NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Oslobodilački zločin

Odluka vlade u Zagrebu da u Hag pošalje dvojicu generala Hrvatske vojske koji su zapovedali operacijom “Oluja” i “Medački džep” podelila je naciju i suočila političare sa pitanjem opstanka na vlasti

      Kad se hrvatski premijer Ivica Račan usred noći pojavio na državnoj televiziji i tragičnim glasom počeo da govori o zlosrećnom Balkanu i njegovom blatu, bilo je jasno da se radi o priči koja ima “tužan kraj”. Bilo je to jasno i glavnoj tužiteljici Haškog tribunala Karli del Ponte koja je predsedniku vlade u Zagrebu uručila optužnice protiv dvojice generala Hrvatske vojske, kao i nekolicini Račanovih ministara koji su zbog toga podneli ostavke. Posle osamnaest meseci loših kompromisa sa nasleđem bivše vlasti, prva “posttuđmanovska vlada” u Hrvatskoj još jednom se našla u epicentru nacionalnog potresa koji je sama izazvala. Ruža političkih vetrova se ovog puta nije okrenula u korist proklamovane vladine politike “korak napred, dva koraka nazad”. Tužiteljica Del Ponte zahtevala je da generali Ante Gotovina i Rahim Ademi što pre krenu u Hag, a liberali Dražena Budiše formalno su se pridružili desnom političkom bloku koji smatra da je to izdaja nacionalnih interesa. Kao i njihov stranački šef, ministri vojske, privrede i visokog obrazovanja, smatraju da je Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu, Hrvatsku zapravo optužio za genocid.
      
       Neočekivani preokret
       Uprkos generalnim ocenama da je kabinet Ivice Račana prozapadna, reformistička i Evropi sklona koalicija stranaka bivše opozicije, ovakva optužba je među vladinim ministrima odjeknula poput bombe. I političari i birači još jednom su se suočili s dramatičnim posledicama prethodnog rata. Teza o “agresoru i žrtvi” doživela je neočekivan, a za dobar deo nacije, i uvredljiv preokret. U optužnicama Haškog tribunala pominje se, recimo, da je za vreme akcije “Oluja” i nekoliko meseci posle nje, ubijeno više od četiri stotine srpskih civila, da je Knin bio “prekomjerno granatiran”, da su srpska sela i kuće u Kninskoj krajini planski spaljivani kako bi se onemogućio povratak lokalnog stanovništva. Osumnjičeni general Ante Gotovina u to vreme je bio zapovednik “Sektora jug” i aktivno je učestvovao u operaciji “Oluja”. General Rahim Ademi u Hagu će verovatno odgovarati zbog zločina koji su se dogodili 1993. godine u operaciji “Medački džep”. Tada je razoreno desetak srpskih sela i ubijeno osamdeset ljudi među kojima je bilo i mnogo civila. Mada je Ademi posle te akcije smenjen, činjenica je da njegovo ime stoji ispod većine vojnih dokumenata koji se odnose na ovu akciju Hrvatske vojske.
       Operaciju “Medački džep” vodio je zapravo Mirko Norac, general u penziji koji je jedva prešao tridesetu, a Haški sud pristao je da ga prepusti sudu u Rijeci koji protiv njega vodi proces zbog ratnih zločina nad srpskim civilima. Tvorac strategije koja je primenjena u akciji “Medački džep”, a koja je i u “Oluji” primenjivana pod nazivom “Spaljena zemlja”, zapravo je bivši šef glavnog štaba Hrvatske vojske, osamdesetogodišnji general Janko Bobetko. NJegovo ime, spominjalo se takođe, u različitim kombinacijama haških optužnica, ali se zbog Bobetkovih godina i bolesti od njega odustalo. Penzionisani general, koga je pokojni predsednik Hrvatske dr Franjo Tuđman smenio uoči početka “Oluje”, tada je izjavio kako je za svoje generale spreman da ode i na giljotinu. Hašku sudbinu verovatno je izbegao i general Ivan Čermak, nekadašnji “ratni guverner” Knina koji je dugo smatran jednim od ključnih imena sa liste tužiteljice Karle del Ponte. Sadašnji vlasnik srednjovekovnih dvoraca po Hrvatskom Zagorju i trgovac naftom u međuvremenu je prikupio dokumente koji bi trebalo da pokažu da je on uvek bio protiv pljačke i bezakonja u Kninskoj krajini. Svoju pravdoljubivost Čermak je navodno potvrdio i kao specijalni zaštićeni svedok, pa mnogi misle da je, uz Hrvatski helsinški odbor, on bio jedan od glavnih informatora Haškog tribunala o zločinima koji su se događali u Kninu i okolini.
      
       Najavljeni nemiri
       Mada niko u Hrvatskoj danas više ne tvrdi da u proteklom ratu sa Srbima, Hrvati nisu počinili nikakve zločine, lider Hrvatske socijalno-liberalne stranke Dražen Budiša smatra da je haška optužnica zasnovana na političkim kvalifikacijama. U takvom kontekstu tzv. zapovedna odgovornost nikoga ne može da optuži za ratno nasilje nad civilima ukoliko se ne dokažu pojedinačni zločini.
       Zvanična politika ovde se ponovo suočila sa starim paradoksom. Svaki stanovnik Hrvatske dobro zna da nema te osobe koja je svojim očima videla da Slobodan Milošević nekoga ubija. Pa ipak, bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije ovde se smatra odgovornim za smrt 20 hiljada ljudi i užasnu sudbinu 400 hiljada izbeglica i prognanika. Dan kada je Milošević izručen Haškom tribunalu za mnoge je, ipak, bio nagoveštaj ozbiljnih nevolja. Ne samo zato što Hag posle toga više neće imati nikakvih obzira prema Hrvatskoj, nego i zato što vlada u Zagrebu za svoju “kooperativnost” neće dobiti nikakvu nagradu. Upravo suprotno. Posle odluke da se generali Ante Gotovina i Rahim Ademi, ipak, prepuste Međunarodnom sudu za ratne zločine, premijer Ivica Račan priznao je da se boji nemira u zemlji. Vlada se plaši da joj ljutiti ratni veterani ne prirede opasnu desničarsku predstavu sa “pjevanjem i pucanjem”, kakva se u vreme “slučaja Norac” događala u Splitu i Zagrebu. Pogotovo zato što su bivši ratnici u “Stožeru za očuvanje digniteta Domovinskog rata” već najavili da će usred turističke sezone postaviti barikade na svim saobraćajnicama u zemlji.
      
       Prelazak “Rubikona”
       Suočen sa ovakvim mogućnostima, a svestan neraspoloženja dela javnosti prema odluci vlade da i dalje sarađuje sa Haškim tribunalom, premijer je pristao da nacionalni parlament sredinom ovog meseca glasa o poverenju njegovom kabinetu. Sadašnje procene govore da je protiv izručenja generala čak polovina stanovnika Hrvatske, ali je, ipak, sedamdesetak odsto anketiranih Hrvata spremno da i dalje podržava Račanovu vladu. U sadašnjem sazivu hrvatskog Sabora aktuelna vlada može da računa da će za svoju politiku pridobiti dovoljan broj zastupnika, a ako se to ne dogodi politička kriza u zemlji može da potraje do kasne jeseni. Jedan od mogućih ishoda je raspisivanje prevremenih izbora. Da se oni održe danas, na njima bi, opet, pobedila Socijaldemokratska partija Hrvatske premijera Ivice Račana, ali s tesnom razlikom u odnosu na Hrvatsku demokratsku zajednicu koja je poražena na izborima 3. januara prošle godine. Druga mogućnost je da predsednik države Stjepan Mesić imenuje novog mandatara koji bi sastavio novu vladu u Hrvatskoj.
       Iako se na prvi pogled čini da liberali Dražena Budiše snose najveću odgovornost za nestabilnu političku situaciju koju je za sobom u Hrvatskoj ostavila Karla del Ponte, verovatnije je da se radi o još jednom odmeravanju snaga između glavnih koalicionih partnera u novoj hrvatskoj vlasti, Račanovih socijaldemokrata i Budišinih liberala. Liberali zapravo skupljaju političke bodove za moguće prevremene izbore, a pri tom računaju i na desno orijentisani deo biračkog tela. Račanovi istomišljenici smatraju da je saradnja sa Hagom glavno državno i nacionalno pitanje, a ne stvar jedne partije i njenih liderskih ambicija. Uz procene premijera Ivice Račana stale su, s manje ili više interesa sve ostale stranke. Od Hrvatske seljačke stranke saborskog predsednika Zlatka Tomčića koji smatra da je izručenje dvojice hrvatskih generala Hagu - jedino što je Račan mogao da uradi, preko liberala Zlatka Kramarića, stranke Demokratskog centra bivšeg šefa hrvatske diplomatije Mate Granića, Istarskih demokrata Ivana Jakovčića i Damira Kajina, poslanika Hrvatske narodne stranke Vesne Pusić do još nekih manjih stranaka.
       Račanov “prelazak Rubikona” podržao je i predsednik države Stjepan Mesić koji se posebno obratio naciji da bi objasnio kako je svima za koje se dokaže da su ratni zločinci mesto u Hagu, baš zato da bi se hipoteka zločina skinula sa ljudi koji su i sami bili žrtve takve politike. Na smirivanje duhova pozvao je i zagrebački nadbiskup dr Josip Bozanić, a svi su saglasni u oceni da budući dani u Hrvatskoj ne znače samo prolazak ili pad aktuelne vlade kod domaćih birača, nego i pristup ili odbijanje države u međunarodnoj zajednici. Ili, kako su to sarkastično saželi kritičari Haškog tribunala - ako ne bude sarađivala sa Hagom Hrvatska će dobiti batine, a ako bude sarađivala neće dobiti ništa. Srbija, za koju je i premijer Račan priznao da je već napustila “balkansko blato”, opet je bila brža. “Trgovina” premijera Zorana Đinđića s Hagom imala je cenu od milijardu i dve stotine miliona dolara, a bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević uz to tvrdi da mu sudi nepostojeća institucija. Hrvatski premijer Ivica Račan generale je izručio besplatno, a najveći dobitak je nada da će Karla del Ponte u Zagreb kad-tad poslati pohvalnicu.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu