NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jezik
Smežurci i ijade

Nema sumnje da je dobro stvaranje novih reči, ali...

      Izgleda da bi našim leksikografima trebalo savetovati da se obrate tehnolozima za pomoć - ne tehničku nego kadrovsku. Možda je to šansa da najzad ugledamo toliko potrebni jednotomni rečnik Matice srpske, za koji se već godinama javlja da je “pred izlaskom iz štampe”.
       To pod pretpostavkom da su i drugi tehnolozi nalik na dr Gordanu Popović, profesorku Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji. Čitaoci je se verovatno sećaju, jer se već više puta javljala u ovoj rubrici. Ovog puta, uz napomenu da “nema sumnje da je dobro stvaranje novih reči”, ali da “neki pisci u tome preteruju”, ona šalje niz primera koje je prepisala (“ekscerpirala”, rekao bi profesionalni leksikograf) iz “Sitničarnice ‘Kod srećne ruke’” Gorana Petrovića, dobitnika NIN-ove nagrade za 2000. godinu.
       Evo kako to izgleda: “Reči maternjeg jezika su u njoj razvećavale tugu” (str. 30), “Jelena nađe da se gospođa još više smanjila, da se sabrala u smežurak života” (34), “pa se... silazilo u podrum po davno navučen ogrev i iznosio pepeo smrele vatre” (41), “rezultat... vlage, jare ili ukljuvaka mraznih vetrova” (83), “gotovo da se saplete o krtičnjak, šušljikom uznemiri jarebicu” (84), “svečano odeven... sa šeširom, maramicom u zadžepku” (148), “zatekavši... mastionicu navršitu ljubičastom tečnošću” (170), “Nemojte brigovati, osećanja o kojima vi pišete uvek se i svuda isto razumeju” (201), “Naoposleno bilo, da sutra, kako se ono kaže, zažalite” (308), “gospođa se polenula i izašla iz paviljona” (316)... i još nekoliko sličnih primera.
       Ima pisaca kojima su okviri maternjeg jezika tesni, koji prosto ne mogu a da ne izmišljaju nove reči: kod nas su takvi bili Laza Kostić ili Stanislav Vinaver. Ima i onih koji namerno prošaraju tekst neobičnim, retkim rečima ili sopstvenim kovanicama, znajući da će to oduševiti kritičare i navesti ih da govore o originalnosti, inventivnosti i bogatstvu vokabulara. Ja nisam književni kritičar i ne mogu da procenim u koju vrstu spada Goran Petrović. Napomenuo bih samo da postoji i treća vrsta: pisci koji svesno ostaju u granicama postojećeg jezičkog standarda, jer im je stalo da se svaka njihova rečenica potpuno razume. Takav je kod nas bio Ivo Andrić, takvi su po pravilu velikani svetske književnosti.
       Iz novina, prof. Popović mi šalje isečke sa onim što naziva “razne -ade i -ijade, verovatno stvorene po analogiji sa izrazom olimpijada, ali koje zbilja zvuče komično”. Tu su, iz sportskih rubrika, naslovi “Goleada u Nišu” (Radnički dao četiri gola), “Goleada za 15 minuta” (Vojvodina pobedila sa 5:1), pa nekakva “rezultijada”, “trabantijada”, čak i “sankanijada” iz jedne januarske emisije Studija B.
       Reč goleada smo primili iz španskog, kao i reč goleador za dobrog strelca u fudbalu (obe dolaze od glagola golear, postizati golove). Što se tiče sufiksa -ijada, “on doživljava pravu eksploziju”, kako piše dr Ranko Bugarski u svojoj poslednjoj knjizi, Lice jezika. Tu je zabeleženo preko četrdeset primera novih “ijada”, od filozofijade i pasuljijade pa do gusanijade (borbe gusana), šamponijade (kolektivnog pranja kose) i šeširijade (revije šešira). Kao strogo objektivan naučnik, Bugarski se ne upušta u vrednosne sudove. S gledišta dobrog ukusa, ipak, trebalo bi upozoriti izmišljače “ijada” da pasulj i gusani možda nisu zavredeli da se uzdižu na olimpijske visine.
       Poseban dosije profesorka je sastavila za gramatičke greške u medijima. U podnaslovu skupštinskog izveštaja piše “Odbijeno niz amandmana” - pogrešno, jer niz je imenica muškog roda, pa je trebalo reći ili “Odbijen niz amandmana” ili “Odbijeno mnogo amandmana”. “Niko osuđen za petsto ubistava” naslov je vesti s Kosova. To bi bilo gramatički sasvim u redu da je osuđen neki barba Niko iz Dalmacije, ili možda Žan Niko, francuski diplomata po kome je dobio ime nikotin. Vest, međutim, govori o ubistvima koja su na Kosovu počinili Albanci od dolaska Kfora i Unmika, a za koja niko NIJE osuđen. Naslov članka o ugroženosti privatnih pekara, “Pekari mora da kriju pazar”, gotovo da ne zaslužuje komentar. Najviše isečaka odnosi se na upotrebu povratnih glagola kao prelaznih... ali to moramo ostaviti za sledeću priliku.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu