Poznajem ljude posebnog kova koji kažu da ne uključuju televizor. A šta uključujete? - pitam. Peglu?

      Moja malenkost nikada ne pegla, ali televiziju gleda otvorenih očiju i načuljenih ušiju. Menjam kanale kao Ciganin konja, trošim baterije daljinskog upravljača kao što pivopije tamane pivo. Šta je tu loše? Da nije tako, kako bih saznao da se više ne kaže helikopter, nego helihopter. I nije reč samo o helihopteru, tu je i obavezni izvor (kladenac), koji je želeo da ostane anoniman. Onda sledi obavezno razmišljanje i pitanje jednog građanina koji je, slučajno, trideset i tri godine novinar - šta je bolje: slušati strogo kontrolisane vesti, kakve smo slušali više od pola veka, ili gledati i slušati gomilu nekontrolisanih i slobodnih novinarskih izveštaja, kako je (često) danas? Najbolje bi bilo da vesti budu slobodne i da potiču od izvora koji nije želeo da ostane anoniman. U svakom slučaju, između dva zla, biram ono manje: glasam za današnje novinarstvo.
       To nikako ne znači da glasam za neograničenu slobodu (apsolutna sloboda, to jest zločin, kaže Hegel), ali nije ljudski (srpski) ni ćutati. Jer, vremenom, sve stvari dođu na svoje mesto.
       A sada malo opuštanja. Vaterpolo. Naši plavi momci, sa belim kapicama, proglašeni su bogovima vode. Osvojili su, na evropskom prvenstvu - zlato. Baš lepo. Naravno da je to bio, za sve one koji glasaju za razne utiske nedelje ili tamne i svetle maske, utisak nad utiscima. Nije to bila samo pobeda naših plavih momaka, sa belim kapicama, bila je to pobeda nacije. Na sreću, niko od novinara nije postavio neukusno pitanje Jožefu Kasi - za koga je potpredsednik Vlade Srbije navijao, kad smo igrali sa Mađarima i koje smo, na njihovom terenu, u Budimpešti, pobedili.
       Jedan mladi ženski glas, koji je glasao za pobedu vaterpolista, kao utisku nad utiscima, preporučio je naciji kako je krajnje vreme da se svi okrenemo sportu. Pošto je leto, vreme je za letnje sportove: vaterpolo u bazenima, kojima naša zemlja obiluje, surfovanje na Havajima, plivanje na Azurnoj obali, skijanje na vodi na Majorki. Terra nostra aljua abundat. Kad dođe zima, skijanje: Garmishpartenkirhen, Insbruk, Davos, Sen Moric. Ipak Sen Moric, u Švajcarskoj. Zato što u tom gradiću postoji velika prodavnica satova. Preporučujem sledeće marke: patek filip, vašeron konstanten, odmar pige, pijaže, šafhauzen, šopar, žeže le kultr... Platina ili zlato? Stvar ukusa.
       Prošle subote na jednoj našoj televiziji video sam prizor koji je za mene bio utisak nedelje, bez obzira što je bila subota. Na poljskoj televiziji gostovali su jedna mečka i njen dreser. Desno od mečke sedeo je dreser, levo od nje simpatična voditeljka. Mečka je prvo gledala u kameru, za trenutak se okrenula dreseru, a onda je pogledala voditeljku. Munjevito, kao njen brat po krvi, grizli, kad se baca na lososa, ustremila se na voditeljku i počela da je davi. Spasli su je Bog i dreser.
       Šta se desilo? Naš poljski izvor, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je mečka član jedne opozicione stranke koju televizija ne poziva u goste - devet meseci.      
      
       PETAR IGNJA