Od Palestrine do Vilja Lobosa

      Kompozitori muzike koju danas nazivamo klasičnom, na sebi svojstven način oslikavali su specifičnosti vremena u kome su živeli, ali i njihove lične živote o kojima ni danas ne znamo dovoljno.
       Kao i svaka umetnost, muzika predstavlja refleksiju nekog vremena, skicu života nastalu kroz subjektivnu prizmu umetnika koji kroz sito svojih emocija provlači mnogo više od golih nota i dopadljivih melodija koje zviždućemo u dokolici. Mnogi danas priznati umetnici u svoje vreme bili su otpadnici koji su za parče hleba prodavali svoj raskošan talenat svakome ko je bio spreman da plati. Drugi su, pak, bili smatrani samim otelotvorenjem Svevišnjeg, koji su svoje živote trošili u raskoši kakva danas postoji samo u pričama (http://www.lib.duke.edu/music/resources/composers.html).
       Kvalitet života i sudbina umetnika umnogome su zavisili od okruženja u kome su živeli i radili. Srednji vek, najmračniji period čovečanstva, gotovo da nije znao za muzičku umetnost. Tek s razvojem humanističkog pokreta, kada čovek počinje da se udaljava od nadrealnih idola i okreće sebi i svojoj prirodi, nastaju prvi zapisi klasične muzike koji su sačuvani do danas.
      
       Renesansa
       U kasnom srednjovekovnom i renesansnom periodu dogodio se prvi procvat muzičke umetnosti, i to najpre kroz a kapela muziku (bez instrumentalne pratnje), koju su proslavili Orlando di Laso i Đovani Pjerluiđi Sante da Palestrina. Najznačajniji kompozitori toga vremena bili su Adam de la Al (http://www.byu.edu/~hurlbut/frmedrama/adam-h.html), Salamone Rosi (http://www.byu.edu/~hurlbut/frmedrama/adam-h.html), Viljem Bird (http://www.lib.duke.edu/music/resources/byrd.html), Đovani Gabrijeli (http://www.lib.duke.edu/music/resources/gabrieli-g.html), Johan Okengem (http://library.ferris.edu/scott/ockeghem.html) i drugi. Interesantna kolekcija zapisa, kolornih slika i bibliografija renesansne muzike, kao i biografije više od stotinu kompozitora četrnaestog veka, nalaze se na lokaciji http://spider.lib.latrobe.edu.au/AudioVisual/Stinson/medmusic.htm.
      
       Barok
       Uvođenjem instrumentalne muzike i daljom liberalizacijom društva započela je epoha baroka, kitnjastog stila i polifonije kojoj su glavni pečat, osim Baha i Hendla, dali i Klaudio Monteverdi (http://www.lib.duke.edu/music/resources/monteverdi.html), Henri Parsel (http://www.lib.duke.edu/music/resources/purcell.html), Domeniko Skarlati (http://www.lib.duke.edu/music/resources/scarlatti.html), Antonio Vivaldi (http://www.lib.duke.edu/music/resources/vivaldi.html) i mnogi drugi.
       Najznačajnija ličnost ovog vremena svakako je Johan Sebastijan Bah, jedan od najtalentovanijih i najplodnijih kompozitora u istoriji muzike. Čitav svoj život Bah je posvetio muzici, komponujući pretežno duhovne kompozicije i radeći za skromne nadnice od kojih je izdržavao svoju mnogobrojnu porodicu. U kasnijim godinama očno oboljenje rezultiralo je slepilom koje se moglo izbeći blagovremenim lečenjem ali Bah sebi to nije mogao da priušti. Umro je kako je i živeo, skromno i u siromaštvu, ostavivši za sobom prebogat opus i familiju vrsnih muzičara. Interesantno je da su neka dela pronalažena sasvim slučajno i vek i po nakon njegove smrti (postoji anegdota po kojoj je Feliks Mendelson prepoznao Bahov rukopis na papiru u koji mu je mesar uvio šnicle). Izdvajamo nekoliko kvalitetnijih stranica posvećenih Bahu: http://www.jsbach.org, http://www.unpronounceable.com/bcs, http://www.classical.net/music/comp.lst/bachjs.htm, http://www.music.qub.ac.uk/~tomita/bachbib.html, http://jan.ucc.nau.edu/~tas3/life.html, http://www.jsbach.net. Bahov savremenik, Georg Fridrih Hendl (http://www.lib.duke.edu/music/resources/handel.html, http://www.intr.net/bleissa/handel/home.html, http://bruichladdich.dcs.st-and.ac.uk/HandelHTTP://WWW/HandelCat.html), iako ne toliko talentovan, imao je tu sreću da radi kao kompozitor na engleskom dvoru i živi u punoj raskoši.
       Preporučujemo da pogledate i sledeće stranice posvećene baroknoj muzici: http://baroque-music.com, http://www.rslade.btinternet.co.uk, http://library.thinkljuest.org/25150, http://www.islandnet.com/~arton/baroqus.html.
      
       Klasicizam
       Period klasicizma obeležili su prelazak na monofoniju, afirmacija novih instrumenata (klavira u prvom redu) i ustoličenje novih muzičkih oblika, pre svega simfonija. Najprominentniji u ovoj epohi bio je trio koji su činili Hajdn, Mocart i Betoven.
       Franc Jozef Hajdn (http://www.lib.duke.edu/music/resources/hayn.html), poznat kao papa Hajdn, najstariji je od trojice kompozitora i smatra se utemeljivačem simfonije. Osim kao jedan od najplodnijih kompozitora u istoriji, Hajdn je zapamćen i kao strogi formalista koji je definisao kruta pravila i kanone po kojima su svi njegovi savremenici pisali svoje kompozicije. Ta pravila je prihvatio i dalje usavršio Volfgang Amadeus Mocart (http://www.lib.duke.edu/music/resources/mozart.html), najtalentovaniji muzičar svoga vremena. Zahvaljujući apsolutnom sluhu, Mocart je sa svega devet godina počeo da beleži simfonije, da bi nekoliko godina kasnije i sam počeo da ih piše, nadmašivši i velikog Hajdna. Umro je veoma mlad u potpunom siromaštvu.
       Buntovnik toga vremena bio je Ludvig van Betoven (http://www.lib.duke.edu/music/resources/beethoven.html, http://www.isoc.org/inet99/proceedings/2b/2b_2.htm), nabusiti idealista i vesnik nove epohe koji je tek na kraju života dobio zasluženo priznanje. Ovaj “romantičar klasicizma” na sve načine se borio protiv ustaljenih kanona, uvodeći u svoju muziku veću slobodu od “dozvoljene” i jasno naznačenu individualnost obojenu emocijama. Svoje prkosne ideje on je najbolje demonstrirao u simfonijama koje su, iako ih ima samo devet, po kvalitetu daleko iznad Hajdnovih i Mocartovih. Čak ni progresivna gluvoća, od koje je bolovao dugo godina i teško je podnosio, nije sprečila ovog čudesnog čoveka da nastavi veoma uspešnu karijeru i u istoriju uđe kao možda najveći kompozitor svih vremena.
       Kada se govori o klasicizmu, ne smeju se preskočiti ni Luiđi Bokerini (http://www.boadilla.com/pages/boccherini.htm, http://www.classical.net/music/comp.lst/bocchrni.html), Antonio Salijeri (http://www.lib.duke.edu/music/resources/salieri.html), Karl Maria fon Veber (http://www.lib.duke.edu/music/resources/wber.html) i Jozef Martin Kraus (http://www.geocities.com/Vienna/1139/index.html). Više o klasicizmu možete pročitati na adresi http://www.geocities.com/Vienna/2499/main.html.
      
       Romantizam
       Individualnost i otvoreno pokazivanje emocija osnovna su obeležja epohe romantizma. Ono što je započeo Betoven, nastavili su pesnici-boemi Franc Šubert (http://www.lib.duke.edu/music/resources/schubert.html, http://dspace.dial.pipex.com/ramorris), Johanes Brams (http://www.lib.duke.edu/music/resources/brahms.html), Robert Šuman (http://www.lib.duke.edu/music/resources/schumann-r.html, http://pantheon.cis.yle.edu/~jameson/schumann.html), Đuzepe Verdi (http://www.lib.duke.edu/music/resources/verdi.html), Feliks Mendelson (http://www.lib.duke.edu/music/resources/mendelssohn.html, http://lausdeo.org/mendelssohn) i mnogi drugi.
       Osim ličnih emocija, kompozitori romantizma oslikavali su i snažno rodoljublje i buđenje nacionalnog identiteta. Kroz tzv. nacionalne škole koje su bile formirane u svim krajevima Evrope, posebno na istoku, istakla su se mnoga velika imena. Među najistaknutijim ličnostima su Španci Isak Albeniz (http://www.lib.duke.edu/music/resources/albeniz1.html), Hektor Berlioz (http://www.lib.duke.edu/music/resources/berlioz.html) i Pablo de Sarasate (http://www.chez.com/craton/musiljue/sarasate/sarasate.htm), potom Nemac Rihard Vagner (http://www.lib.duke.edu/music/resources/wagner.html, http://users.utu.fi/hansalmi/wagner.spml), Poljak Frederik Šopen (http://www.lib.duke.edu/music/resources/chopin.html, http://www.chopin.pl), Česi Bedžih Smetana (http://members.tripod.com/~Nash_K/main.html) i Antonjin Dvoržak (http://www.lib.duke.edu/music/resources/dvorak.html, http://chefjeff.org/dvorak.htm), Mađar Franc List (http://www.d-vista.com/OTHER/franzliszt.html, http://www.lib.duke.edu/music/resources/liszt.html), Francuz Žorž Bize (http://lightning.prohosting.com/~shicoff/Operas/carmen.html) i Rusi Modest Musorgski (http://www.lib.duke.edu/music/resources/mussorgskdž.html), Sergej Rahmanjinov (http://www.lib.duke.edu/music/resources/rachmaninoff.html), Nikolaj Rimski Korsakov (http://www.lib.duke.edu/music/resources/rimsky.html) i Petar Iljič Čajkovski (http://www.lib.duke.edu/music/resources/tchaikovsky.html, http://www.classical.net/music/comp.lst/tchaikov.html). Skandinavske zemlje svog predstavnika imaju u liku Edvarda Griga (http://www.lib.duke.edu/music/resources/grieg.html).
      
       Dvadeseti vek
       O kompozitorima dvadesetog veka, kao i svim navedenim epohama može se govoriti u nedogled. Ovom prilikom pomenućemo samo najistaknutija imena, o kojima više informacija možete naći na stranicama http://www.lib.duke.edu/music/resources: Bela Bartok, Klod Debisi, DŽordž i Ajra Geršvin, Karl Orf, Sergej Prokofjev, Moris Ravel, Dimitrij Šostakovič, Igor Stravinski, Hektor Vilja Lobos.
       Za kraj vam predlažemo još nekoliko kvalitetnih sajtova posvećenih klasičnoj muzici: http://www.cliphoto.com/midi/artist1.htm, http://www.bwctc.northants.sch.uk/website/html/projects/composers/htm/test/test.htm (test znanja), http://utopia.knoware.nl/users/jsmeets, http://www.composers.net (on-line baze podataka o kompozitorima), http://www.music.indiana.edu/music_resources/composer.html (kolekcija linkova na preko 200 sajtova o klasičnoj muzici), http://midiworld.com (kratke kompozicije u midi formatu), http://www.klassik.com (magazin posvećen klasici), http://www.classical.net.
      
       GRADIMIR JOKSIMOVIĆ