Prvi mesec u trećem kvartalu, kritičnom za reforme, upravo je počeo da teče. Donatori su u Briselu obećali novih 770 miliona dolara Jugoslaviji, ali još nije izvesno kada će taj novac stići

      Najupečatljiviji kadar sa Donatorske konferencije za Jugoslaviju, koji su u petak i u vreme vikenda emitovali svi domaći elektronski mediji može se prepričati u nekoliko reči: nasmejani potpredsednik vlade u ostavci Miroljub Labus, sa crnim podočnjacima do poda, objašnjava donatorima zašto bi trebalo da daju novac zemlji koju je - više od očekivanog - pomračila senka bivšeg predsednika Slobodana Miloševića.
       Osmeh vredi 1 278 milijardi dolara, koliko je u Briselu obećano, i još, možda 30 miliona dolara više, koji bi kako nagoveštavaju i domaći i međunarodni izvori, moglo biti prikupljeno u narednih nedelju dana. Koliko koštaju podočnjaci, znaju “vlasnici”, članovi jugoslovenske delegacije u Briselu, koji su noć između četvrtka i petka proveli slušajući uzbudljive vesti iz Beograda.
       “Od ukupne sume, 824 miliona dolara ili 64 odsto novca su bespovratna davanja”, objašnjava za NIN Boris Begović, savetnik potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa. “Ostatak od 454 miliona dolara ili 36 odsto od obećanog novca su zajmovi. Te zajmove odobrili su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Svetska banka”, objašnjava Begović.
      
       Poklonjeno i pozajmljeno
       Zajam Svetske banke odobren je pod IDA uslovima, što znači da se na njih zaračunava godišnja kamata od 0,75 procenata. Zajmovi EBRD i EIB odobreni su sa kamatom libor plus 1 odsto, odnosno pod najpovoljnijim uslovima koji se mogu dobiti na međunarodnom finansijskom tržištu, a to znači sa kamatom od 6 do 6,5 odsto na godišnjem nivou. Sve zemlje donatori, dale su novac nepovratno. Najveći pojedinačni donator je SAD sa 182 miliona dolara. Pored pojedinačnih programa po zemljama, Evropska unija je odobrila 230 miliona evra ili 197 miliona dolara.
       Od američke pomoći, 107 miliona dolara je novac koji je već odobren, ali zbog odluke Kongresa da taj novac ne može da se koristi dok Jugoslavija ne počne da sarađuje sa Haškim tribunalom, nije bio dostupan. Posle odluke Jugoslavije da pokaže konkretne dokaze o saradnji sa Tribunalom, američka administracija tražila je dodatnih 145 miliona dolara pomoći za Jugoslaviju, od kojih se Kongres saglasio sa 75, a ostatak bi verovatno mogao biti odobren iduće godine.
       “Američka administracija bila je veoma zainteresovana da se SAD pojavi na Donatorskoj konferenciji, ali je postojala jasna odluka Kongresa koja je to sprečavala. Kada su dokazi o saradnji sa Hagom postali jasni, pomoć je povećana da bi se pokazalo da SAD podržavaju reforme u Jugoslaviji”, kaže za NIN jedan američki diplomata u Beogradu. Od tih 75 miliona dolara polovina je namenjena lokalnim zajednicama za razvoj demokratije, a po jedna četvrtina usmerena je u podršku medijima i troškovima ekonomske tranzicije.
       “Od svih predstavnika zemalja donatora, najpozitivnije ocene o reformama u Jugoslaviji dao je upravo predstavnik SAD”, primećuje Begović.
       Da je Jugoslavija ista, ili bar slična drugim zemljama u tranziciji, donatorska konferencija bila bi jedan veliki šou na kojem donatori i zvanično saopštavaju ono što su već u prethodnim razgovorima obećali, a reformski tim zemlje pokušava da ostavi što bolji utisak na poklonodavce. I da je bilo tako, Donatorska konferencija bi bila veoma važna predstava na kojoj ekonomski tim zemlje stiče kredibilitet.
       U jugoslovenskom slučaju sve je bilo obrnuto - tim je odranije stekao ugled, ali, zahvaljujući pretponoćnim obraćanjima naciji, nije bio siguran da li postoji adresa gde bi donatori isporučili pomoć. Presedan, po kojem je finansijska pomoć bila direktno uslovljena jednim političkim potezom, mogla bi po već viđenom scenariju postati kamen oko vrata domaćim reformistima, ako se ispostavi da je to model buduće ekonomske saradnje sa svetom.
       U sumu koja je prikupljenja na ovoj donatorskoj konferenciji ulazi i novac koji je već odobren. Oko jedne trećine novca su donacije koje su već ugovorene, dok dve trećine čini novi priliv. U pitanju je 770 miliona dolara koji još nisu alocirani. Zna se da će, na primer, zajam koji će odobriti EIB otići u železnicu i puteve, ali kada će taj novac zaista i stići, još nije izvesno.
       “Da li će taj novac stići do kraja godine i koliko, veliko je pitanje. Za nas je ključna brzina”, kaže Begović.
       Jul, prvi mesec trećeg kvartala kritičnog za reforme, upravo je počeo da teče, ove nedelje. U njemu će budžetska kasa ostati prazna, zbog velikih davanja za poljoprivredu, energetiku i socijalna davanja.
       “Govorio sam jednostavnim rečima i nadam se da su me donatori razumeli”, rekao je novinarima po završetku konferencije Božidar Đelić, srpski ministar finansija koji bi prvi bio konkretno pogođen, ukoliko donatori, iz bilo kojih razloga, budu otezali sa ispunjavanjem obećanja.
       Nešto slično, na istom tom skupu rekao je prethodno i potpredsednik Svetske banke Johanes Lin. “Pomoć se mora brzo pretvoriti u investicije. Ako stvari ne budu išle glatko, biće potrebno još novca”, ocenio je on.
       “Ako ne ispunimo reformske ciljeve, o kojima smo prethodno pregovarali, sigurno je da će to imati uticaja na brzinu odobravanja obećanih zajmova za strukturno prilagođavanje”, objašnjava za NIN Milan Zavađil, savetnik guvernera Narodne banke Jugoslavije.
       Negde je odobravanje novca vezano za projekte koje prethodno moraju da pripreme naše vlade (savezna i republička). Ako konsultacije oko formiranja nove savezne vlade, ili rekonstrukcije srpske vlade budu dugo trajale, to bi moglo biti pogubno. Izbori u nevreme, takođe.
      
       Nova ofanziva
       “Svaki prekid rada na reformama bilo zbog menjanja vlade ili rekonstrukcije, mnogo košta, jer u takvom slučaju reforme kasne”, kaže Zavađil.
       Uprkos uznemiravajućim vestima iz zemlje, predstavnici jugoslovenske delegacije vratili su se iz Brisela u optimističnijem raspoloženju od onog s kojim su krenuli na put jer razgovori vođeni tokom Donatorske konferencije, kako objašnjava jedan sagovornik NIN-a “daju nade da je stvoren povoljan ambijent za pregovore o otpisu duga kod Pariskog i Londonskog kluba u skladu sa jugoslovenskim nadama da će biti otpisano 67 odsto ukupnog zaduženja”.
       Prema izvorima iz savezne vlade, odluka o novom roku za početak pregovora sa Pariskim klubom zemalja kreditora biće doneta u narednih nedelju dana.
       “Potrebna je žestoka politička ofanziva na svim frontovima i na tome se već radi”, kaže Zavađil. “Najveći jugoslovenski kreditori unutar Pariskog kluba su Velika Britanija, Francuska, Nemačka i SAD.”
       Prvi politički lakmus biće sastanak G7 zemalja 14. jula, a prema proceni Labusa, pregovori bi mogli biti okončani do septembra.
       Kurioziteta radi, vredi pomenuti da i Jugoslavija, ovakva kakva je, treba nekome nešto da oprosti. U okviru inicijative HIPC (Highlz Indebted Poor Countries) za oprost dugova najsiromašnijim zemljama sveta, Jugoslavija treba da otpiše deo svojih potraživanja prema Etiopiji.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Dugovi SRJ prema Pariskom klubu zemalja poverilaca vlade - suma u hiljadama dolara        Belgija      100 837        Danska      23 649        Francuska      530 165        Nemačka      790 967        Italija      164 034        Holandija      67 209        Velika Britanija      1 007 047        Austrija      126 133        Norveška      31 672        Švajcarska      229 849        Švedska      15 433        Kanada      127 680        Japan      259 021        Španija      70 959        SAD      453 882        Kuvajt      296 206        Rusija      71 100        Ukupno      4 365 843