Žene su ih oduvek rado nosile - od Kleopatre i kraljice Elizabete, DŽozefine Beker, Merilin Monro, Elizabet Tejlor i Grejs Keli do Ume Turman i Klaudije Šifer

      Male bele perle, oličenje elegancije i dobrog ukusa oduvek su fascinirale svet. Mada se ne može pouzdano reći ko ih je prvi prikupljao i nosio, DŽordž Frederik Kunc u “Knjizi o biserima” iz 1908. navodi da je drevno pleme sa obala Indije među prvima cenilo sjaj bisera. Bez obzira na poreklo, tokom istorije prirodni biseri su bili izuzetno cenjeni. Indijske svete knjige i narodne priče obiluju podacima o biserima. Kineska istorija takođe, potvrđuje značaj bisera u knjizi “Šu king” iz 23. veka pre nove ere. Smatra se da se biserni sedef u Egiptu koristio 4 200 godina pre nove ere, ali se upotreba samih bisera verovatno desila nešto kasnije.
      
       Kineski biseri
       Da bi ubedila Rimljane da Egipat poseduje bogatstvo veće od njihovog, kraljica Kleopatra se opkladila sa Markom Antonijem da može da priredi najskuplju večeru u istoriji. Zdrobila je jedan od dva velika bisera sa svojih minđuša, rastvorila ga u peharu vina popila i - odnela pobedu. Plini, prvi svetski istraživač dragog kamenja, u svojoj “Prirodnoj istoriji” navodi da su ta dva bisera bila vredna 60 miliona šesteraca ili 1 875 000 unci finog srebra (blizu devet i po miliona dolara). U prvom veku nove ere obožavanje bisera dostiže vrhunac. Rimljanke su ih prišivale po rubovima odeće i nameštaju.
       Posle otkrića Amerike, biseri iz voda Ohaja, Misisipija, Tenesija, Paname i Venecuele preplavili su prekookeansko tržište. Više bisera je stiglo u Španiju nego što je njihovo aristokratsko tržište moglo da poseduje. Španci ih izvoze ostatku Evrope i u Indiju. U to vreme pravila su se i dugmad od sedefa koja se izvoze širom sveta, ali posle industrijalizacije Amerike dolazi do zagađenja voda i velikog pomora bisernih školjki.
       Uzgajivači sa Dalekog istoka ponovo dominiraju svetskim tržištem i tražnja za biserima opet je u porastu. Kineski biseri uglavnom su iz slatkovodnih reka i jezera, dok su japanski nađeni blizu obale u slanoj vodi. Početkom dvadesetog veka, Kokiku Mikimoto (poznat i kao kreator bisernog nakita) i Takiki Nisikava istovremeno dolaze na ideju da podstaknu stvaranje bisera u školjkama ubacujući komade epitela membrane školjke u jezgro. Posle toga, školjka počinje da proizvodi sedef oko stranog objekta, formirajući biser. Najveći uspeh postignut je ubacivanjem okruglastog isečka jezgra ljuske američke dagnje. Ovaj metod praktična je osnova za sve kultivisane bisere slanih voda tokom devedeset godina.
       Školjka slanih voda može da proizvodi istovremeno jedan ili dva bisera, dok slatkovodne dagnje mogu proizvesti, sličnom metodom, više od 30 bisera istovremeno (odatle i razlika u ceni kultivisanih bisera slanih i slatkih voda). Kineski kultivisani biseri slatkih voda proizvode se u raznim bojama: breskve, roze, sive, bronzane, ljubičaste, žute, narandžaste i bele. Dugo godina najtraženiji su okrugli biseri, ali oni mogu biti i pirinčanog oblika, okruglasti i potpuno pljosnati.
      
       “Biser nade”
       Kada se kupuju slatkovodni biseri naročita pažnja se mora pokloniti kvalitetu. Kvalitet je određen sjajem, glatkoćom, veličinom (krupniji od 7mm su daleko cenjeniji) i oblikom. Krupniji primerci sadrže više sedefa koji čini i do 90 odsto mase bisera. Najveći poznati biser je slatkovodni “biser nade”, težak 450 karata i 3 unce. Sve o kineskim biserima slatkih voda “šangajska mesečina” saznaćete na sajtu http://www.fwpearls.com.
       Pre uzgoja kultivisanih bisera, prirodne bisere nosili su samo plemići i najbogatiji. Niska od najsličnijih, krupnih primeraka imala je skoro neprocenjivu vrednost, a najvredniji među njima - crni biseri, oduvek su predstavljali unikatno blago. U toplim vodama Pacifika velike crne školjke (Pictada Margaritifera), proizvode grupu najvrednijih srebrnosivih, crnih, bronzanih, plavih, zelenkastocrnih velikih, svetlucavih “crnih tahićanskih bisera”. NJihovu prezentaciju potražite na sajtu http://www.tahitianperls.net.
       Sajtove prelepo dizajniranog nakita najstarijeg dragog kamena, potražite na: http://www.pearlsbyweb.com, http://www.honora.com, http://pearlstogo.com, http://www.dorisblackpearls.com, http://www.zhouli.com, http://www.jewelrycentral.com i http://www.jewelry-online.com. Poslednji hit za ljubitelje bisera predstavljaju biserni novčići. Interesantne primerke pljosnatih bisera veličine 14 i 14,5 mm potražite na http://www.pearlspearls.com. Na sajtu http://www.fwpearls.com/index.html možete samostalno kreirati ogrlice, narukvice i minđuše, kombinovanjem raznobojnih bisera iz kolekcije bisera slatkih voda.
      
       NATAŠA USKOKOVIĆ