Svima je jasno da je Koštunica neophodan kao most između tradicionalne i reformske Srbije. Bez njega bili bismo nacija podeljena na dva nepomirljiva bloka, kao u Crnoj Gori. A to nikome od nas ne treba

      Zoran Đinđić, premijer Srbije nije se ni čuo ni video sa Vojislavom Koštunicom posle isporučivanja Miloševića. Ipak, veruje da će naći sa njim zajednički jezik. Kaže, da odnosi između njih dvojice nimalo ne liče na odnose između Vuka Draškovića i njega uoči raspada koalicije "Zajedno".
      
       DSS je umesto izbora zatražio rekonstrukciju vlade, tačnije raspravu o njenom radu?
       - Vlada je od početka koaliciona, ne mandatarska. Možemo da raspravljemo o njenom radu, ali neću dozvoliti da bilo koji ministar bude smenjivan kao ritualna žrtva. Naravno, ne isključujem mogućnost personalnih promena, ali samo ako se pokaže da neko od ministara nije dobro obavio posao.
      
       Ako se iz te rasprave izrodi zahtev za izbore u Srbiji?
       - Dobro, neka sruše vladu i imaće izbore. Ali, to onda znači kraj reformi u Srbiji. Svi koji glasaju za izbore sada, glasaju za smrtnu presudu Srbiji. Posle ovoga što je Vlada Srbije uradila na međunarodnom planu, plus šta je uradio Miroljub Labus, Vlada Srbije je postala ključ za ulazak u svet. Bacanje tog ključa jeste zatvaranje vrata u svet i vraćanje u vreme pre 24. septembra. Niko, međutim, nije toliko destruktivan, ma koliko bio iritiran nekom odlukom Vlade Srbije. Kada se postavi pitanje “A šta dan posle rušenja vlade i raspisivanja izbora?” - svi vide da je to najgori mogući potez.
       Mi imamo sporove zbog toga što želimo integraciju u svet. Da to ne želimo - ne bismo imali sporove: zatvorimo se kao Belorusija, krčkamo to malo pšenice, kukuruza i koljemo telad i svinje... i eto...preživećemo. Bilo bi paradoksalno da žrtve koje DOS daje da bi uveo zemlju u svet, budu razlog za njeno zatvaranje prema svetu.
      
       Očekujete obrazovanje nove savezne vlade?
       - Očigledno se ide ka rešenju gde je Predrag Bulatović savezni premijer i ka vladi u kojoj će njegovi socijalisti imati još više mesta. To je nagrada za poziciju koja je suprotna DOS-ovoj, i to je knedla koju moramo da progutamo.
      
       Ako za tri meseca nema vlade, šta se događa?
       - Slede savezni izbori.
      
       Ali, na njima nema DPS-a?
       - Onda nema ni Jugoslavije. Onda će Bulatović biti čovek koji je stavio tačku na Jugoslaviju. Nadam se da ćemo za tri meseca da nađemo kompromis sa DPS-om, a ako ga ne nađemo, onda je najbolje da oni organizuju referendum. Ako većina kaže “Nećemo Jugoslaviju”, onda da se lepo dogovorimo kako ćemo da se raziđemo. Ako većina kaže “Hoćemo Jugoslaviju”, onda slede izbori i novi ustav.
      
       Ostaje vam problem saradnje sa Haškim tribunalom?
       - Sigurno je da ne možemo da ostanemo na pojedinačnim slučajevima, nego DOS, uključujući Koštunicu, mora da kaže da li hoćemo ili nećemo da sarađujemo. Ako oko tog principijelnog pitanja postoji neslaganje, onda je to veliki problem. Dosad je bilo da svi kažu “Hoćemo da sarađujemo, hajde da nađemo mehanizam”. Nismo uspeli da ga nađemo, a vreme je prolazilo...
      
       Da li DOS može da nađe rešenje za Hag?
       - Rešenje je da onima koji su već na listi, delom sudimo ovde, da deo ode u Hag. U DOS-u moramo da se dogovorimo o načinu transfera u Hag.
      
       DOS se raspada ako nemate jedinstveno rešenje o transferu?
       - Onda ćemo opet raditi od slučaja do slučaja.
      
       Zar niste dobili kredit da bar do kraja godine nikoga ne morate da šaljete u Hag?
       - Možda i jesmo. Tačno je što kaže Koštunica da nam sada nisu tražili izručenje Miloševića. Nije tačno što piše “NJujork tajms” da je Kolin Pauel tražio izručenje Miloševića. On je rekao da traži garanciju da ćemo konkretno sarađivati do kraja jula. Zvao sam Koštunicu i rekao mu da ako kažem “da”, to znači da nekoga moramo da izručimo. Ako kažem “ne”, Amerikanci ne dolaze na Donatorsku konferenciju i to je kraj i savezne i republičke vlade. Koštunica mi je rekao da kažem “da”. Podsetio sam ga da će to imati neke posledice. Odgovorio je “znam”. Oni su bili zadovoljni da prvo izručimo, recimo, Vlajka Stojiljkovića, a onda bi nas u septembru, oktobru gazili za Miloševića. Znao sam da će septembar doći vrlo brzo. Onda je bolje da ga odmah isporučimo, da kupimo vreme. Verovatno će oni neko vreme imati pune ruke posla sa Miloševićem, i mi brzo moramo da nađemo trajni način saradnje sa Hagom i da podvučemo crtu i kažemo da nema novih optužbi jer bi to potpuno destabilizovalo zemlju.
      
       Da li ste izručenjem Miloševića dobili ili izgubili na popularnosti?
       - Javnost se polarizovala. Oni koji mene podržavaju, učvršćeni su u tome. Oni koji misle da je pogrešno sve što radim, još su uvereniji u to. Emotivna polarizacija javnosti će bledeti vremenom. Izbegli smo da u septembru oko beogradskog Centralnog zatvora demonstriraju radikali i socijalisti, a da sve nas svet drži pod katancem, da DOS nemoćno sedi i dogovara se. Zato smo morali da presečemo Gordijev čvor.
      
       Da li vas plaši druga slika Srbije u septembru. Rastu cene, pada standard, ljudi nezadovoljni, sete se i Miloševića, kažu “džaba ste ga isporučivali”, i krenu veliki nemiri?
       - Lako je da se zemlja destabilizuje. Mi smo to sada odložili bar za tri-četiri meseca. Ne znam šta smo drugo mogli sada da uradimo osim da pokažemo da smo bili ozbiljni kada smo rekli da ćemo ispunjavati međunarodne obaveze. Bar smo pokušali. Neće moći da nam kažu da smo kao Miloševićevi taoci upropastili zemlju. Ipak, ako se za tri-četiri meseca ne desi ništa pozitivno u ekonomiji, vlada može da padne.
      
       Neki misle da biste u tom slučaju morali da bežite iz Srbije?
       - Veći deo vremena sam bio u Srbiji pod Miloševićevom smrtnom kaznom, i ostao sam živ. Postepeno će i njegovi sledbenici shvatiti da je on svakako morao da ostatak života provede u zatvoru i samo je pitanje bilo da li u inostranstvu ili u zemlji. A za nas je to razlika da li kao zemlja imamo šansu da uspemo ili nemamo šansu da živimo bolje.
      
       Zapad tumači da je izručenje Miloševića bitka u ratu između vas i Koštunice i da ste sada vi preuzeli svu moć?
       - To je pojednostavljeno shvatanje. Ovde je samo neko u poslednjem trenutku pred sudar vozova povukao kočnicu, što ne znači da je on mašinovođa. To je bio potez iz očajanja, nije bio deo plana. Moja ideja je bila Koštunica treba da reši taj problem jer je u njegovoj nadležnosti i da ima internacionalne poene zbog toga. Kako je vreme odmicalo, mislio sam da problem rešimo on i ja, nikada da ga rešavam samo ja. Potez Vlade Srbije je jednokratni čin posle koga se svi vraćaju na svoje položaje, bave se svojim nadležnostima.
       Nemam nameru da suzbijam Koštunicu. Od kada smo ga predložili za kandidata opozicije za predsednika, svi smo ga podržavali...
      
       Očigledno da Koštunica ili njegovo okruženje misle da im se ugrožavaju položaj, nadležnosti, moć...
       - Možda to doživljavaju zato što je običaj u Srbiji da onog ko se uspne, odmah vuku za noge. Ovoga puta to se ne događa. Svima je jasno da je Koštunica neophodan kao most između tradicionalne i reformske Srbije. Bez njega bili bismo nacija podeljena na dva nepomirljiva bloka, kao u Crnoj Gori. A to nikome od nas ne treba.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ