnog albanskog življa i međunarodnih organizacija nisu prošla proceduru skupštinske verifikacije (Savezna i Republička skupština). Da li je kriza na jugu Srbije rešena, vidi se i iz sledećih dilema - otvorenih pitanja.
       2) Zašto nije ukinut KZB i koji je njegov dalji smisao? Da je rešena kriza na jugu Srbije, logično bi bilo da su njenim završetkom, ukinuti i KZB i ZSB. Na taj način, unapredila bi se saradnja VJ i policije sa snagama Kfora i Unmika, u pogledu kontrole administrativne granice i sprečavanja nelegalnih tokova oružja, droge, trgovine "belim robljem" i drugih vrsta kriminala, koji idu sa Bliskog istoka ka centralnoj Evropi. Zato, osnovano je sumnjati da je KZB zadržan sa razlogom da bi se, po potrebi, ubuduće od strane uticajnih međunarodnih subjekata, preko Kfora i Unmika moglo uticati na stanje u KZB, a samim tim i u regionu.
       3) Da li je Kfor zadržao ovlašćenja nad KZB ili ih je proširio? Vojno-tehničkim sporazumom i Rezolucijom SB OUN, broj 1244, KZB je, u suštini, predstavljao "tampon zonu" između jedinica Kfora na Kosovu i Metohiji i Vojske Jugoslavije. Ta zona je, možda, i imala smisao neposredno posle agresije NATO-a na SRJ, ali je izgubila svrhu sa uspostavljanjem partnerskih odnosa i međusobnog poverenja VJ i policije sa Kforom u procesu rešavanja problema na jugu Srbije. Zbog toga, osnovano se može sumnjati u iskrenost namera i u nepoverenje koje je ispoljeno sa nastojanjem komandanta Kfora da nad KZB stekne ingerencije, koje nisu postojale pre izbijanja krize, niti su utvrđene pomenutim dokumentima.
       Postignutim sporazumima, komandant Kfora, na osnovu svojih "procena" može bitno uticati na status jedinica VJ i policije u KZB, jer mu je to stavljeno u nadležnost. Dakle, boravak i pokreti jedinica VJ u KZB uslovljen je "dobrom voljom" komandanta Kfora.
       4) Da li je problem juga Srbije mogao da se reši na efikasniji način u pogledu vremena i cene koštanja? Ova dilema odnosi se na redosled ulaska ZSB u KZB. Naime, eskalacija albanskog terorizma dogodila se u Sektoru "B", a ZSB je poslednji zaposeo taj sektor. Ostaje dilema - zašto nije odmah posednut Sektor B, kako bi se umanjili troškovi Srbije, SRJ i VJ, odnosno cele operacije i boravka znatnih snaga VJ i policije u dužem vremenskom periodu. Odnosno, kako to da je komanda Kfora uspela da "naredi" albanskim teroristima da napuste KZB (prvenstveno Sektor B) kada ih je bilo nekoliko hiljada, a nije to učinila kad su te snage brojale nekoliko desetina naoružanih lica (u samom početku krize). Ta dilema dovodi u pitanje ukupno rešenje problema u KZB - sektor B, i ide u prilog tezi da je celokupna kriza, od njenog nastajanja do "završetka" bila dirigovana i kontrolisana.
       5) Koliki su ukupni troškovi operacije i koji su naknadni troškovi realizacije preuzetih obaveza? Način rešavanja krize je neposredno vezan sa ukupnim troškovima angažovanja ZSB. Te troškove je teško utvrditi u potpuno tačnom iznosu, ali sledeći pokazatelji govore da je reč o svojevrsnom ekonomskom iscrpljivanju naše zemlje. Naime, napred su navedeni mesečni i dnevni troškovi samo za jedinice VJ. Sasvim se logično nameće pitanje koliko bi ti troškovi bili manji da je kriza u KZB rešena ranije, odnosno za kraće vreme, odnosno neposrednim ulaskom u Sektor B i proterivanjem terorista iz KZB, za šta je bio nadležan Kfor. Troškovi za jedinice VJ realizovani su iz redovnog priliva novčanih sredstava, predviđenih za 2001. godinu, a ne vanrednim prilivom, kako je najavio predsednik Koordinacionog tela. Tako, to je bio i neposredan udarac na borbenu gotovost, jer su trošena finansijska sredstva predviđena za redovne aktivnosti jedinica VJ, a ne za vanredne zadatke.
       Ovome treba dodati da, preuzetim obavezama za izgradnju objekata na administrativnoj granici (za smeštaj ljudi i "karaule") treba izdvojiti preko 4,6 milijarde dinara, za kasarnu (izmeštanje iz Bujanovca) preko milijardu dinara, za iseljavanje iz sadašnjih objekata oko 580 miliona dinara, dok se troškovi uklanjanja mina cene preko milion dolara. U ionako teškoj materijalnoj situaciji i neredovnom i nedovoljnom finansiranju VJ, postavlja se pitanje u kojoj vremenskoj dinamici i kojim sredstvima će se izvršiti preuzete obaveze.
       6) U kojoj meri su ispunjeni početni zahtevi predstavnika albanske nacionalne manjine na jugu Srbije? Ne komentarišući sve zahteve albanskih ekstremista, očigledno je da su njihovi osnovni uslovi ispunjeni. To se prvenstveno odnosi na demilitarizaciju pojedinih regiona (Preševo i Bujanovac) i odluku da jedinice VJ napuste te prostore, kao i ograničavanja broja ljudi i vrste opreme na drugim prostorima KZB; formiranje multietničke policije, u skladu sa procentualnom zastupljenosti građana na tom prostoru, u suštini, prepuštanje je javne bezbednosti i kontrole saobraćaja u ruke lokalnog stanovništva, što nije u skladu sa Ustavom Srbije i SRJ, nadležnostima i funkcionisanjem MUP-a; iako nije ispunjen zahtev albanskih predstavnika da se o krizi na jugu Srbije rešava u drugoj zemlji, ipak, s obzirom da je Kfor odigrao najveću ulogu u tim procesima, može se reći da je i taj zahtev ispunjen.
       7) Da li je povraćen ili izgubljen (ograničen) suverenitet naše zemlje nad jugom Srbije? Suverenitet naše zemlje nad jugom Srbije nije bio ni izgubljen uspostavljanjem KZB, jer su na tom prostoru funkcionisali organi vlasti i bile raspoređene jedinice lokalne policije, dok su se jedinice VJ mogle slobodno kretati i nalaziti na bilo kom mestu van KZB (ne misli se na Kosovo i Metohiju). Postignutim sporazumima boravak VJ je ograničen i van KZB. Tako na primer, i pre dogovorene izgradnje kasarne između Bujanovca i Preševa, jedinice VJ iz Bujanovca su prinuđene da napuste grad do kraja juna. Veliki Trnovac, kao poznata tačka međunarodnog kriminala, ostaje i dalje nedostupan jedinicama policije i VJ, koje bi taj kriminal sprečile. Sa druge strane, formiranjem multietničke lokalne policije, opravdano se sumnja da će u njene redove biti primani i pripadnici terorističkih formacija na jugu Srbije, posebno iz Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK). Na taj način je javna bezbednost prepuštena političkim instrukcijama i kontroli lidera albanskih političkih partija i neposrednom uticaju vlasti sa KiM.
       8) Kome se, dugoročno posmatrano prepušta odgovornost za bezbednost na jugu Srbije? Može se zaključiti da su bezbednost imovine i ljudi na jugu Srbije, dugoročno prepušteni Kforu i albanskim predstavnicima (politički lideri i lokalna policija).
       9) Zašto se predviđa izrada objekata za smeštaj ljudstva na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom? Ovome pitanju ne treba odgovor, ako to nije ukupna "cena" postupka i načina rešavanja krize na jugu Srbije.
       Iskreno se nadajući da će čitaoci ovog teksta prihvatiti dobru nameru autora da daju objektivan prilaz vojnostrateškom aspektu ulaska ZSB u KZB, to treba biti prisutno da njihova namera nema druge svrhe.
       Istorija se ponavlja samo onima koji je ne znaju.
      
       MR BOŽIDAR FORCA
      
       DR MITAR KOVAČ
      
       (Autori su pukovnici saradnici Instituta ratnih veština Generaštaba Vojske Jugoslavije)
      
      

Uzaludni trošak Podaci o potrebama jedinica VJ angažovanih na jugu Srbije za novčanim sredstvima, sami po sebi, govore o izuzetno skupoj "operaciji", za koju VJ nije dobila naknadna sredstva. Tako, mesečni troškovi jedinica VJ angažovanih u i oko KZB (april), za dnevnice i ishranu, bili su 144,2 miliona dinara, a dnevni troškovi nešto preko tri miliona dinara. Na Kolegijumu načelnika Generalštaba VJ, dana 6. 3. 2001, predsednik Koordinacionog tela gospodin Nebojša Čović, izjavio je da su savezna i republička vlada odobrile 40 miliona maraka za finansiranje VJ u, i oko, KZB, međutim, ta sredstva nisu bila aktivirana niti dostavljena VJ, o čemu je NGŠ nekoliko puta intervenisao kod nadležnih saveznih i republičkih organa vlasti. Iako je, nedvosmisleno, izjavio o 40 miliona maraka za VJ, predsednik Koordinacionog tela je u nekim svojim kasnijim izjavama, po principu zamene teza, čak uputio kritiku Generalštabu što se "... bavi problemima para", a ne vodi računa o izvršavanju ustavnih zadataka odbrane zemlje.        Problem (ne)racionalnog angažovanja snaga u KZB je suštinske prirode. Naime, ZSB je zaposeo i delove KZB u kojima evidentno ne preti opasnost od albanskih terorista (sektor A, D i C, izuzev C-istok), a u kojem su se već nalazile policijske snage. U tom smislu, sasvim je logičan stav GŠ VJ da se u tim delovima KZB, VJ angažuje samo pri ulasku a da, u kasnijem, prostorne snage policije preuzmu nadležnost nad prostorom. Takav stav GŠ VJ nije naišao na odobravanje predsednika Koordinacionog tela.

      
      

NATO ubeđivanje Naime, indikativno je da su albanski teroristi, posle opsežnih priprema, utvrđivanja položaja, miniranja prostora, skoro bez ikakvog otpora, napustili pojedine sektore KZB, a savremeno naoružanje predali snagama Kfora, po dolasku na Kosovo i Metohiju ili odnošenjem u "baze" KZK. Osnovno je sumnjati da je to izraz "dogovora" sa relevantnim subjektima koji su učestvovali u procesu rešavanja krize na jugu Srbije, u smislu protivusluga za "kooperativnost". Naime, indikativno je da Kfor, na početku krize na jugu Srbije, nije uspeo da "ubedi" grupe od 30 do 50 terorista da napuste KZB, a da bi posle toliko vremena to uspeo da učini sa nekoliko hiljada terorista. Time je "skinuta maska" sa stvarnih namera albanskih ekstremista. Odnosno, "mostobran" koji su napravili prelivanjem terorizma u KZB, albanski ekstremisti su iskoristili za realizaciju glavnog cilja - nezavisno Kosovo, za šta im trenutni procesi u vezi sa tom našom pokrajinom idu u prilog, kao što je prihvatanje ustavnog okvira za Kosovo i Metohiju i priprema izbora u toj pokrajini.