Lideri sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije završili su još jedan sastanak, s uobičajenim osmesima koji nisu značili ništa

      Samiti najrazvijenijih zemalja izgubili su nekadašnji sjaj, čini se od vremena kada im se pridružila Rusija ne kao razvijena, već kao velika i moćna zemlja u kojoj i najrazvijenije zemlje vide moćnog partnera za ono što ih najviše interesuje - kapital i njegovo kretanje i širenje.
       Još na sastanku Svetske banke u Sijetlu, pre dve godine, sve samite sa sličnom temom o globalizaciji prate protesti antiglobalista, heterogene grupe ljudi različitih opredeljenja, bez ikakvih izgleda u uspeh. Prošle nedelje, u Đenovi, ovi protesti su bili do sada najmasovniji sa tragičnim posledicama po brojne protestante i policajce, a kulminirali su ubistvom 23-godišnjeg Karla Đulijanija. Italijanska policija danima se spremala, očekujući proteste, ali je i ona bila zatečena žestinom koju su antiglobalisti pokazali tako da tragedija gotovo i nije mogla da se izbegne.
       Glavne uloge na ovom samitu pripale su Gerhardu Šrederu, Vladimiru Putinu, Toniju Bleru, Žaku Širaku, Žanu Kretjenu i, prvi put Silviju Berluskoniju, Joširu Konzumiju i DŽordžu Bušu. Američki predsednik je, po mišljenju brojnih novinara, ali i svetskih lidera, najšarmantniji, ali su mnogi od njih zabrinuti nekim aspektima njegove spoljne politike - naročito njegovim planovima za nacionalni odbrambeni sistem.
       Nad samit se nadnela i senka preteće ekonomske krize, koje su SAD i Japan već postali svesni dok se Evropa svim silama trudi da je izbegne, a na svojoj strani ima samo u svemu posustalu Rusiju. Japanska ekonomija je već u recesiji s vrlo pesimističkim predviđanjima za budućnost, a Nemačka se polako približava početnim nevoljama krize u kojoj se nalazi Amerika.
       Tenzija između Evrope i Amerike sve više raste, a Buš se sve više shvata kao izolacionista, za razliku od svog prethodnika Klintona. Učesnici samita u Đenovi izjavili su novinarima da je obavljen dobar posao. Formiran je Fond za borbu protiv side, stvoren je akcioni plan za pomoć Africi. Takođe, razmatrano je stanje svetske ekonomije i mogućnosti da se olakšaju dugovi najsiromašnjih zemalja. To su naravno, priče za novinare i posmatrače koje nikoga ne obavezuju niti donose šta novo. Ono što je zaista dogovarano na sastanku ostaće i dalje tajna za siromašne zemlje koje su, kako protesti pokazuju, prestale da veruju u iskrenu pomoć najbogatijih zemalja.
       Pored ostalog, odlučeno je da se naredni sastanci G-8 potpuno drugačije planiraju i da delegacije učesnika više ne budu tako brojne, a samiti tako pompezni.
       Po završetku samita odigran je treći čin ovog komada. Američki predsednik Buš i ruski predsednik Putin po drugi put su se sastali za veoma kratko vreme (prvi put je to bilo, nedavno, u Sloveniji). Dogovoren je okvirni sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja na obe strane, ali Amerika ipak nije odustala od izgradnje nuklearnog štita.
       “Mi mladi lideri zainteresovani smo za izgradnju mirnog sveta u budućnosti», rekao je Buš na konferenciji za novinare posle dvočasovnog sastanka sa Putinom.
       Objavljeno je nešto što se već mesecima predviđalo. Rusija je ponovo popustila pred navalom bogate Amerike. Analitičari iz Moskve tvrde da je Putin bio samo praktičan, jer je za Rusiju održavanje postojećeg nuklearnog naoružanja preveliki trošak.
       Da počnu s izgradnjom nuklearnog štita, Amerikancima je još potrebno da ponište Antibalistički ugovor koji su potpisali sa SSSR-om još 1972. godine. Zvaničnici američke administracije tvrde da će se to dogoditi u nekoliko narednih meseci.
      
       M. DAMNJANOVIĆ