Aktivno razmišljajte o penziji, što ranije krenete imaæete više vremena i moguænosti da vratite dostojanstvo treæini ili èetvrtini vašeg života

      Istorijski gledano, prvi socijalno-penzioni sistem nastao je u Nemaèkoj u Bizmarkovo vreme, pre, otprilike, 130 godina. Problem ljudi koji više nisu bili radno sposobni rešili su “podelivši-prenevši” ga na radnike koji su i dalje radili - zato je i nazvan sistemom generacijske solidarnosti. To nije bilo teško, jer je broj radnika u odnosu na penzionere bio oko 10:1 i dobro je funkcionisalo dok parametar nije pao ispod 3:1.
       Kod nas je danas odnos broja radnika prema broju penzionera približno 1:1 (Austrija 2,5:1, Nemaèka 2,2:1). Pošto se od bruto plate svakog zaposlenog za penzioni sistem izdvaja približno 23 odsto, ne treba biti veliki struènjak kako bi se zakljuèilo da je današnja penzija mnogo veæa nego što su realne moguænosti sistema.
       Zbog toga što mora da nadomesti razliku do stvarne visine penzije vlada ima noænu moru pri svakoj isplati penzija. Te isplate u principu kasne i u toku godinu dana najmanje jedna, do jedna i po penzija, biva “pojedena”. Penzioneri su prinuðeni na dodatni rad, ukoliko su još radno sposobni, ili na to da svoje potomke dodatno opterete ili da rasprodaju imovinu, stan zamene za doživotno izdržavanje i sl.
       Gorko zvuèi, ali penzioneri su za sada deo neèijeg problema. Da bi vratila državu u normalni kolosek vlada mora, bar u poèetku, da više raèuna vodi o motoru koji gura napred. Penzioneri ostaju teret u prtljažniku. Nažalost, vlada trenutno ima sredstava samo za malo goriva i ulja i moramo da se zadovoljimo sa ispucalom trinaestogodišnjom farbom, izlizanim gumama, slabim akumulatorom.
       Za razliku od starijih generacija, mlaðe imaju “sreæu” da vide šta može da im se dogodi. Današnji penzioneri ni u najružnijim snovima nisu mogli da vide ono što im se zaista dogodilo. A krivac je sistem generacijske solidarnosti koji je prevaziðen, definitivno i nepovratno propao svuda u svetu, pa i kod nas.
       U razvijenim demokratijama uvek ima još neka opcija. Tada više nije bitno da li ste ikada radili u nekoj firmi, jer se pojavljujete sa sopstvenim novcem koji želite da ostavite tamo gde je siguran i gde æe vas saèekati dok sveèano ne stupite u treæu životnu dob - starost (nekada ova reè može da zvuèi i lepo, mi smo se samo odvikli od toga). Štednjom tokom radnog veka akumulira se kapital koji je osnovica za rentu (privatnu penziju) koja se isplaæuje u željenom periodu, kada nismo radno sposobni, a to je sve pokriveno osiguranjem te štednje (ponavljam, osiguranje štednje, a ne života). Polise životnog osiguranja kod osiguravajuæih kuæa predstavljaju individualnu štednju za staro doba. Tu predlažem moguænost koja je sada dostupna i našim graðanima u sve veæem broju osiguravajuæih kuæa prisutnih na našem tržištu. Koliko smo prazni kao tržište govori i podatak da je kod nas jedva 0,5 odsto ljudi životno osigurano, dok je ta brojka u Austriji 62 odsto, a u drugim zemljama Zapadne Evrope još je i više.
       Veliki deo sada radno sposobnog stanovništva zbog preplavljujuæih problema tekuæe egzistencije zaboravlja da æe se jednog dana naæi u istoj ili sliènoj situaciji kao i današnji penzioneri, ali za razliku od njih neæe moæi da kaže NISAM ZNAO.
       Majmun iz “Tih divnih stvorenja” padne u nesvest kada vidi zmiju ispod kamena - opasnost je velika i zato je bolje da se izbegne, to mnogi rade ne dopuštajuæi sebi da misle o neèemu što æe se dogoditi za nekoliko godina. Ne proðe ni pet minuta, a da ispod vašeg prozora neko ne otvori kontejner i pri tom ne padne u nesvest. Ako ništa drugo, nemojte zaboraviti da je pomenuti majmun kada se osvestio i po drugi put podigao kamen.
       Zato aktivno razmišljajte o penziji, što ranije krenete imaæete više vremena i moguænosti da vratite dostojanstvo treæini ili èetvrtini vašeg života. Ostavite po strani krupne nacionalne pokrete i entuzijazam na veliko, poènite menjati i uticati na ono što je za vas najbitnije - vaš život. Imajte na umu da je vreme jedini resurs koji se ne da nadoknaditi, sporo, ali sigurno prolazi.
      
       (Autor je finansijski savetnik u NJVP-u, agenciji za posredovanje u životnom osiguranju)