Neko je ovih dana srušio spomenik Jovanu Dučiću. Za pesnika Rajka Petrova Noga ovo je zloslutni čin: “Tako se počinjalo - sa Šantićem u Mostaru, sa Ćosićem u Bosanskoj Krupi, sa Andrićem u Višegradu...”

      Dučiću i dalje ne daju mira. U nedelju, prvog dana jula, policija je obavestila Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda da je porušen spomenik Jovanu Dučiću na Kalemegdanu.
       Od spomenika, rad vajara Riste Stijovića, koji je na Blagovesti, 7. aprila 1993. godine, na pedesetogodišnjicu upokojenja velikog pesnika, svečano otkrio tadašnji predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, ostalo je samo postolje s pesnikovim imenom i prezimenom i godinama rođenja i upokojenja. Na vrhu postolja ostali su da zjape i tragično svedoče o ovom skandalu vezivni metalni šipovi i komadići smrvljenog betona. Iza stuba ostalo je i pet kamenih kocki, a okolno cveće je pogaženo.
       Posle nekoliko dana u parku je pronađeno i poprsje. Srećom, bista nije mnogo oštećena, ali je neophodna restauracija. Iz gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture obećavaju da će uskoro biti vraćena na svoje mesto, u društvo pesnika Alekse Šantića, satiričara Radoja Domanovića, kompozitora Stevana Mokranjca i istaknutog radikalskog prvaka Koste S. Taušanovića.
       Počinioci ovog nedela još nisu pronađeni.
       Ovaj vandalizam osudila su mnoga udruženja. Tako, Udruženje Trebinjaca u Beogradu “Jovan Dučić” u svom saopštenju piše: “Izražavamo svoj protest zbog nasrtaja na srpsku kulturu, patriotizam i vizionarstvo koje oličava Jovan Dučić. Zar je malo porušenih srpskih spomenika i crkava, zapaljenih biblioteka i uništenih srpskih obeležja!”
       Naravno, i sami pisci su ostali zaprepašćeni.
       Pesnik Rajko Petrov Nogo, dobitnik Dučićeve nagrade i Dučićev sledbenik, koji je među prvima javio ovu vest, kaže:
       - U ponedeljak, hodajući glavnom kalemegdanskom alejom, preko puta Šantićevog spomenika, ugledao sam obezglavljenog Dučića. Taman kada smo pomislili da se nakon 57 godina iz rasejanja vratio u otadžbinu i smirio, neka crna bratija mu opet ne da mira. To je veoma zloslutni čin: tako je počinjalo - Šantića su u Mostaru o žicu obesili i u Neretvu svalili; Ćopića su u Bosanskoj Krupi srušili i u kontejner svalili, a Andrića u Višegradu polupali i komade u Drinu bacili. Tako su nam vo vremja ono nama, njihovim živim potomcima, poručivali šta bi sa nama radili, i radili su to tamo gde su mogli. Ima takvih herostrata - pisao je Andrić - koji i žive samo zato da sve što je uspravno i visoko, sruše i u blato svale. Nisam ni u snu pomišljao da su takvi glavu dignuli i u sred srede srpske prestonice.
       Pesnik Gojko Božović, glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće “Stubovi kulture”, daje ovakvo objašnjenje:
       - Rušenje spomenika Jovanu Dučiću na Kalemegdanu je zaprepašćujući čin koji ukazuje da u našem društvu postoje malobrojne, ali zato agresivne ekstremističke grupe. Jovan Dučić nije samo mediteranski pisac, nego je i beogradski pisac. On je u Beogradu uspostavio visoku meru gospodstva i otmenosti kao što je to učinio malo koji građanin Beograda. Učinio je to na nekoliko načina: kao izuzetan pisac, kao jedan od najvažnijih autora beogradskog stila i kao prepoznatljiva figura u književnom i javnom životu Beograda. Zato se rušenje Dučićevog spomenika u Beogradu najmanje tiče Dučića, ono je rukavica bačena u lice čitavoj našoj javnosti i predstavlja nedostojni pokušaj da se vrednosti koje je Dučić uspostavio, izvrgnu ruglu i potpunoj propasti.
       A pesnika Zorana Bognara to nije ni iznenadilo ni začudilo:
       - Kod nas se događa pet senzacija dnevno, ono što bi se u svetu zbilo jednom u godini dana. Tako da me više ništa ne može iznenaditi. Sve je bilo i prošlo, jedino je ljudska glupost neprolazna.
      
       J. J.