Adriana Popović je imala svoju prvu samostalnu izložbu krajem prošle godine u poznatoj galeriji “Klod Leman” na Monparnasu, u srcu francuske metropole, pod nazivom “U potrazi za umnoženim telom”. Umetnica je naše gore list, mada je rođena pre 30 godina u Parizu gde živi i radi. Zaposlena je u jednoj ustanovi da podučava vajanju siromašnu školsku decu i dokone odrasle žitelje Monparnasa. Sa završenim studijama geologije i arheologije, ona se definitivno opredelila za plastičnu umetnost i uskoro će steći svoju treću diplomu. NJene skulpture su otkupljene i nalaze se u Parizu, Londonu, Stokholmu, NJujorku:
       “Moje skulpture su savremena interpretacija oblika u tri dimenzije. Čovek je, po mom mišljenju, sastavljen od drugih ljudi pre njega i od onih kojima je okružen. Sastoji se od stvarnih osoba ali i od snova, košmara, pa i od nečeg demonskog u sebi. Da sve to pretopim u umetničku formu, pribegla sam vajanju u minijaturi; oblikovanju malenih ljudskih bića sastavljenih od glave i nekih delova tela. Pitate: zašto naziv “San Liliputa” za neke od njih? Pa, to je samo jedno lepo ime za moja bića u glini ovaploćena! Naši snovi se veoma često udružuju sa stvarnošću; još više sa maštom. Eto, na primer, ova sićušna bića koja se penju duž ruku ženske figure, nude mojoj skulpturi ponekad i erotsku dimenziju!”
       Baltazar Kublije, biograf prve Monografije vajarke Adriane, ovako ocenjuje njenu umetnost:
       “Duh umetnice Adriane retko će se malo duže zadržavati da krišom pročita poruke, makar koliko one bile proročanske. Vajanje ljudskog tela moglo bi joj čak poslužiti da započne stvaranje jedne mitologije koju će drugi pokušavati da objasne u dalekoj budućnosti. Međutim, umetnica i ne pokušava da ljubomorno sačuva svoje umetničko sazrevanje postignuto uz teška odricanja. Ona u svojoj profesionalnoj aktivnosti uči i druge umetnosti vajanja u glini staroj tri hiljade godina. I sama se još od svojih dečjih dana trudila da pronikne u nebrojene tajne koje zemlja glina nudi čovekovoj mašti i prstima, da bi se kasnije u punoj meri posvetila upoznavanju i otkrivanju tajni u glini, tom najstarijem materijalu za vajanje.”
      
       VERA JANČIĆ