NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Sudije na proveri

Najavljenim zakonom o sudovima nova vlast će u pravosuđu obaviti lustraciju i ukloniti sudije koje su se, verno služeći Miloševiću, ogrešile o zakone, čast i ugled ove profesije

      Posle odluke Vlade Republike Srbije da bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića izruči Haškom tribunalu, mnogi su postavili pitanje - da li je ovim gestom domaće pravosuđe bilo pošteđeno ovog delikatnog zadatka, ili mu je vlast udarila žestok šamar? Odgovor bi mogao da bude poput onog na pitanje: da li je čaša polupuna ili poluprazna? Sve zavisi kako se gleda.
       Možda bi akademska sporenja ove vrste i imala smisla kada bi se današnje stanje u pravosuđu bitnije razlikovalo u odnosu na stanje do 5. oktobra prošle godine. Zato je mnogo važnije pitanje kako rekonstruisati jedan od najrazorenijih delova vlasti koji je gotovo čitavu deceniju bio pod neposrednim uticajem bivšeg režima i vladajuće partije - materijalno, moralno i stručno ruiniran, srozana ugleda i grogiranog kompleksom niže vrednosti. Od takvog pravosuđa se očekuje da obezbedi pravnu sigurnost i ponese ogroman teret u raščišćavanju zloupotreba iz prethodnog perioda.
      
       Rehabilitacija
       U trenutku kada je državi, više nego ikada, neophodna pravna sigurnost, najviše sudske instance u zemlji - Savezni ustavni sud i Ustavni sud Srbije rade u krnjem sastavu ili su van funkcije. Vrhovni sud Srbije vapi za svežim kadrovima jer gotovo četvrtina njegovih sudija ispunjava uslove za penziju.
       Iako je stanje u prvostepenim i drugostepenim sudovima, barem po broju sudija, zadovoljavajuće i mesta uglavnom popunjena, problem je kvalitet i stručnost sudija. Osipanje je počelo početkom devedesetih, da bi 1993. godine usledio masovni odlazak u advokaturu i nastavljen sve do sredine prošle godine. Bivši režim realizovao je "ideju" jednog od svojih ministara pravde koji je svojevremeno izjavio da ga odlazak sudija ne interesuje i da će, ako treba, autobusima iz unutrašnjosti doterati pripravnike i popuniti mesta. Partijski kriterijum za izbor i napredovanje sudija se podrazumevao.
       Novoformirana skupština je poništila nezakonite odluke prethodnog saziva parlamenta o razrešenju mnogih sudija, uglavnom članova Društva sudija, čime su učinjeni prvi koraci ka rehabilitaciji domaćeg pravosuđa. Ujedno su izabrani i novi predsednici sudova i predsednik Vrhovnog suda Srbije. Ipak, ozbiljne i oštre kritike upućuju se novim vlastima zbog sporosti u postavljenju novih predsednika sudova i izboru novih sudija i tužilaca. Uz to, u pravosuđu i među zaposlenima vlada veliko nezadovoljstvo materijalnim položajem sudova, zastarelom opremom i niskim primanjima. Sve to utiče na slab i nekvalitetan rad zaposlenih a odsustvo motivacije u ovom odgovornom poslu još postoji. Drugim rečima, pravosuđe još ne uspeva da se izvuče iz "kandži politike" i krene putem nezavisnosti i samostalnosti.
      
       Tužilac
       "Teškoće na koje smo naišli, leže u postojećem zakonu koji štiti stalnost sudija i daje preveliku ulogu zakonodavnoj vlasti u izboru funkcionera u pravosuđu", kaže Dragor Hiber, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, koji se bavi temeljnim reformama našeg pravosudnog sistema, zajedno sa republičkim Ministarstvom pravde. Prema Hiberovim rečima, krenulo se na dva koloseka - jedan je priprema novog zakona koji će stvari objektivizovati i promeniti, a drugi podrazumeva nužne promene u sudskoj upravi. Do sada je izabrano 56 novih predsednika sudova a razrešeno skoro stotinu predsednika (najviše zbog isteka mandata). "Trudili smo se da se držimo profesionalnih kriterijuma. Za predsednika suda nije izabran niko ko tada i u prošlosti nije bio sudija. Bilo je predloga i za istaknute i dobre advokate ali smo od toga odustali da se ne bi prigovorilo da biramo po političkoj pripadnosti."
       Ovim promenama još nisu zahvaćeni privredni sudovi čiji rad će i te kako biti vezan za predstojeću privatizaciju. Navodno, još se čeka predlog za predsednika Višeg privrednog suda sa kojim bi se obavio izbor za predsednike privrednih sudova.
       U tužilaštvu su obavljene minimalne promene a na funkciji republičkog tužioca je već više meseci vršilac dužnosti te funkcije. Iako se u javnosti s vremena na vreme govorilo o pojedinim kandidatima za ovu funkciju (Boža Prelević, Dragan Subašić, Jovan Pavlović...), izbor još nije izvršen. Hiber tvrdi da nije bilo pokušaja neke grupacije, stranke ili lobija da nametne svoje kandidate, već, jednostavno, oni kandidati koje bi odbor podržao, odbijali su tu funkciju, dok oni koji su je želeli, nisu u potpunosti zadovoljavali. Najnoviji predlog je poslao dosadašnji vršilac dužnosti republičkog tužioca i to tri kandidata - Dragoslav Nedić, Miljana Šarčević i Milena Inić-Drecun, nepoznata široj javnosti (svo troje su trenutno na funkciji zamenika republičkog tužioca).
      
       "Ipak je to pomalo sumnjivo", kaže Hiber. "NJega je na to mesto postavio prethodni tužilac Krsmanović. Mislim da ćemo biti prinuđeni da Skupštinu zamolimo da nekog imenuje za vršioca dužnosti pošto ovaj ide u penziju, a da do jeseni pronađemo stalnu ličnost."
      
       Ustavni sud
       Ustavni sud Srbije od marta ove godine nije u mogućnosti da radi i donosi pravosnažne odluke iako je to izuzetno važan sud (dok ostali sudovi sude na osnovu zakona, Ustavni sud sudi zakonima i drugim spisima). Trenutno, od devet ustavom predviđenih sudija, ovaj sud čine predsednik Ratko Butulija (ekonomista!) i još samo dvoje sudija.
       Sudije Ustavnog suda predlaže predsednik Srbije Milan Milutinović a biraju se na sednici Skupštine Srbije. Prilikom nedavnog razrešenja zbog odlaska u penziju sudije Đure Svorcana, predsednik Skupštine Srbije Dragan Maršićanin je priznao da je Milan Milutinović nekoliko puta tražio da mu predstavnici DOS-a dostave usaglašene predloge o imenovanju novih članova Ustavnog suda, ali da to nisu učinili. Ovakav odnos novih vlasti blokira rad jedne od najvažnijih institucija u zemlji, a po svemu sudeći, ovo pitanje neće se u skorije vreme naći na dnevnom redu Skupštine Srbije.
       Zanimljivo je da prilikom poništenja odluke prethodnog skupštinskog saziva o razrešenju sudija, nije poništena i odluka o razrešenju sudije ovog suda Slobodana Vučetića. Hiber je to objasnio čisto formalnim razlozima jer, kako kaže, nije bilo moguće pronaći pravnu formu po kojoj bi Odbor to predložio. "Lak je put iz prava u nepravo, a mnogo teži u obrnutom smeru", kaže Hiber. "Odluka o njegovom razrešenju toliko je nakaradna, da čak nije ni objavljena u Službenom listu. Na jedvite jade smo našli osnov i za urađena poništenja. Sada, kao idealnu mogućnost očekujemo da se prizna tužbeni zahtev gospodina Vučetića i on na taj način povrati svoju funkciju."
      
       Smena
       Što se tiče Vrhovnog suda Srbije, pored izabrane nove predsednice ovog suda Leposave Karamarković i unutrašnje reorganizacije, raspisan je i konkurs za 11 sudija na koji se javilo oko 120 kandidata. Naročito je teško stanje u krivičnom odeljenju koje bi istovremenim odlaskom nekolicine sudija u penziju moglo biti desetkovano (samo ovom odeljenju nedostaje šest sudija).
       "I pored neophodne potrebe da se neka mesta popune, odlučili smo da ne žurimo", kaže predsednica Karamarković. "Poseban razlog predstavlja najavljeni zakon o sudovima koji predviđa potpuno novo ustrojstvo sudova u okviru kojeg će Vrhovni sud biti mnogo manji sud i sa manjim brojem sudija."
       Prva verzija novog zakona o sudovima predviđala je da svim sudijama prestane funkcija, pa da po formiranju novih sudova budu ponovo birani. Tome se isprečila zakonska stalnost sudijske funkcije koja je jača od sistema sudova. "Zato je ovo rešenje ublaženo", objašnjava Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda Srbije i član Komisije za izradu novog zakona. "Postupak je sledeći: ukidaju se svi sudovi obrazovani po ranijem zakonu, da bi se odmah potom osnovali novi. Sudijska funkcija ostaje, što će stvoriti neobičnu situaciju jer će sudije u jednom momentu biti bez suda, kao mornar bez mora. Sledeći korak je razmeštaj svih sudija na nove funkcije. To ne znači da oni iz jednog suda prelaze u drugi, tako da njihov pristanak neće biti obavezujući i relevantan. Na taj način će se u pravosuđu obaviti i svojevrsna lustracija. To unosi nemir među sudije, mada mnogi imaju razloga da se boje. Oni koji su strano telo u sudstvu, već polako dižu glavu. Kao da su zaboravili da je sudstvo obrukano, naročito u vezi s izbornim krađama."
       Novina koja treba da ojača sudsku nezavisnost biće i formiranje visokog pravosudnog saveta koji će ubuduće predlagati sudije.
       Naravno, sve to pada u vodu ako pravosuđe ne bude i materijalno podržano. Skoro da nema sudije koji nije kivan na tek doneti Zakon o platama u državnim organima koji sledi staru logiku. Sudije smatraju nedopustivim, sa stanovišta podele vlasti, da nosioci sudijskih funkcija imaju manju zaradu od nosilaca izvršne ili zakonodavne vlasti na odgovarajućem hijerarhijskom nivou. U tom zakonu predsednik vlade i predsednik Skupštine imaju isti koeficijent a predsednik Vrhovnog suda nema. "Nije pomogla ni kritika Društva sudija. I dalje je na sceni predstava o tome da je sudijska vlast neka vlast nižeg ranga", kaže Ivošević.
       Nije davno bilo kada su političari ovog novog vremena najavljivali da će plate sudija biti 1000 maraka, a da je plata sudije opštinskog suda sada 200 maraka, okružnog suda 300, a Vrhovnog suda 400 maraka. Ne treba zaboraviti da je baš takav odnos pre 5. oktobra prošle godine bio uzrok korupcije u pravosuđu. I poslednje istraživanje Centra za liberalne i demokratske studije pokazuje da narod pravosuđe prepoznaje kao jednu od najkorumpiranijih profesija.
       Za Leposavu Karamarković takav odnos vlasti može biti poguban za pravosuđe. "Skoro me je zvao kolega iz Niša i upozorio da ljudi najavljuju odlazak. Ako to bude novi talas, pravosuđe neće preživeti."
      
       Pritisak
       Ako je sudijama za utehu, ministar pravde Vladan Batić je najavio poboljšanje statusa sudija kroz duplo povećanje plate, napominjući da će se ovim povodom organizovati mini-donatorska konferencija na kojoj očekuje da se do kraja godine prikupi 10 miliona dolara samo za pravosuđe. Inače, iz domaćeg budžeta ne može, jer nema dovoljno para. "Ako bismo plate sudijama povećali iz redovnog budžeta, došlo bi do lančane reakcije, povećanje plata bi tražili i drugi", smatra Dragor Hiber.
       Zato su u javnosti i dalje česta mišljenja da kroz položaj sudija i nova vlast vrši pritisak na sudove, ako ne direktno- onda indirektno. Ne bi se moglo smatrati politički trezvenim da jedan ministar pre nekoliko meseci kaže: "Mi još nismo počeli da hapsimo zato što nemamo naše sudove." Takođe nije normalno da jedan ambasador iz Vašingtona zna kada će Milošević biti pritvoren i to pogodi 20 dana ranije. Ili, da guverner Narodne banke hoće da smenjuje predsednika Privrednog suda, bez obzira što se kasnije pokazalo da taj sudija jeste doneo pogrešnu odluku.
       Sudija Ivošević ovakvo ponašanje pojedinih političara ne smatra ni blizu sličnim uticajima bivše vlasti, već ih vidi kao "inerciju i produkt pogrešnog pristupa sudstvu".
       Sličan stav ima i predsednica Okružnog suda u Novom Sadu Sonja Brkić, upozoravajući da se vrši svojevrsna beogradizacija pravosuđa. "Kao da je slika pravosuđa u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ista, a znamo da nije", kaže gospođa Brkić.
       Baš kao i pogled na polupunu ili polupraznu čašu.
      
       SLOBODAN IKONIĆ
      
      
Visoki sudijski savet

Ovo telo bi trebalo da bude sastavljeno većim delom od sudija, a činili bi ga i istaknuti pravnici, profesori univerziteta i predstavnici parlamenta. Ovo telo bi Skupštini predlagalo buduće sudije i obavilo razmeštaj sudija po novoformiranim sudovima. Ako novi zakon stupi na snagu u toku leta, kako je zamišljeno, onda bi najpre bio formiran ovaj savet. On bi bio obrazovan tri meseca posle stupanja na snagu zakona, a posle šest meseci formirao bi se novi sudski sistem.


      
      
Novi sudovi

Formirala bi se dva isključivo prvostepena suda. Jedan bi se zvao opštinski sud, drugi bi bio okružni sud. Opštinski sud bi sudio jednostavnije slučajeve i u oblasti krivičnog i u oblasti građanskog prava. Okružni bi sudio nešto složeniju materiju (slično je u Engleskoj). Sledeći nivo bili bi apelacioni sudovi. Oni bi bili drugostepeni sudovi i za opštinske i za okružne sudove. Prvobitna ideja je predviđala šest apelacionih sudova, ali Ministarstvo pravde je zbog nedostatka novca suzilo broj na tri - u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
       Pored Privrednog suda formirao bi se još jedan specijalizovani sud - upravni sud. On bi preuzeo celokupnu nadležnost u rešavanju upravnih poslova koje je do sada vršio Vrhovni sud (i to u prvom stepenu).
       Vrhovni sud više ne bi bio institucionalni sud, već bi postao kasacioni. On ne bi uopšte učestvovao u odlučivanju o žalbama već samo po vanrednim pravnim sredstvima. NJegov zadatak bi, u stvari, bio oblikovanje sudske prakse.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu