Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, biće smenjen, samo je pitanje kada, tvrde Zoran Đinđić, Nebojša Čović, Dragoljub Mićunović... DOS je o tome doneo jednoglasnu odluku u decembru, otkriva Čović. Koštunica je tražio vreme za reforme u vojsci, nagoveštavao je tajming Đinđić. LJudi bliski predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici veruju da on neće odluku o rasporedu generala Pavkovića doneti pod pritiskom partnera iz DOS-a, baš kao što je odbio da to učini i početkom godine pod pritiskom sa Zapada. Zato je mala verovatnoća da će se ostvariti prognoza (ili informacija) dela diplomatskog kora u Beogradu da će Pavković otići u prevremenu penziju u julu (do punog penzijskog staža nedostaju mu još dve godine).
       Petooktobarska kadrovska metla će sa zadrškom stići i u Generalštab Vojske Jugoslavije, instituciju koja je kao retko koja za devet godina svog postojanja pretrpela brojne kadrovske diferencijacije u kojima su stradali "jugonostalgičari", "srpski nacionalisti", "neostvareni reformatori", "prijatelji Milana Panića i Dobrice Ćosića"...Novu kadrovsku reformu Generalštaba najavio je sukob oko, za jedne smenjivanja, za druge, vraćanja na staru dužnost Ninoslava Krstića, komandanta Združenih snaga koje su operisale u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.
       Ostalo je nejasno zašto je Pavković odlučio da Krstića vrati u Beograd. Da li je bio ljut što je onemogućavan pristup u Zonu njemu, generalu Lazareviću i drugim pripadnicima Treće armije, odnosno Prištinskog korpusa iz vremena agresije NATO-a na Jugoslaviju? Ili je, možda, u Krstiću prepoznao čoveka koji ga uz podršku Čovića i ostatka DOS-a može zameniti na čelu Vojske Jugoslavije? Možda je, snabdeven informacijama o odnosima u DOS-u, hteo da iskoristi gužvu i ukloni sve generale koji nisu prema njemu ispoljavali apsolutnu odanost ili koji su imali svoje kanale veze sa pojedinim liderima vladajuće koalicije? U svakom slučaju to je bio suvišan potez, jer je sadašnja ekipa u Generalštabu prošla nekoliko trijaža - Slobodana Miloševića, Momčila Perišića, opet Miloševića, Dragoljuba Ojdanića, konačno i Pavkovića - i sasvim je izvesno da niko od njih nije gajio prevratničko-pučističke sklonosti u odnosu na glavnokomandujućeg.
       Pavkovićevi najpouzdaniji saradnici su svakako Spasoje Đaković i Milan Simić, načelnici Uprave za bezbednost i Uprave za informisanje Generalštaba VJ. Spasoje Đaković je bio načelnik bezbednosti u Trećoj armiji i po toj liniji ga je Pavković povukao u Beograd u Generalštab. General Milan Simić je bio pomoćnik komandanta za političke poslove najpre u Užičkom korpusu, pa u Drugoj armiji u Podgorici pa u Beogradu. Nije poznato po kojoj osnovi je stigao do vrlo poverljivog Pavkovićevog saradnika, ali činjenica je da se dopunjuju i odlično sarađuju. Oni su mu, bez sumnje, glavni saradnici u Beogradu mada Pavković uza se ima čitavu garnituru komandanata, po vertikali, iz Treće armije i Prištinskog korpusa. To su njegovi saradnici sa terena iz vremena rata sa NATO-om, i oni su mu drugi, ne manje važni, oslonac - ocenjuje Bojan Dimitrijević, vojni analitičar, saradnik beogradskog Instituta za savremenu istoriju.
       U javnosti je svojevremeno na mestu načelnika Generalštaba VJ bio viđen i komandant Ratnog vazduhoplovstva i potivvazdušne odbrane general-pukovnik Spasoje Smiljanić. NJegova dobrodošlica knezu Aleksandru Karađorđeviću (sinu kneza Pavla) na batajničkom aerodromu i verbalna privrženost novim vlastima u Beogradu istopila se pred najavljenim tužbama njegovih pilota koji su ga optužili za nepotrebno žrtvovanje tokom rata sa NATO-om (optužbe odbačene na sudu) i osumnjičenje za navodno šurovanje sa Đukanovićem. Nasuprot tome je tvrdnja da je Smiljanićevo napredovanje "satro crnogorski lobi".
       Komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane general Spasoje Smiljanić je došao na tu funkciju u takozvanoj užičkoj ekipi koju je svojevremeno promovisao načelnik Generalštaba Dragoljub Ojdanić. "Užičke" ekipe, međutim, više nema. Mnogi su otišli u penziju. Ranije su tu bili Ojdanić, Svetozar Marjanović, Vidoje Pantelić, Smiljanić i još dvojica-trojica. Smiljanić je, ipak, svojim dosadašnjim ponašanjem, odigrao ulogu koja nije smetala Pavkoviću. Jedno vreme je bio čak drugi u vojnoj hijerarhiji. Često se javno eksponirao pa čak i nametao kao nekakav budući načelnik Generalštaba. Kasnije se, posle optužbi pilota sa aerodroma Batajnica i Golubovci, "primirio", tako da više nije u prvom planu.
       Dimitrijević objašnjava da je Smiljanićev problem što on nije klasičan vazduhoplovac, da ne kažemo pravi. Smiljanić je na mesto komandanta RV i PVO došao iz Prve uprave koja nema nikakve veze sa avijacijom. Ko ne želi da ima bilo kakvu konkurenciju u vazduhoplovstvu, kao Pavković, držaće takvog čoveka na toj funkciji. Neki drugi, sa većim integritetom, mogli su da Pavkovića dovedu u neprilike, otkažu mu na neki način bespogovornu poslušnost i slično.
       Lideri DOS svakako nisu jedinstveni kada je u pitanju ime novog načelnika Generalštaba. Tri imena ipak se najčešće pominju - Ninoslav Krstić, LJubiša Stojimirović i Branko Krga. Generala Ninoslava Krstića mnogi u DOS-u priželjkuju kao novog načelnika Generalštaba. Besprekorna vojna biografija, koja podrazumeva komandovanje u trupi od čete do korpusa začinjena je najvišim ocenama na prestižnim vojnim školama - Komandno-štabnoj akademiji i Školi nacionalne odbrane. Bombardovanje NATO-snaga dočekao je na mestu načelnika Štaba Prve armije. Na početku rata, prilikom napada na komandno mesto Prve armije, kada je poginuo general Srboljub Trajković, Krstić je ranjen.
       On je na jug Srbije, na čelo Združenih snaga bezbednosti, došao sticajem okolnosti. Nije imao nikoga iza sebe, po političkoj liniji. Bije ga glas da je klasičan, doboćudni kadar bivše JNA koji sluša naređenja - govori, Dimitrijević. - On je čak i kada ga je Pavković smenio, bio prilično suzdržan. Nije se svrstao niti potražio politička leđa da se izbori za to što mu, možda, pripada. On je rezignirano primio vest o smeni ali to smo već viđali u Vojsci Jugoslavije.
       Ipak, provlačenje po novinama i bliskost sa Čovićem mogu da budu sasvim dovoljni razlozi da Krstić nikada ne postane načelnik Generalštaba.
       General LJubiša Stojimirović je doskora bio najozbiljniji Pavkovićev naslednik. Bivši komandant Korpusa specijalnih jedinica, poznat i po nadimku "Crna guja", imao je u jednom trenutku munjevit uspon.
       Stojimirović je donedavno bio pomoćnik načelnika Generalštaba za Kopnenu vojsku a poslednjim imenovanjem došao je na funkciju načelnika Vojne akademije. Sa Stanimirovićem je problem, međutim, što je imao brz vertiklni uspon ali već nekoliko unapređenja i postavljanja kreće se po horizontali. On se, međutim, i dalje vidi kao jedan od najozbiljnijih kandidata za novog načelnika Generalštaba. Do pojave Ninoslava Krstića nije bilo ozbiljnijeg generala koji bi mogao da zameni Pavkovića - kaže Dimitrijević.
       Odskora u trci za Pavkovićevog naslednika beogradski mediji vide i načelnika Obaveštajne uprave generala Branka Krgu. Za vreme rata general Krga je bio specijalni savetnik predsednika Miloševića za obaveštajni rad. Posle rata je vraćen na staro mesto i svi koji ga znaju, kažu da je vrstan profesionalac. Nekadašnji pitomac 20. klase Vojne akademije izbegava bilo kakvu vrstu javne promocije. Bio je vojni izaslanik u Moskvi i smatra se da "ima razgranate veze i mogućnosti da uspostavi nove veze". Za Krgu se govori da je 5. oktobra bio "konstruktivan", da nije umešan u rat na Kosmetu.
       Krga je bio vojni izaslanik u Moskvi. Smatra se da "ima razgranate veze i mogućnosti da uspostavlja nove veze". Izvor NIN-a u Vojsci Jugoslavije kaže da je Krga smenjen u vreme vladavine Momčila Perišića, da je 5. oktobra "bio konstruktivan", da nije umešan u rat na Kosmetu i da "garantujem nije Pavkovićev čovek, zbog čega ga je ovaj i unapredio u nezgodno vreme, kako bi mu umanjio šanse. U Crnoj Gori Krga uživa dobar glas "koji su kreirali Vukašin Maraš i Dušan Marković, šef njihovog De-Bea".
       Jedan penzionisani general kaže da je "kadrovski rezervoar" za izbor novog načelnika Generalštaba sužen. Generala je dovoljno, ali oni nisu imali dovoljno vremena da sazrevaju stičući neophodno iskustvo. Jedini takav je Milorad Obradović, ali je teško zamisliti da bi on, kao Crnogorac, mogao da bude na čelu vojske dok je njegov zemljak ministar vojske.
       Ali, pošto je izbor načelnika Generalštaba i te kako političko pitanje, ne treba zaboraviti da Momčilo Perišić nije bez ambicija da se vrati na staro mesto, "makar na pet meseci, dok ne sredi stanje", iako izvor NIN-a smatra da je za njegove vladavine vojska najviše statusno i materijalno unižena i da je šef Pokreta za demokratsku Srbiju opterećen hipotekom "saradnje sa Ratkom Mladićem i drugovima u ratu u Bosni".
       Možda će neko poželeti da oživi i Aleksandra Dimitrijevića. On je pet godina bio šef vojne obaveštajne službe (duže od njega bio je jedino njen osnivač Jefto Šašić), ima izuzetne veze, kao nedostatak mu se može uzeti da mu je Slobodan Milošević za četiri godine dodelio tri generalska čina, ali mu se kao pozitivna stvar može bodovati odlična saradnja sa ondašnjim šefom tajne policije Jovicom Stanišićem.
       I za kraj podsećanje: niko nikada nije pogodio koga će Slobodan Milošević postaviti na mesto šefa Generalštaba. A istorija se ponavlja kao farsa ili kao tragedija.
      
       VLADIMIR PAUNOVIĆ
      
      
      

Mediji protiv generala U našim medijima stvorena je svojevrsna medijska blokada informacija iz VJ i stvoren svojevrsni apsurd da komandanti albanskih terorista na zvaničnoj TV RTS iznose ocene o stanju na jugu Srbije, dok se to ne dozvoljava komandantima Treće armije i Prištinskog korpusa, čije su jedinice, u suštini, i realizovale operaciju ulaska u KZB, od planiranja do izvođenja i komandovanja snagama. Takav trend zadržan je i posle ulaska ZSB u KZB, s tim da je pojačan medijski pritisak na nužnost promena u vojnom vrhu, pre svega u vezi sa "smenom" načelnika Generalštaba. I sam predsednik Koordinacionog tela izjavljuje u listu "Danas" da još nije sve rešeno u vezi sa dobrovoljnim davaocima tuđe krvi.

      
      

Redovno penzionisanje u vanrednim okolonostima Pukovnik u penziji i potpredsednik Pokreta za demokratsku Srbiju Dragan Vukšić kaže da bi se penzionisanje 21 generala i admirala Vojske Jugoslavije moglo prokomentarisati kao redovno u vanrednim okolnostima. On kaže da mu "nije jasan kriterijum za penzionisanje čelnih ljudi Vojske Jugoslavije".        - Na listi ljudi koji više nisu aktivniji u VJ nalaze se oni koji su penzionisani zbog starosne granice ili zbog staža koji imaju u VJ. Takođe je jedan deo generala smenjen zbog moralno-političke nepodobnosti, pošto su slepo služili bivši režim - kaže Vukšić i dodaje "da je lista smenjenih oficira po želji načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića".        - Takođe, tu su ljudi koje je Pavković "gurnuo pod tepih", kao što su generali Blagoje Kovačević, Jovan Milanović i Siniša Borović.        On dodaje da na listi penzionisanih oficira ima i ljudi koji se u proteklom periodu nisu politički eksponirali i kojima je svega dosta.        Govoreći o Ninoslavu Krstiću, Vukšić kaže da je Pavković "očigledno želeo da skloni Krstića sa funkcije koju je obavljao, jer je on glavni kandidat za novog načelnika Generalštaba".        - Po mom mišljenju, Krstić je već trebalo da bude novi načelnik Generalštaba VJ i za to je imo podršku velikog dela DOS-om o čemu je i javno bilo reči. Pavković je to očigledno znao, pa je tako i došlo do smene generala Krstića - tvrdi Vukšić.