Da li će novoizabrani urednički tim RTS-a moći da spreči “novinarske iskorake” kao što je spot o ekstraprofitu, ili je RTS postao konglomerat koji je nemoguće kontrolisati

      Konkurs Radio-televizije Srbije za imenovanje glavnih i odgovornih urednika informativnih programa TV Beograd i TV Novi Sad, Umetničkog, Obrazovno-naučnog i Beogradskog TV programa, zatim Prvog, Drugog, Trećeg i Programa 202 Radio Beograda, kao i glavnog i odgovornog urednika Programa na srpskom jeziku Radija Novi Sad, i konkurs za direktore RTV Novi Sad i RTV Priština objavljen je u “Politici” i “Borbi” na Vidovdan, 28. juna, i trajao je do 13. jula. Uzimane su u obzir i prijave koje su zbog poštanskog kašnjenja stizale i nekoliko dana posle tog datuma.
       Upravni odbor RTS-a se sastao ovog ponedeljka da na predlog generalnog direktora donese odluku o izboru i sada su javnosti već poznata imena novih glavnih i odgovornih urednika programa RTS-a, o kojima se, kao o mogućim, i govorilo proteklih nedelja po TV čaršiji. Tako je novi glavni i odgovorni urednik Umetničkog programa TV Beograd nekadašnji novinar Radio Beograda Nikola Mirkov, Obrazovno-naučnog Olivera Kostić, Beogradskog - Branko Srdić, Prvog programa Radio Beograda - Dušan Radulović, Trećeg programa - Obrad Savić (Redakcija ovog programa je najavila štrajk ukoliko zaista Obrad Savić dođe na mesto Slobodana Divjaka, dosadašnjeg glavnog urednika), a Radija 202 Nebojša Spaić, nekadašnji novinar Prvog programa i šef pres centra Medija centra u Beogradu. Direktor RTV Priština je Zvonimir Miladinović.
       Ovo je, dakle, samo delimičan izbor uredničkog tima. “Za ostala, još nerešena mesta, biće neophodne naknadne konsultacije”, kaže generalni direktor RTS-a Aleksandar Crkvenjakov i dodaje: “To su mesta za koja još nemam predlog ili pak nemamo obezbeđeno rešenje koje bi garantovalo konsenzus na Upravnom odboru.”
       Kako NIN nezvanično saznaje, Gordana Suša je
       najozbiljniji kandidat za glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa, a za direktora Radija - Rade Veljanovski, bivši glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, danas koordinator radne grupe koja priprema predlog novog zakona o radio-difuziji.
       “Po važećem Statutu, ne postoje zvanja direktora TV i direktora Radija, a inače nas čeka zakon o radio-difuziji i nove promene unutar kuće, pa nije praktično sad menjati Statut. S druge strane, neophodan je direktor Radija, jer ja sam ovde, uglavnom, na Televiziji. Ta pitanja se mogu rešiti naknadno, postavljanjem pomoćnika direktora RTV za Radio, odnosno Televiziju”, kaže Crkvenjakov.
       Predsednik Upravnog odbora RTS-a Dejan Mijač je u razgovoru za NIN rekao da od ove garniture urednika očekuje da - bude nova, a svoje stvarne nade polaže u novi zakon o radio-difuziji koji RTS potpuno odvaja od političkog uticaja: “Više neće političari moći da pozovu i kažu: ‘Proguraj mog čoveka’, to će još ovog puta biti moguće, ali posle novog zakona, uslediće novi konkursi i nove smene, biće i novi Upravni odbor i konačno, nova srpska televizija.”
       I dok se po TV ćoškovima raspravljalo o mogućim urednicima RTS-a, na Beogradskom programu je emitovan spot u kojem su kao ekstraprofiteri prozvani Bogoljub Karić (BK), Miroslav Mišković (“Delta”), Živorad Mihailović (“Stankom”), Dušan Mihajlović (“Lutra”). Kolegijum
       generalnog direktora RTS-a nije bio upoznat s njegovom realizacijom. Kabinet Bogoljuba Karića zatražio je objašnjenje od RTS-a za emitovanje “svojevrsne poternice” koja predstavlja “poziv na linč”. DS i ND su osudile emitovanje spota. Milorad Petrović, urednik Drugog dnevnika, izvinio se javnosti za “grube programske greške”, uz obrazloženje da je spot posledica toga što državna televizija još nema “čvrst programski kreativni tim”.
       Na sednici Upravnog odbora govorilo se i o emitovanju ovog spota. “To je uređivački propust”, kaže za NIN Dejan Mijač, predsednik UO RTS-a. “Nisam protiv slobode, nego protiv anarhije. Generalni direktor nije znao za to, niko nikoga nije obavestio.” Dejan Mijač je uveren da je ovakva “programska greška” u direktnoj vezi s nepostojanjem novog uredničkog tima RTS-a.
       S druge strane, neki TV kritičari upućuju gledalište na RTS uz preporuku da je za razliku od svih drugih, državna televizija jedina slobodna, jer samo još tu može da se desi “novinarski iskorak”, ili “uređivački propust”, necenzurisana vest i poneka “neuredna” reč. “RTS ne funkcioniše po sistemu u kome se sve kontroliše, tako da su iskoraci ovog tipa - mogući. Greška nije u emitovanju spota o ekstraprofitu nego u načinu na koji je taj spot urađen. Sve je ličilo na programsku propagandnu akciju i zato je nastao problem”, reči su Aleksandra Crkvenjakova.
      
       ZORA LATINOVIĆ