Decenija vladavine turbo-folka je za nama, u Srbiji se rađa novi kulturni model koji je ove nedelje spektakularno promovisan na Petrovaradinskojtvrđavi u Novom Sadu

      U rano jutro, ispred pekare u podnožju Petrovaradinske tvrđave razvio se neobičan red za burek. Tinejdžeri sa afro frizurama, zelenim i narandžastim kosama, lažnim tetovažama po telu i naočarima za sunce u kosi, razmazanog krejona, bledi ali zadovoljni noćnim provodom vrzmaju se iščekujući, bez nervoze, neki prevoz koji će ih prebaciti sa druge strane Dunava. Nailazi jutarnji gradski autobus i ubrzo se gomila sa stanice meša sa bezličnim fizionomijama zatečenih putnika ranoranilaca kojima se na licima čita zaprepašćenje. Iza njih ostaju kolone mladih koji se slivaju sa tvrđave u nesvakidašnju jutarnju vrevu. Prizor se ponavlja svakog jutra od kada je počeo jedan od najambicioznijih letnjih muzičkih festivala ikada napravljenih u Srbiji - Exit Noise Summer Festival.
       Za devet dana koliko traje Festival, Novi Sad je postao najuzbudljiviji srpski grad. Drugi po redu, novosadski Festival koji promoviše moderne svetske muzičke pravce, izrastao je iz manifestacije koju je prošlog leta za stotinak dana posetilo više od 200 000 ljudi. Ove godine koncept je nešto izmenjen - program u kojem je najavljeno oko 150 umetnika iz najrazličitijih delova sveta osmišljen je unutar zidina Petrovaradina i zgusnut u nepunih deset dana - ali se očekuje ništa manji priliv stotina hiljada mladih ne samo iz Jugoslavije, već i sa prostora čitave jugoistočne, ali i zapadne Evrope. Posebno su priželjkivani posetioci iz bivših jugoslovenskih republika, a za njihov neometan dolazak lično su se pobrinuli najviši savezni organi, pa je karta za Exit bila znak za službenike u našim ambasadama da odmah izdaju vize.
      
       Veseli sponzori
       U program koji je ambiciozno zamišljen po ugledu na najveće svetske festivale, uloženo je mnogo i rezultat je zaista impresivan za zemlju sa toliko neprilika u kojoj letnji festivali sa dužom tradicijom i ove godine jedva uspevaju da pokrpe najosnovnije troškove i održe kakav-takav kontinuitet.
       Tajna je u tome što su iza ovog projekta stali predstavnici vlade - koorganizator skupa je jedna od najmoćnijih političko-ekonomskih grupacija u zemlji G17 Plus ( što je možda bio jedini način da se vesela družina iz Monetarnog udara, grupe guvernera Narodne banke, nađe na programu završnice na glavnoj bini). To da je G17 Plus organizator i nije tajna pošto je njihovo učešće transparentno oglašeno na dobro urađenim flajerima, kao i na odličnom sajtu Exit-a, na kojem se, pored raznih servisnih informacija i kratkih biografija gostiju uz linkove na njihove home page stranice, nalazi i impozantna lista sponzora, među kojima su Evropska unija, Mekdonalds, Savezno ministarstvo inostranih poslova, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, Televizija Pink (kao glavni medijski sponzor pored B92 i Anemovih članica)...
       Za razliku od velikih evropskih festivala kojima je cilj zabava učesnika i besomučno reklamiranje sponzora u vidu velikih korporacija, ovaj festival ima naglašenu društvenu (političku?) dimenziju promene kulturnih modela posle desetogodišnje instruirane podrške najgorim zabavljačima masa oličenim u turbo-folku i Pink kulturi. Utoliko je situacija u kojoj je ova televizija ekskluzivno zastupljena kao promoter novog koncepta zabave okrenutog urbanoj, globalnoj kulturi i mlađoj publici čiji se ukus tek profiliše, dovedena do apsurda. Dojučerašnji promoteri KULovske zabave uključili su se u promociju marginalizovane klupske kulture, koju su svih ovih godina uporno ignorisali i ugrožavali svojom agresivnom promocijom folk ideologije. Kao da smo zaboravili histerične spotove JUL-a koji su se neprestano vrteli na ovoj televiziji u isto vreme prošle godine kad se prvi Exit održavao pod sloganom "Gotov je". Dok su se držali kulturnog koncepta bivše vlasti, imali su prepoznatljiv imidž zastupnika neukusa i primitivizma - sada kada su se uključili u koncept nove vlasti ne zna se šta su. Ipak, u pitanju je programska doslednost - pratićemo sve politički korektne manifestacije, na prvom mestu one koje direktno podržava vlada. Vladi to ne smeta - treba joj promocija...
       Interesovanje koje vlada za ovaj festival od samog početka je izuzetno. Tome je doprinela i vrhunski urađena marketinška kampanja - tri reklame koje su potpisali Raša Andrić i Ivan Stefanovski, sa Nikolom Đuričkom u ulozi katapultiranog posetioca festivala i poznatim umetnicima, mesecima su se vrtele na televizijama. Učinak se video već prvog dana, a na sredini festivala već se može reći da je uspeh potpun. Procenjuje se da je u prva četiri dana kroz Tvrđavu prošlo oko 90 hiljada ljudi, a gotovo hiljadu novinara akreditovano je da prati ovaj događaj. Pored manjih organizacionih propusta, sve je na svetskom nivou, što je utisak koji dele i posetioci, ali i izvođači, koji imaju bukirane letnje rasporede po celom svetu.
      
       Spektakl
       Izuzetan ambijent na Tvrđavi odlično je iskorišćen i nudi mnoštvo uzbuđenja - sedam bina (pet muzičkih, jedna pozorišna i jedna filmska) postavljeno je u različitim, podjednako atraktivnim delovima unutar zidina, a reke mladih ulivaju se u prolaze i tunele koji ih spajaju. Exit-ov tim od 250 mladih Novosađana raspoređen je po različitim punktovima i obavlja posao nabavke hrane, obezbeđivanja prilaza, praćenja gostiju, organizacije pres-centra (u kojem je desetak kompjutera dostupno novinarima od podneva do ponoći). Najveća pohvala ide timu koji je zadužen za čišćenje prostora posle noćnih koncerata i žurki - u roku od nekoliko sati gomila đubreta od plastičnih čaša, konzervi i kesa koju obasja prvo jutarnje sunce, uklonjena je i prostor je spreman za sledeći nalet. To je posebno važno i zbog očuvanja prirode ovog jedinstvenog mesta, ali i zbog ocene prilikom organizovanja nekih budućih manifestacija. Glavne zamerke gradske uprave pre festivala bile su da se naružuje izgled Tvrđave koja je zaštitni znak grada, kopanjem kanala za poljske toalete i krčenjem prostora za kamp u kojem su smešteni posetioci, ali je problem rešen tako što je kamp premešten sa druge strane bivšeg Varadinskog mosta, u park kod Filozofskog fakulteta.
       Prvi deo festivala protekao je u znaku svetskih zvezda iz Velike Britanije, pre svih, predstavnika muzičkog pravca drum'n'bass, koji je poslednjih godina sve popularniji i na našoj muzičkoj sceni. Na glavnoj bini čija skalamerija zaustavlja dah svakome ko je prvi put ugleda (kažu da je ista bila i na koncertu Zdravka Čolića) nastupili su Finli Kvej, zvezda prvog dana festivala, koji je albumom "Maverick A Strike" iz '97. dospeo u sam vrh britanske muzičke scene, a potom Banko de Gaja, muzičar koji kombinuje modernu elektronsku muziku sa etno-melodijama i živim instrumentima, jedan od prvih koji je pristao da dođe na Exit i novinarima pokazao da i jedna zvezda može da se ponaša normalno, pristavši da strpljivo odgovara na njihova pitanja.
       Najjači utisak ostavio je, ipak, koncert održan u nedelju negde posle ponoći (kada i počinje glavni program), na kojem su nastupili Roni Size Reprazent, međunarodne zvezde i začetnici novih formi u elektronskoj muzici, na šta aludira i njihov najpoznatiji album Nenj forms. Na Petrovaradinu su nastupili u okviru svetske turneje na kojoj promovišu novi album "In the mode". Više od tri sata publika je neumorno đuskala na njihovom prvom živom nastupu u Jugoslaviji, koji je bio podeljen u nekoliko segmenata, u kojima su Roni i njegov MC proveli više hiljada okupljenih kroz razne faze njihovog rada - od rane do najsvežije. A to je upravo ono što ovdašnja publika traži - da je ne potcenjuju, ne odrade honorar za sat i po, jer ma koliko je proteklih godina bila izolovana, domaća publika koja dolazi da ih čuje dobro je upoznata sa onim što rade i hoće da čuje najnovije stvari iz njihove radionice. Roni Size ekipa opravdala je sumu od blizu 25 hiljada maraka, koliko su tražili za dolazak, a njihov nastup će ostati upamćen kao jedan od vrhunaca festivala.
      
       Istočna energija
       Kao predgrupa neočekivano su drugo veče zaredom nastupili muzički bliski 4 Hero, pre nego što će otputovati za Beograd, da u ponedeljak nastupe u Barutani. Ovo je drugi put da su u Jugoslaviji i ne kriju oduševljenje publikom koja ih je ovde odlično prihvatila. Istočna Evropa je, inače, plodno tle za predstavnike novih muzičkih pravaca sa zapada, jer mladi nisu zasićeni tom vrstom muzike za koju je zapadna omladina odavno izgubila prvobitni elan. Zato su svi koji ovde dolaze iznenađeni i oduševljeni energijom iskazanom na njihovim nastupima i entuzijazmom na koji nailaze.
       Nešto je o tome govorio i Banko de Gaja, odgovarajući na pitanje novinara NIN-a da uporedi atmosferu ovog sa sličnim festivalima na zapadu. Ovaj borac za ljudska prava, preciznije prava Tibeta ( na njegovom sajtu umesto priče o njemu nalazi se elaborat o položaju Tibeta nekada i sada), antiglobalno orijentisan, kao i većina radikalne evropske omladine, rekao je da je na sličnim manifestacijama u Engleskoj primetna očajnička želja mladih da se zabave i oslobode stresa posle naporne radne nedelje, ali da je uspeh slabiji usled zasićenosti takvom vrstom zabave. Pored ambijenta Petrovaradinske tvrđave koji smatra izuzetnim, istakao je još jednu razliku u odnosu na velike svetske festivale, a to je što na binama nema agresivnog reklamiranja velikih korporacija koje inače organizuju ovakve događaje. "Sve više se postavlja pitanje da li su oni tu zbog nas ili mi zbog njih", kaže De Gaia. (Zamislite da je na bini stajao veliki pano G17 Plus, ili još bolje MUP Srbije!).
       Prateća dešavanja takođe su veoma uspela. Pozorišne predstave na jednoj od najljupkijih pozornica na otvorenom koje je naša publika videla bile su dupke pune. U program je ušlo nekoliko komada: Buba (Zvezdara teatar), Banović Strahinja (Budva - Grad teatar), Porodične priče (Atelje 212), Mera za meru (SNP, Novi Sad) i veza sa prošlogodišnjim Exit-om - Overlapping (pozorišne trupe Torpedo), a na DJ bini gostovala je trupa iz Londona, sa predstavom Attention Seekers. Samo je akademski program doživeo fijasko, jer je zamišljen kao otvoreni studio sa gostima iz Jugoslavije i bivših jugoslovenskih republika (iz vladinog i nevladinog sektora), u kojem je trebalo da uzmu učešće studenti iz zemalja ex-DŽu. Cilj otvorenog studija bio je "da animira i motiviše što veći broj studenata" da učestvuju u diskusijama na temu saradnje sa Haškim tribunalom, NGO sektora, kriminala i korupcije, odgovornosti, kolektivne i individualne krivice... Izgleda da mladi posetioci Exit-a nisu bili zainteresovani za edukativnu dimenziju muzičkog festivala, pa je prostor za tribine, zamišljen ispod sata, prebačen van glavnih dešavanja, a završilo se tako što su najavljeni gosti među sobom polemisali pred kamerama RTS-a.
      
       Debatni fijasko
       Sa sedištem u Novom Sadu i planovima da preraste u najveći muzički festival u jugoistočnoj Evropi, Exit se uklapa u širi koncept kulturnog i društvenog oživljavanja Srbije i naročito debeogradizacije koji ovog leta doživljava zamah. Ideja potiče od muzičko-glumačkih karavana koji su šetali Srbijom u vreme predizborne kampanje pre 5. oktobra, koji su postigli veliki uspeh u animiranju tada glasačkog tela, danas željne publike, upravo među generacijama najmlađih. Po tom modelu napravljen je i jedan drugi novi festival Move, koji će ovoga leta obići desetak gradova u unutrašnjosti Srbije sa idejom da se razmrda učmala atmosfera koja je hiljade mladih u tim sredinama bacala u bes i očaj poslednjih desetak godina. Siguran znak da se nešto promenilo bili bi karavani mladih sa šarenim (rastafarijanskim) rancima na leđima koji krstare Srbijom u potrazi za letnjim festivalima i dobrim provodom. Začeci zdravije atmosfere i kulture, bazirane na toleranciji i internacionalnosti videli su se ovih dana u Novom Sadu. Pospanu, provincijsku atmosferu toplog nedeljnog popodneva na glavnom korzou i lenjo zevanje lokalaca po malobrojnim otvorenim kafićima uzdrmali su neki novi klinci, koji su znatiželjno tragali za onim što ovaj grad ima da im ponudi.
      
       ANA OTAŠEVIĆ