Uz pomoć Saveta Evrope domaći novinari će izraditi novinarski kodeks namenjen elektronskim medijima koji su pod prethodnom vlašću bili najviše na udaru

      Svi pamte, kako je prošao generalni direktor RTS-a 5.oktobra: u Aberdarevoj ulici tukli su ga mržnja i netolerancija. Mržnja, destrukcija, laž i netolerancija, drugačijeg predznaka deceniju se valjala sa TV i radio-stanica koji su bili pod kontrolom bivše vlasti. NJihovo svakodnevno prisustvo bilo je dokaz potpunog odsustva etičkog i profesionalnog novinarskog kodeksa. Ali tog kodeksa nema ni danas.
       Zato su Savet Evrope i ANEM rešili da izrade etički kodeks za elektronske medije i da do 6.jula usaglase srpsku i englesku varijantu kodeksa, posle čega bi se ovaj dokument ponudio na javnu raspravu elektronskim medijima u Srbiji.
       Ričard Er, novinar Bi-Bi-Sija, jedan od autora Bi-Bi-Sijevog kodeksa za novinare i realizatore i član Međunarodnog odbora globalne kampanje za zaštitu slobode izražavanja, rekao je da je došao da pomogne svojim srpskim kolegama. “U ovom trenutku mediji u Srbiji su primorani da problem rešavaju sami, doduše uz našu malu pomoć, ali ipak samostalno”, kaže Er.
       Komšije Mađari su pokušali da primene upravo kodeks Bi-Bi-Sija, ali su posle nekoliko godina morali da izrade sopstveni. Komentar uglednog novinara bio je da “ni na ovim prostorima tuđa iskustva, kao što je slučaj sa Bi-Bi-Sijevim kodeksom, nisu u potpunosti primenljiva, zato što je taj kodeks stvaran u jednom periodu od sedamdeset pet godina”.
       Na takvo objašnjenje naslanja se razmišljanje Verana Matića, predsednika Upravnog odbora ANEM-a. “Priča o kodeksu je priča koju moramo graditi narednih godina. To je nov proces i uključuje edukovanje novinara. Živeli smo u polarizovanom sistemu vrednosti, a ovo sada je nova situacija. Zbog toga je pokrenuta priča o kodeksu koja će biti permanentna. To je posebno važno za elektronske medije, kao i Internet, zbog uticaja i moći koji imaju. Mi imamo bolno iskustvo koje je vezano za ratove i brutalizaciju odnosa na ovim prostorima”, kaže Matić.
       “Pitanje kodeksa je pitanje našeg deklarisanja u odnosu na društvo gde delamo. To je akt kredibiliteta i integriteta struke i profesije”, objašnjava Prvoslav Plavšić, direktor Savezne agencije za istraživanje medija. “Nama je najvažniji sud čitalaca i slušalaca, a kodeks predstavlja akt samoregulacije - naše obećanje da ćemo časno raditi. Ako se smanjuje uticaj države i drugih centara političke i ekonomske moći, ostaje veći prostor da se to učini.”
       Pre nekoliko decenija novinar je bio “društveno-politički radnik privržen idejama marksizma”, kako kaže Plavšić, a danas je suština njegovog pristupa u tome da on bude oslobođen vrednosnih sudova. “Mediji posreduju u društvenoj komunikaciji, oni treba da pronalaze izbalansirani pristup, koji neće biti ni većinsko ni manjinsko mišljenje. Tri su ključne reči: izbalansiranost, pluralizam i dostupnost. Mi imamo i jednu neveselu praksu, jer tu postoji čitav niz pitanja koja nisu samo etička - radi se i o profesionalnim standardima, kako nastupiti, kako edukovati novinare i publiku koja će to shvatiti. Kodeks bi morao obuhvatiti i ono što nismo tokom vremena uradili - nešto treba da bude u duhu, a nešto u slovu”, kaže Plavšić.
       Za Slobodana Orlića, saveznog sekretara za informacije, pitanje etičkog kodeksa u medijima je najvažnija tema, upravo zbog onoga što se desilo u proteklih deset godina. “Govor mržnje koji je odzvanjao medijima, pre svega državnim, uticao je na to da se novinari, a i mediji, podele na podobne i nepodobne. Etički kodeks i profesionalizam ostali su po strani, a upravo treba da budu na prvom mestu kada su u pitanju mediji. Suština slobodnog novinarstva se u osnovi temelji i počiva na njegovoj profesionalnosti.”
       Orlić smatra da poštovanje elementarnih principa profesije smanjuje mnoge rizike da se ode u neslobodu, služenje, iskrivljavanje ili izmišljanje istine, i to treba, prema njegovim rečima, generalno da važi bez obzira koje političke i društvene grupe dominiraju na javnoj sceni. “Vrhunsko novinarstvo kad god ga je bilo i koliko god ga je bilo u datim okolnostima, razmicalo je granice slobode i nije imalo razloga da se brine da će ga, kako je Kami rekao - ‘stid nadživeti’, i u predmiloševićevskim vremenima i u doba njegovog režima”, kaže Orlić.
       U svakom slučaju, pred nama je, kako kaže Ričard Er sa Bi-Bi-Sija, drugačija i izazovna era.
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ
      

Iz etičkog kodeksa novinarstva NUNS-a 1. Dužnost je novinara da sledi najviše profesionalne i etičke standarde.        2. Novinar će u svim situacijama i bez izuzetka braniti načela slobode štampe i drugih medija javnog obaveštavanja, štiteći pravo na informaciju i izražavanje komentatorskog i kritičkog stava, držeći se starog pravila da su činjenice obavezne a stavovi slobodni.        3. Novinar će se u svakoj prilici boriti protiv sprečavanja slobodnog opticaja vesti, protiv iskrivljavanja činjenica i protiv cenzure.        4. Obaveza je novinara da iznosi istinitu, proverenu, celovitu i blagovremenu informaciju. Navodeći ličnosti i ustanove od kojih je dobio podatke ili izjavu, zadržava pravo da ne otkrije izvor informisanja (što ga ne lišava odgovornosti za izneseno).        5. Novinar je dužan da blagovremeno ispravi svaku štetnu netačnost putem ispravke i izvinjenja određenoj ličnosti ili ustanovi, omogućujući pravo na odgovor kritikovanim osobama ukoliko je reč o predmetu dostojnom rasprave.