Znam da sam, kada sam biran za predsednika, mnogima smetao.

      Osećao sam kod nekih ljudi jednu vrstu otpora, ali moje fudbalsko ime nije dozvoljavalo da se uhvate u koštac sa mnom
       Dragan Džajić je prvi predsednik Fudbalskog kluba “Crvena zvezda”, od njenog osnivanja 1945, a da nije potekao iz političkog miljea. Prvo je samo bio igrač, potom kapiten tima, po završetku blistave “manuelne” karijere tehnički direktor kluba i od pre tri godine čovek broj jedan. Znači, predsednik, bez posebnog objašnjenja, našeg najpoznatijeg sportskog kluba u zemlji i svetu! Postao je predsednik “Crvene zvezde”, u bliskoj prošlosti, a da pri tom nije bio član partije na vlasti, Dragan Džajić upravo to smatra zanimljivim i njegov odgovor je sažet i konkretan: “Za nekog je to neverovatno, ali na mesto predsednika sam došao snagom svog sportskog autoriteta. To je jedino pravo objašnjenje.”
      
       Kako ste evoluirali od fudbalera svetskog formata do predsednika moćnog i za naše sve prošle i sadašnje prilike bogatog kluba?
       - U vreme dok sam bio igrač, nisam obraćao pažnju ko je na čelu “Crvene zvezde”, apsolutno me to nije zanimalo. Bio sam ambiciozan fudbaler, želeo sam da budem najbolji. Kasnije je došla popularnost, a sa njome i odgovornost. Apsolutno se nikada nisam opredelio za ovu ili onu političku opciju. Poznavao sam i danas poznajem mnogo političara, ne zato što lično želim, već je to sticaj okolnosti, zbog “Crvene zvezde”, ili moje popularnosti. Znam da sam, kada sam biran za predsednika, mnogima smetao. Osećao sam kod nekih ljudi jednu vrstu otpora, ali moje fudbalsko ime nije dozvoljavalo da se uhvate u koštac sa mnom, ili da me na neki drugi način uklone. I sada mislim da negde postoje takva mišljenja, ali to je više problem za te ljude nego za Dragana Džajića.
      
       Mnogo vremena pre nego što ste postali predsednik “Crvene zvezde” bili ste u kombinaciji za predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije. I ranije, ali i sada fudbalski eksperti u vašem imenu vide opšte dobro za jugoslovenski fudbal.
       - Tačno je da se o tome govori godinama, ali samo govori i u medijima pojedinci iznose svoje lične stavove i želje. Moje je jasno oduvek bilo: decidirano tvrdim da me ne interesuje funkcija predsednika FSJ. Niko i nikada me zvanično nije predložio za takvu ulogu. Smatram da je moja obaveza i odgovornsot u “Crvenoj zvezdi” nemerljiva, sa bilo čim, pa ni sa FSJ.
      
       Kako tumačite sadašnje konfuzno stanje u FSJ? Da li je reč o nečijoj nesposobnosti, ili se iza brda valjaju mnogo veći problemi?
       - Nema dileme da je FSJ ispuštena organizacija! Samo me čudi da se to dogodilo ljudima koji, moram podvući, nisu nesposobni. Ne može niko da mi kaže da je Miljan Miljanić nesposoban, jer ga odlično znam i kao svog nekadašnjeg trenera, znam ga kao vrlo strogog i pravičnog čoveka. Znam Batu Bulatovića, recimo, kao izuzetno sposobnog čoveka koji radi u korist fudbala i organizacije bez obzira što o njima pričaju i ovako i onako. E sada, zbog čega je to sve ispušteno, kako sam naglasio, koje su to okolnosti i faktori? Možda ja i imam neko svoje mišljenje o tome, da se možda u nekim trenucima nije moglo...
      
       Budite konkretni. Recite šta nije valjalo u FSJ u vreme dva četvorogodišnja mandata predsednika Miljana Miljanića i generalnog sekretara Branka Bulatovića.
       - Ne mogu da kažem, jer ne želim da se vraćam u prošlost. Kada nisam rekao svih ovih godina, ne vidim sada poseban razlog da to činim. Ranije sam više puta razgovarao sa njima i direktno ukazivao na propuste. Oni su se slagali sa mojim mišljenjem, prihvatili neke primedbe, sugestije i to bi bilo to. Ali, sada kada više neće obavljati te funkcije, nekorektno je dalje bilo šta zaključivati.
      
       Verujete li da je čitavo zamešeteljstvo počelo odnosima unutar Fudbalskog saveza Srbije i njegovoj podeli po regionalnoj pripadnosti ili podelom fotelja u fudbalskoj organizaciji?
       - To je sada došlo do izražaja, kada su se dogodile oktobarske promene na političkoj sceni. Mnogi ljudi su “iskočili” i onaj ko je jednom šutnuo loptu i onaj koji sedi na tribinama i gleda utakmicu, da vodi fudbalsku organizaciju. Žalosno je što su pojedini sportski mediji podržali takve ljude koji su se odjednom u fudbalu pojavili niotkuda, sa nekakvim izmišljenim pravima i zaslugama. Do promena sigurno mora i treba doći, kao predsednik “Crvene zvezde” ja ih podržavam! Pitanje je, međutim, da li i koliko imamo sposobnih ljudi da te promene izvrše. Zabrinjava me koliko će ova fudbalska glupost da traje, ne mislim koliko dana ili meseci, bojim se da ne potraje znatno duže. Plaše me ova dešavanja, pogotovu što trpi državna fudbalska reprezentacija. U našem fudbalu je očigledno nastupio period primitivizma. Voleo bih da sam se u sopstvenom mišljenju prevario.
      
       Događanjima oko izbora u FSJ “pomažu” i sadašnji čelnici FS Crne Gore, doduše, ne svi...
       - U opštem haosu koji je zavladao u našem fudbalu ne znam šta će se za mesec dana dogoditi. Ne znam i da li ćemo od jeseni imati reprezentaciju Srbije ili Jugoslavije, a igramo kvalifikacione utakmice za svetsko prvenstvo. U ovom trenutku ne bih smeo da stavim ruku u vatru, da kažem: imaćemo reprezentaciju - Jugoslavije. I ljudi koji sada vode FSJ, FSS i FSCG nisu sigurni šta ih čeka u najskorijem vremenu. Najveći je problem što mnogi hoće da na tome profitiraju, da se dočepaju fotelje, a tek onda da vide šta će i kako će... U takvim uslovima je nemoguće da funkcioniše FSJ. Ako hoćemo objektivno da sagledamo činjenice, onda sebi moramo da kažemo: “Mi smo mala zemlja i tako treba da organizujemo fudbalski život.” Na primer, imamo dovoljno fudbalskih centara da organizujemo jednu kvalitetnu ligu. Svi znamo da nema jake lige bez Kruševca, Niša, Kragujevca, Čačka... Naravno, ne kao do sada, sve to možemo postići korak po korak. Znači, potrebna nam je ozbiljna fudbalska organizacija koja će moći da vrati poverenje publike. Ovaj nebulozni predlog da se Liga “razvodnjava”, što čitam po novinama, još je veći apsurd.
      
       Novi zakon o sportu, u pripremi Saveznog ministarstva za sport, predviđa i privatizaciju klubova. Možete li da zamislite “Crvenu zvezdu” kao privatan klub Dragana Džajića, ili, recimo, vlasništvo “borda” ljudi sa određenim kapitalom?
       - Ne! Zaista o tome nisam razmišljao. Ne, ne mogu da kažem da tako nešto ne poznajem ali, okolnosti u kojima smo sada, ne mogu preko noći da se dogode i da, recimo, neko kaže: eto, sada ja imam para i kupiću “Crvenu zvezdu”. Postoje klubovi u našoj državi čiji su vlasnici legitimni pojedinci ali o njima se malo govori i piše u medijima iz prostog razloga, jer nisu veliko ime kao “Crvena zvezda”. Niko u “Crvenoj zvezdi” i ja kao predsednik ne mislimo da smo bogomdani i da smo zbog svih ranijih zasluga “vlasnici” kluba. Znam kako funkcionišu klubovi čiji su predsednici jedan Berluskoni, Morati, Anjeli, to je druga priča...
      
       Godinama se prećutno govori da “Crvena zvezda” nije vlasnik stadiona, poznatog pod imenom “Marakana”, odnosno igrališta. U opticaju je priča da zbog svega toga “Zvezda” ne plaća redovan porez državi.
       - To je apsolutno netačno. “Crvena zvezda” redovno, stoprocentno, tvrdim, izmiruje sve dažbine državi. Priče da je naš stadion u večitoj izgradnji i da zbog toga “Zvezda” ne plaća dažbine, obične su insinuacije. Uostalom, “Crvena zvezda” je ozbiljan klub da bi iko mogao i pomisliti da može doći u takvu situaciju.
      
       Kao ozbiljan klub, sa svim vašim (ne)mogućnostima, u ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi sadašnja država, koliko je vama zaista novca potrebno da biste egzistirali?
       - U našoj ligi ne mnogo. Naš problem je kako da budemo pandan jakim i bogatim klubovima u Evropi. Nije nikakva tajna da je “Crvenoj zvezdi” sa svim svojim igračkim potencijalom, znači od pionira do prvog tima, i ostalim potrepštinama za godinu dana potrebno deset miliona nemačkih maraka. E, sada se vraćamo na privatizaciju. Zar mislite da bi zbog tolikog fonda trebalo neko da postane vlasnik “Crvene zvezde”? Znam bar stotinak ljudi koji imaju toliko novca koliki je naš godišnji budžet.
      
       “Crvena zvezda” je fudbalski šampion Jugoslavije. Da bi se vratila na slavne staze, iz vremena šampionskog pohoda u Evropu, ovoga puta igra kvalifikacije, kao i prethodne godine. Igre u Ligi šampiona donose mnogo para.
       - To je naša najveća šansa za egzistenciju, za naš fudbal u celini. Moramo zadržati bar većinu igrača na okupu, trenera Slavoljuba Muslina smo već zadržali što je već prvi pozitivan znak da možemo da prođemo. “Zvezda” nije klub koji će egzistirati samo od prodaje igrača već mora da ima i rezultate. U ovom trenutku ne vidim, ne samo našeg fudbalera, već i iz bilo kog kluba u Jugoslaviji koji svojim transferom može da reši finansijsku situaciju svog kluba. Tačno je da smo mi napravili dobar posao odlaskom Gorana Bunjevčevića u londonski “Totenhem”, ali čovek je u zrelom igračkom dobu kada bi bilo grešno ne učiniti mu takvu uslugu. Ako bilo koji igrač, poput Drulića, postigne svetsku cenu, to nije razlog da mu “Zvezda” ne učini ustupak i da će zbog toga biti oslabljena. Za vreme od kada sam ja prvo bio direktor, a sad predsednik, sve sam radio planski. Šampion Evrope ne može se postati preko noći. To su iskusili i mnogo bogatiji klubovi od “Crvene zvezde”, jedan “Real Madrid” je čekao trideset godina da ponovo postane šampion Evrope. Mi od ove naše lige ne možemo da živimo...
      
       Navijača je sve manje, a i kada dođu na stadione, glavna preokupacija im je da naprave incident koji kasnije preraste u ozbiljnu tuču. Ozbiljna zamerka je da i klubovi u tome učestvuju, jer i posle svih događanja obično se oglašavaju klasičnim saopštenjima i ograđivanjima: eto, mi nismo saučesnici u svemu tome.
       - Takve priče su mi poznate. Zar mislite da kao predsednik “Crvene zvezde” treba svaku utakmicu da odgledam u “kopu” na severnoj tribini i da stišavam navijače? Pred svaku utakmicu razgovaram sa vođama navijača, govorim im o posledicama koje mogu da uslede posle njihovog negativnog ponašanja, i to je maksimalno što ja mogu da učinim. Psihologija je od čoveka do čoveka, gde zaista ne mogu da utičem. Nikada se nisam branio izdavanjem saopštenja.
      
       Savezni ministar za sport Vojislav Andrić o budućem zakonu o sportu kaže da će rigoroznim merama, čak i zatvorskim kaznama, biti sankcionisani i navijači i klubovi.
       - Sa gospodinom ministrom sam razgovarao, ali ne o detaljima tog budućeg zakona. Apsolutno sam sve podržao šta je o tome navijačima govorio, ali i ponovio da klub ne može da snosi konsekvence za to što je jedan ili više navijača alkoholisano ili drogirano. Takvi sigurno neće pronaći put do našeg stadiona. U svakom slučaju, kada taj zakon bude verifikovan, naš klub će ga i poštovati.
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ