Dvogodišnje prisustvo međunarodne zajednice globalno je dalo pozitivne rezultate ali srpska zajednica od toga nije dobila nikakvu korist

      Na Kosovu i Metohiji je sve spremno za predstojeću registraciju stanovništva pred izbore koje je za 17. novembar ove godine zakazao šef misije UN Hans Hakerup. Ovaj posao u nadležnosti je Organizacije za evropsku bezbednost i njene misije u Prištini. Dan Everts, šef misije OEBS-a u Prištini, nedavno je boravio u Beogradu u pokušaju da privoli Srbe da pristanu na registraciju i najavljene izbore. O tome smo sa gospodinom Evertsom razgovarali u sedištu misije u Prištini.
      
       Vi ste jedan od retkih predstavnika međunarodne zajednice koji je praktično sve vreme na Kosovu i Metohiji od završetka ratnih operacija. Možete li da napravite paralelu između onoga što ste zatekli kada ste došli i onoga što je sada faktičko stanje?
       - Mislim da sam jedini koji je došao zajedno sa Kforom juna 1999. godine. Hoću da kažem da su promene ogromne. Kada sam došao, ono što smo zatekli, bilo je Kosovo u ruševinama, infrastruktura je bila uništena, objekti su bili oštećeni ili porušeni, institucije nisu funkcionisale, nije bilo vode, struje... Praktično, bila je pustinja.
       Šta možemo da vidimo posle dve godine? Mnogo toga se promenilo. Ima struje, vode, kuće se veoma brzo grade, zapanjujuće brzo. Ali moram da dodam jednu vrlo bitnu stvar. Sva ta dostignuća su pozitivna, ali srpska zajednica nije dobila nikakvu korist iz toga.
      
       Među negativne stvari, složićete se, osnovno je da i dalje nema bezbednosti na Kosovu i Metohiji, da nema komunikacije između etničkih zajednica i da još nema ni iole uslova za povratak Srba na svoje posede.
       - Sve ove negativne činjenice tiču se srpske zajednice na Kosovu. Na globalnom planu je učinjeno mnogo, ali sa gledišta srpskih interesa zaista je učinjeno malo. Turska nacionalna zajednica, Romi, Bošnjaci, oni su svi prosperirali, izvukli su makar neke koristi. Te njihove veze sa albanskom zajednicom su malo bolje, ali to je stvar za koju je zainteresovan OEBS. Moramo da priznamo da komunikacija između srpske i albanske zajednice još nije na dobar način rešavana i ona jednostavno ne postoji. To objašnjava trenutni nivo nasilja, nemogućnost povratka raseljenih lica i ukupnu sigurnost. Ali to će se promeniti. Obećavam. To je novost.
      
       Da li će postojeća registracija stanovnika Kosova i Metohije i izbori koje ste zakazali za 17. novembar ove godine doprineti onome o čemu ste malopre pričali? U stvari, šta ta registracija konkretno može značiti, prvenstveno za srpsku nacionalnu zajednicu?
       - Znam i zaista verujem da proces registracije i izbori 17. novembra treba da pomognu u promeni stanja i poboljšaju ukupnu situaciju. A reći ću vam i zašto. Jer bi to bio signal srpske zajednice da ona želi da učestvuje, da želi da bude deo društva, deo institucija i deo demokratskog Kosova.
       I to bi sa albanske strane uklonilo sve strahove, da Srbi ne žele da se vrate na onaj način kako su se ponašali u vreme Miloševićevog režima. Takvim postupkom, registracijom i izborima, oni bi Albancima dali snažan, neki konkretan znak da žele da se promene, a verujem da će biti uzvraćeno i sa albanske strane i da će im oni pomoći da se reintegrišu. Bojkot i neučestvovanje u registraciji i izborima samo bi pojačali ekstremiste sa albanske strane, pošto bi oni rekli: evo vidite, Srbi ne žele da budu deo društva. Učestvovanje bi oslabilo ekstremističke grupe, jer bi oni tako bili izolovani. Sa druge strane, i albanskim umerenim snagama bi učešće Srba pomoglo da izoluju srpske ekstremiste.
      
       Da li bi predstojeća registracija mogla da promeni već projektovanu sliku o broju pripadnika etničkih grupa na Kosovu i Metohiji? Kriterijumi koje je propisala međunarodna zajednica za registraciju predviđaju da se stanovnicima južne pokrajine mogu smatrati i oni koji trenutno ne žive ovde.
       - Registracija je vrlo dobar put da se stvarno utvrdi koliko ima ljudi i da se konačno utvrdi ko su stvarni stanovnici Kosova. Znam da ima mnogo onih koji su došli ovde poslednje dve-tri godine, ali oni neće biti uključeni u reintegraciju.
       U Beogradu postoje neke glasine da je oko 500 000 Albanaca iz Albanije posle rata došlo na Kosovo. To je najobičnija propaganda. Takva propaganda postoji i na drugoj strani. Neki Albanci tvrde da stotine hiljada Srba hoće da se tako nelegalno registruje i da dođe na Kosovo, ali mi njima kažemo istu stvar. To su jasni kriterijumi kojima će se odrediti ko je stvarni stanovnik Kosova i manipulacije neće biti moguće.
      
       Bilo bi dobro da još jednom kažete koji su to osnovni kriterijumi po kojima se neko može smatrati stanovnikom Kosova i Metohije.
       - Mi ćemo u registar upisati prvo sve one koji su rođeni na Kosovu, kome su roditelji ili bar jedan od roditelja rođeni na Kosovu, svakog ko je najmanje pet godina neprekidno živeo ovde. Mi tražimo stanovnike Kosova a ne građane, jer Kosovo nije država. Ali, ono što je vrlo važno za predstojeće izbore, jeste da stanovnici moraju imati više od 18 godina i da su ovde bili prisutni i prijavljeni 1. januara 1998. godine.
       Znači, oni koji su pre velikih etničkih pokreta bili ovde, oni imaju biračko pravo. Ovaj kriterijum je mnogo kritikovan od albanske strane, zato što oni kažu da je mnogo njihovih sunarodnika moralo da ode sa Kosova od osamdesetih i devedesetih godina zbog pritiska tadašnjih srpskih vlasti i da će oni biti isključeni iz procesa glasanja. Zbog toga Albanci smatraju da je ovo prosrpska mera, zbog toga što su uglavnom Srbi napustili Kosovo 1999. godine i da su svi raseljeni Srbi uključeni, a albanska raseljena lica nisu.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ