“Stabilnost novca i marka su u svesti građana bile dve strane iste medalje. Sada dolazi evro sa imidžom ‘mekog’ novca koji, povrh svega, sve čini skupljim”

      Šta će na duži rok doneti zajednički evropski novac - evro - teško je reći (mada tvorci tvrde - sve najbolje), ali je zato više nego očigledno šta kratkoročno znači prelazak sa nacionalne valute na evro. Za građane, bar u Nemačkoj, nov novac znači novo zavlačenje ruke u njihove džepove. Iako zvaničnici umiruju potrošače da nema razloga za strahovanje, više je poučna pričica koju je lokalni kelnski list objavio na naslovnoj strani i koja predstavlja samo jedan od mnogobrojnih opisa onoga što se trenutno dešava. Dakle, reporter pomenutog lista krenuo je sav srećan na zasluženi godišnji odmor i na polasku svratio na benzinsku pumpu gde ga je čekala nova radost - ovo je jedan od retkih odmora na čijem početku kompanije nisu povećale cenu benzina.
      
       Mleko i čokolada
       Radost je, međutim, bila kratkog veka, jer je čovek odlučio da obraduje suprugu čokoladicom “duplo” i utvrdio da umesto 45 pfeniga, koliko je koštala do pre neki dan, košta 78 pfeniga, odnosno 73 odsto više.
       Za utehu, mogao je da kupi čokoladu druge marke - “mars” - koja je poskupela samo 37 odsto. Zakupac pumpe samo je slegnuo ramenima na prekoran pogled stare mušterije i rekao da je za sve kriv evro, odnosno kompanija “Šel” kojoj pumpa pripada i koja je odlučila da sve cene već sada prebaci na evro. Što je iskorišćeno za njihovo “zaokruživanje” - naviše, naravno, jer je od tri hiljade artikala u prodavnici - od čokolada do strugalica za led - pojeftinio jedan jedini proizvod i to za dva pfeniga.
       Prema njegovoj proceni, povećanje cena, u proseku, iznosi 25 procenata! Kao dokaz, zakupac je doneo dugačku listu sa cenama koje menja iz noći u noć. Tako je protekla noć bila “noć žvakaćih guma” - sve cene su promenjene u evro i veće su nego što su bile u markama. Reporter nije bio lenj i nazvao je upravu “Šela” u Hamburgu gde, naravno, ni o čemu nisu imali pojma, pogotovo ne o “noći žvakaćih guma” i gde su rekli da porast cena nema veze sa prelaskom na evro, nego “sa opštom situacijom na tržištu”.
       Nadležni nisu mogli da objasne zašto je u dopisu upućenom zakupcima naloženo da sve cene budu zaokružene na “okrugle” iznose u evrima. Pomenuta benzinska pumpa samo je jedan od mnogobrojnih primera. I kantina jedne velike kelnske radio stanice 18. jula prešla je na cene u evrima, zaposleni su dobili raspis na tri stranice sa svim mogućim objašnjenjima, pri čemu je napomenuto da je odlučeno da se podignu cene prehrambenih proizvoda. “Razlog poskupljenja je prvenstveno rast nabavnih cena svih vrsta mesa i mlečnih proizvoda”, kaže se u raspisu u kome su navedene i nove cene.
       I zaista, poskupeli su mleko, mlečni proizvodi, jela od mesa, ali istovremeno i kafa, mineralna voda, svi osvežavajući napici, pivo, vino i to, u proseku, za dvadesetak procenata.
       Prema rezultatima jednog istraživanja koje je objavio Prvi program nemačke televizije ARD, proizvodi čije su cene ovog proleća promenjene u evro poskupeli su za 4,4 odsto. Od hiljadu proizvoda kontrolisanih od aprila do početka leta poskupelo je 86 odsto - poskupljenja dostižu i tridesetak procenata. Preostalih 14 odsto proizvoda sada je jeftinije, ali nijedno pojeftinjenje nije veće od pet odsto. Novine su pune izjava ljutitih potrošača kao što je, na primer, pitanje zapanjene domaćice “Kako je moguće tako nešto?!” koja je utvrdila da supa u kesici, koju je kupovala za 1,80 DEM, sada u evrima košta (preračunato ponovo u marke) 2,52 DEM. Lista primera je beskrajna, da bi se izbegle “nezgodne” sume sve se zaokružuje (naviše) - skuplji će biti loto, oni koji igraju razne igre na automatima neće plaćati više, ali će igre trajati kraće, u preračunavanjima kazni policija se odlučila za odnos evro - marka 1:2, mada je zvanični odnos 1:1,95. Evropska centralna banka (ECB), nadležna za vrednost novog novca, pozvala je “poslovnu zajednicu” da pređe na evro ne povećavajući cene, a potrošače da “budno prate sve promene cena”.
      
       Em zgodno, em skuplje
       U Jugoslaviji postoji bogato iskustvo o korisnosti tog “budnog praćenja cena”. Istina, ima i tumačenja da je konkurencija među velikim trgovačkim lancima tako velika da će mnogi biti primorani da vrate cene. To je verovatno tačno, ali je isto tako tačno da cene, posle svih vraćanja, ipak ostaju na višem nivou nego što su bile pre toga. Nemački trgovci imaju još jednu muku. Uobičajeno je da cene budu 1,99, 9,99 ili 19,99 kako bi se privukli kupci. Preračunata u evro, cena od 9,99 maraka iznosi 5,13 evra i nije naročito “privlačna”.
       Sada trgovci traže “zgodne” cene u evrima - recimo 0,79 i tome prilagođavaju cene u markama. Ukoliko bi sačekali prvi januar da promene cene, morali bi - prema zakonu - strogo da poštuju kurs od 1,95, pa makar kakvu cenu dobili. Ovako, em zgodno, em skuplje. Trenutno, vlada i pravo šarenilo u isticanju cena i ne treba se previše radovati ako se “otkrije” da je nešto “gotovo džabe” - cena je svakako u evrima. Naime, neki proizvođači ispisuju većim brojkama cene u evrima, manjim u markama, drugi čine obratno, trećima su jedne ili druge cene deblje, crvene, plave ili zelene. Moguće su i druge vrste iznenađenja - dva proizvoda koja su imala istu cenu u markama, ne moraju imati, u istoj radnji, i istu cenu u evrima. Tako, ako su dva proizvoda koštala po 19,95 maraka, sada jedan može da košta 10,49 evra (20,52 DEM), a drugi 9,95 evra (19,46 DEM).
      
       Zatvaranje kruga
       Trgovci objašnjavaju da zaokružujući neke cene naviše, a neke naniže ostaju “na svom”. Kako izgleda to “na svom” upravo je opisano. Pri tom, niko ne može da dokaže da li cene rastu zbog poskupljenja sirovina i većih nabavnih cena, većih troškova rada ili evra.
       Evropska asocijacija potrošača, čije je sedište u Kilu, svakodnevno prima pritužbe ljutitih građana, a Sibila Kujat, pravna savetnica udruženja je izjavila: “Beleže se ogromna povećanja cena i to u svim kategorijama. To ne može biti slučajno.” Kujatova dodaje da proizvođači i trgovci imaju milion trikova da povećaju cene i navodi primer fabrike džemova koja je prodavala džemove u pakovanju od 450 grama, a sada je prešla na pakovanje od 340 grama, čime je automatski povećana cena. U fabrici tvrde da nije nikakav trik, nego su odavno planirali manje pakovanje kako bi privukli više samaca kao kupce. A sad, što se sve desilo upravo u trenutku kada se uvodi evro - čista slučajnost. Jedan sindikalni funkcioner već je predložio da se donese zakon kojim bi se zabranilo povećanje cena prilikom prelaska na evro i pozvao poslodavce da 1. januara automatski svima povećaju plate za 4,4 odsto (koliko je iznosilo dosadašnje poskupljenje zbog prelaska na evro) - što samo svedoči da svuda u svetu sindikalni funkcioneri razmišljaju na isti način. Međutim, imajući sve to u vidu, nije čudo što je sve manji broj Nemaca kojima je evro drag, jer, prema rečima jednog komentatora “stabilnost novca i marka su u svesti građana bile dve strane iste medalje. Sada dolazi evro sa imidžom ‘mekog’ novca koji, povrh svega, sve čini skupljim”.
      
       NENAD BRISKI