“Politika” u nedelju 1. 7. 2001. donosi prikaz koncerta Zdravka Čolića na beogradskoj Marakani i o koncertu piše u superlativima. Između ostalog, u okviru teksta stoji informacija da su neki ljubitelji ostali van stadiona. Desetak mojih prijatelja, koji su išli na koncert, takođe nisu uspeli da uđu i pored toga što su imali karte. Zbog popularnih cena karata (150 i 250 dinara) stadion je još danima pred koncert bio rasprodat.
       Po slobodnoj proceni nekih čuvara reda, i pored toga što stadion zvanično prima 60 000 gledalaca unutra je uspelo da uđe oko 80 000, a rekli su da je ispred stadiona ostalo još najmanje 10-20 000 ljudi.
       Za prolaz na teren bio je određen samo jedan ulaz i to onaj koji vodi kroz tunel. Nepregledna gomila ljudi bila je bukvalno zaglavljena unutra, jer je veliki broj ljudi, koji je uspeo da uđe ostao u blizini izlaza iz tunela, a sa druge strane su krenuli drugi,koji su hteli da uđu tako da je incident nastupio u samom tunelu. LJudi su počeli da padaju u nesvest, pa je ulaz zatvoren oko pola deset, i pored toga što je veliki broj posetilaca sa kartama u rukama i dalje gajio nadu da će, ipak, nekako uspeti da uđe.
      
       Poenta svega jeste da u ovoj zemlji ne može ništa da se organizuje a da neko ne iskoristi priliku za zloupotrebu, manipulaciju i brzo bogaćenje, makar to ostvario i preko leševa. Činjenica je da je štampan i prodat mnogo veći broj ulaznica nego što je dozvoljavao kapacitet stadiona. Samo čudom sprečena je tragedija i nije bilo teže povređenih i mrtvih.
       Napomenimo, na kraju, da je generalni sponzor bila BK Grupa. Naravno, sasvim “slučajno” desilo se da je, pored svega, direktan prenos koncerta prenosila BK TV.
      
       MILAN VUČKOVIĆ,
       Beograd