Političari su svesni da bez regulisanog useljavanja zemlja ne može da sačuva sadašnji standard, obezbedi privredni rast i održi sistem socijalne zaštite. Zato se predlaže da se “u međunarodnoj konkurenciji pridobiju najsposobniji” i da i Nemačka postane zemlja useljavanja, kao SAD, Kanada ili Australija

      Komisija za useljavanje koju je pre godinu dana obrazovala nemačka vlada i na čijem je čelu Rita Zismut, bivša predsednica Bundestaga i političarka opozicione CDU, objaviće u petak izveštaj na nekih 270 stranica pod nazivom koji bukvalno preveden znači “Uobličavanje useljavanja”, a na jasnom nemačkom (ili srpskom) jeziku zvao bi se “Politika useljavanja”, jer o tome je reč. Osnovna i najvažnija poruka poznata je već izvesno vreme: bez regulisanog useljavanja Nemačka ne može da sačuva sadašnji standard, obezbedi privredni rast i održi sistem socijalne zaštite. Naravno, izbeglice će i dalje biti primane iz humanitarnih razloga, ali njima se dokument preterano ne bavi, jer one nisu te koje bi trebalo da doprinesu očuvanju nemačkog standarda. Reč je o tome da se “u međunarodnoj konkurenciji pridobiju najsposobniji”, kako je zapisano u izveštaju Komisije Zismut. U stvari, ako predlozi budu prihvaćeni, a mnogo izbora izgleda da nema, Nemačka bi postala zemlja useljavanja, kao SAD, Kanada ili Australija - nešto što ona, zapravo, već jeste, samo političari nisu spremni to da priznaju. Na strance sa zazorom ne gledaju samo pristalice stranaka sa desnice, kao što bi se očekivalo, nego su i birači socijaldemokrata - koji bi kao stranka na vlasti trebalo da donesu odgovarajuće zakone o useljavanju, više nego uzdržani. Stručnjaci iz Komisije Zismut o tome nisu mnogo vodili računa - oni, imajući u vidu demografska kretanja i statističke podatke, predlažu sledeće:
      
       Potrebe tržišta
       - Svake godine u Nemačku bi se, na osnovu sistema bodova, useljavalo između deset i dvadeset hiljada stranaca sa članovima porodica.To bi bili sposobni, obrazovani i na integraciju spremni mladi ljudi i njihov dolazak, u principu, ne bi zavisio od aktuelne potražnje na tržištu rada.
       - U zavisnosti od potreba na tržištu rada, svake godine dvadesetak hiljada kvalifikovanih radnika - sa tri godine stručnog obrazovanja ili fakultetskom diplomom, dobijalo bi radne dozvole na određeno vreme. Komisija predlaže da se deset hiljada dozvola izda na osnovu statističkih podataka o potrebnim radnicima, a drugu polovinu useljenika mogle bi direktno da angažuju firme i za to bi plaćale taksu u visini od 15 odsto prosečne godišnje zarade u toj privrednoj grani.
       - Svake godine deset hiljada mladih ljudi došlo bi na školovanje u Nemačku. Pretpostavka je da u školama ima mesta i da postoji nedostatak u strukama za koje se ti mladi ljudi školuju.
       - Kako bi se pridobili mladi za studiranje u Nemačkoj, omogućilo bi im se da po završetku studija ostanu i rade još dve godine, a za to vreme mogli bi - preko pomenutog sistema bodovanja - i da se kvalifikuju za stalni ostanak u zemlji. Biće olakšan i dolazak stranih naučnika, a otvoriće se širom vrata preduzetnicima “sa dobrim poslovnim idejama” i vrhunskim menaxerima. Istina, za ove poslednje ni sada nema mnogo problema. Najzad, da bi se sve to ostvarilo, predlaže se ukidanje komplikovanog sistema najrazličitijih radnih i boravišnih dozvola i ubuduće bi postojale samo četiri vrste tih dozvola.
      
       Ugrožen privredni rast
       Naravno, neko bi morao i da određuje kvote - to bi bio zadatak Saveta za useljavanje u kome bi bili zastupljeni predstavnici svih relevantnih društvenih grupacija. Inače, u komisiji na čijem je čelu Rita Zismut, što je pre godinu dana izazvalo proteste nekih političara stranaka Unije zbog toga što je prihvatila da radi “za protivničku stranu”, bili su stručnjaci iz sindikata, ekonomisti, predstavnici udruženja poslodavaca, crkve, organizacija koje se bave izbeglicama. U uvodnom delu dokumenta, kako kažu oni koji su već imali uvid u njega, kritikuju se propisi o izdavanju radnih i boravišnih dozvola kao “nepregledni i nedovoljno usklađeni”.
       Inače, kao što je pomenuto, poruka jednogodišnjeg rada na dokumentu je više nego jasna: ako ne bude većeg useljavanja, u dogledno vreme biće ugroženi socijalni sistem i privredni rast u Nemačkoj. Čak i uz bolje korišćenje “domaćih snaga” - ima zamerki da su one nedovoljno iskorišćene - sadašnji nivo blagostanja moguće je očuvati još najviše dve decenije.
       Naravno, tu se postavlja i pitanje integracije relativno velikog broja stranaca koji bi svake godine dolazili u Nemačku. Pre svega, sistem obrazovanja - od vrtića do srednjih škola, morao bi više da bude usmeren prema strancima. Predlaže se da se časovi nemačkog za decu stranaca drže tokom redovne nastave, a ne posle podne (u Nemačkoj je nastava samo pre podne), da se uvede veronauka iz islama na nemačkom, strani preduzetnici dobili bi olakšice, a deca stranaca rođena u Nemačkoj ne bi mogla biti deportovana iz zemlje (što se dogodilo u Nemačkoj četrnaestogodišnjem nasilniku “Mehmedu” iz Minhena). Useljenici bi bili obavezni da pohađaju kurs od 600 časova na kome bi glavni predmeti bili jezik i socijalni sistem.
      
       Slični predlozi
       Komisija je bila veoma oprezna kada je reč o pravu na azil, ali ostaje opredeljenje da se što je moguće efikasnije spreči njegova zloupotreba. Sudovi će biti obavezni da u roku od šest meseci odluče o žalbama onih čiji je zahtev za azil odbijen (do sada, to je moglo da traje i godinama), tamo gde je premalo sudija biće upućena pomoć, a napraviće se i centralna dokumentacija iz koje će sudije moći da dobiju sve podatke koji su im potrebni.
       Svoj predlog useljavanja napravile su i stranke Unije, ali opšta je ocena da su oba predloga “zapanjujuće slična”. Jedini razlog za ozbiljnije sporove mogli bi biti parlamentarni izbori u jesen iduće godine - opozicija očigledno namerava da problem stranaca nametne kao jednu od predizbornih tema. Ostaje da se oslušne i “voks populi”, a tu stvari ne stoje najbolje. Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, 61 odsto pristalica SPD-a protivi se većem useljavanju u zemlju, slično misle i pristalice opozicije. Osim toga, ni vremena nisu najbolja - privreda ne raste kao što se predviđalo, ali zato cene rastu, ljudi su nesigurni i stranci su zgodan medijum da se “istovare” frustracije. Ovdašnji političari su godinama tvrdili da Nemačka nije “zemlja useljavanja” - statistički podaci sada pokazuju da, ako možda i nije bila, moraće da postane.
      
       NENAD BRISKI
      
      

Poeni za useljavanje (Maksimalno je moguće sakupiti sto poena) Godine        1 poen za svaku godinu ispod 45, maksimalno 20 poena.        Obrazovanje        Diploma, u zavisnosti od stepena obrazovanja, 5 do 20 poena, univerzitetska        diploma 20 poena.        Dodatno, do 10 poena, za        - posebna potražnja na tržištu rada        - završeno školovanje u skladu sa nemačkim obrazovnim sistemom        - doktorat        - diploma posebno ugledne obrazovne ustanove        Radno iskustvo        Maksimalno 15 poena        - radno iskustvo (maksimalno pet godina) do 10 poena        - poznavanje računara        - poznavanje stranih jezika        - iskustvo u rukovođenju        Znanje nemačkog jezika        Do 20 poena        Druge pretpostavke za uspešnu integraciju        Maksimalno 15 poena        - kvalifikacije supružnika (do 5 poena)        - 2 poena po detetu, maksimalno 5 poena        - obezbeđeno radno mesto u Nemačkoj 5 poena        kandidat je već u Nemačkoj ili je ranije boravio - do 5 poena

      
      

Trend Podaci o kretanju stanovništva pokazuju da je već prošle godine bilo više umrlih, nego rođenih - ako se nastavi takav trend, 2050. godine bilo bi 1,2 milion umrlih i pola miliona rođenih.        Sada Nemačka ima nešto više od 81 milion stanovnika. Ako bi se godišnje useljavalo sto hiljada stranaca, 2050. godine imala bi oko 63 miliona stanovnika. Uz useljavanje od 200 hiljada ljudi godišnje Nemačka bi imala oko 73 miliona stanovnika.