Jedna od naših prvih nevladinih organizacija obeležava jubilej, deceniju uspešnog, ali i teškog rada, praćenog neprestanim hajkama bivše vlasti. Šta dalje?

      Filantropija je stara bar koliko i savremeni svet, rekla je Sonja Liht, predsednica Fonda za otvoreno društvo, odgovarajući na pitanje zašto DŽordž Soros, jedan od najbogatijih ljudi na planeti, deli velike količine novca, a zauzvrat ne traži ništa. No, filantropiju američkog državljanina jevrejskog porekla nabujali srpski nacionalizam devedesetih godina preveo je u sasvim drugačije namere. Iako je u tih deset godina rada Fonda stalo oko 20 hiljada podržanih projekata s uloženih više od sto miliona dolara. Iako su mnogi u ovoj zemlji opstali zahvaljujući, između ostalih, i DŽordžu Sorosu.
       U tih deset godina stalo je i četvoromesečno zatvaranje kancelarije, promena imena (izbacivanje donatorovog prezimena iz naziva), kukasti krstovi nepoznatih autora na zidovima zgrade, anonimne pretnje, orkestrirane medijske hajke, a tokom bombardovanja i direktno optuživanje za saradnju s OVK. Bez obzira što je Fond za otvoreno društvo bila naša prva nevladina organizacija koja je javno osudila bombardovanje, u znak protesta privremeno obustavila poslovanje i nijednog trenutka nije pomislila da napusti zemlju.
       Ugovor o osnivanju Soros fonda Jugoslavije DŽordž Soros potpisao je s predstavnicima jugoslovenske vlade Ante Markovića 1991. godine. Nažalost, rat je buknuo gotovo u isto vreme i Fond se rasparčao po republikama. Prvobitna ideja takođe je bila da na svaki dolar koji da Soros, jedan dolar da i vlada, ali, okolnosti su se promenile, i ta ideja ostala je neostvarena.
      
       Privatnik
       Fond za otvoreno društvo usredsredio se na obrazovanje, civilno društvo, medije, pomoć manjinama (naročito romskoj), negovanje kulture. U vreme sankcija, 1993. godine, intenzivirana je i humanitarna aktivnost. Izvršni direktor Fonda Ivan Vejvoda kaže da su obezbeđivani veliki kontingenti uvoznih, kvalitetnih, “svežih” lekova. Pomoć je davana i zdravstvu, najčešće poklanjanjem medicinske opreme bolnicama, ili omogućavanjem lekarima, u vreme najveće izolacije, da putuju po svetu, prisustvuju stručnim skupovima, seminarima, konferencijama. “U poslednje vreme nismo mogli da pomažemo zdravstvo, zato što smo zaista imali kompletan obuhvat svega što je moglo da se obuhvati. Gospodin Soros je pojedinac i privatnik, ako to možemo da kažemo običnim rečnikom, koji, naravno, ne može da zameni ceo svet, niti sve moguće donatore”, objašnjava Vejvoda.
       DŽordž Soros ima fondacije u tridesetak zemalja, uglavnom na području bivšeg Sovjetskog Saveza i istočne Evrope, ali i u Južnoj Africi, Latinskoj Americi, otvara se sada i u Indoneziji. Za razliku od ostalih takozvanih privatnih donatora (Forda, Rokfelera), Soros vođenje kancelarija poverava lokalnim ljudima, domaćem znanju. U Jugoslaviji danas mnogi sumnjaju da će, posle izbornog poraza bivše vlade, američki filantrop polako početi da se povlači. “U pojedinim trenucima Fondacija je bila jedini donator ovde i rasprostrla se onoliko koliko je mogla. Sada, kada ima drugih, pogotovo vladinih donatora, Fondacija ne mora da se rasteže toliko. A i sam gospodin Soros ima manje sredstava nego što je, recimo, imao pre pet godina. Svejedno, ne bih upotrebio reč povlačenje, to je jednostavno refokusiranje.”
      
       Prohodnost
       U prilog činjenici da se Fond za otvoreno društvo ne povlači, spada i najava Sonje Liht na prošlonedeljnoj Donatorskoj konferenciji da će Fond “onaj segment rekonstrukcije i razvoja za koji su prikupljena sredstva u Briselu podržati s pet miliona dolara u 2001. godini”. Uzgred, mreža Soros fondacija bila je jedini privatni donator na konferenciji.
       Fond za otvoreno društvo, tj. Soros fond za Jugoslaviju, saopštava da će se ubuduće usmeriti na institucionalne reforme, koje će više zastupati nego što će ih finansirati. “Pošto smo bili viđeni kao neprijatelji ovog društva, bili smo u porodici NATO izdajnika, nismo mogli da pomognemo državi u najosnovnijem vidu”, kaže Vejvoda. Na primer, Ministarstvo prosvete zvanično je zabranilo školama da sarađuju s Fondom, što, opet, nije sprečilo četrdesetak gimnazija u Srbiji da prihvate poklon, kompjuterske učionice sa po deset kompjutera i servera. “Sada smo u normalnom okruženju, putevi su potpuno prohodni. Država ima normalnu saradnju s donatorima.”
       Ali, šta znači “više zastupati, nego finansirati”? Izvršni direktor Fonda objašnjava na drugom primeru. Naime, s Agencijom za razvoj Ujedinjenih nacija napravljen je Fond za kadrovsko jačanje (Capacitdž building fund) koji bi trebalo da pomogne ekspertskim timovima naših ministarstava u njihovim reformskim nastojanjima, pre svega Ministarstvu pravosuđa. U tom programu UN učestvuju s 400 hiljada, Fond sa 700 hiljada dolara, a finansijska podrška očekuje se i od vlada drugih zemalja: “Znači, ne treba Fond kao takav da pokrije celu sumu od, recimo, pet miliona dolara. Dovoljno je da da inicijalna sredstva, pa da drugi vide da je to zanimljiv projekat koji valja pomoći. Fond će svojim iskustvom, znanjem i uticajem da privlači druge donatore, odnosno, ukoliko tako mogu da kažem, prosvetli ih o tome gde je potrebno ulagati”, priča Vejvoda.
       Obe kancelarije, u Beogradu i Novom Sadu, ostaju otvorene, broj zaposlenih neće se menjati, budžet ostaje isti, mada se očekuje “preraspodela” i, dodaje Vejvoda, verovatno tek od 2002. - umanjenje sredstava. Budžet je trenutno manje-više isti već tri godine, s tim da je Soros ove godine dao milion dolara više za reforme u pravosuđu (aktiviraće se kad se budu pridružili i drugi donatori). Još konkretnije, za Srbiju je ove godine predviđeno devet miliona američkih dolara. Na kraju, ne treba zaboraviti da je DŽordž Soros bio član žirija u NJujorku koji je predsedniku SRJ dodelio priznanje “Državnik godine”.
      
       ANA VUČKOVIĆ