NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Gorčina iskaza

Srđan Đile Marković: Naša karijera je kao Spajdermenova - katastrofa. Nemamo socijalno ni penziono, sve radimo samo zato što smo superheroji

      “Koliko je primitivan jezik, toliko je primitivna i sredina. Nama je strategija bila ne da pišemo tekstove, nego da uzmemo iz uličnih razgovora one slogane krajnjeg razočaranja i beznađa - i da to lansiramo sa scene. Onda se dešava trenutak prepoznavanja i farsa eksplodira”, objašnjava svoju koncepciju nastupa Srđan Đile Marković, vođa i jedan od dvojice stalnih članova beogradskog rok sastava Supernaut. Oni su nedavno predstavili svoj četvrti album, “Raj na nebu... pakao na zemlji”. Kao i prethodni - “Budućnost sada”, “Zombie Tonjer” i “Niže nego ljudski”, i poslednji je izašao za malog, nezavisnog izdavača - ovog puta “Beograund”.
       Tokom svih devet godina postojanja ostali su ono što su i na početku bili, andergraund. Kao što, logično, nisu bili podobni prethodnom kulturno-političkom režimu, tako se, neočekivano, ili možda baš očekivano, ne uklapaju ni u viziju novih modela omladinske/pop kulture, koja se diktira iz bivših centara alternative. Sa jedne strane oslanjajući se na Domanovićevog “Vođu”, oni dele i sudbinu ovog progonjenog pisca. Kao što je Zenon dobio smrtnu kaznu pričajući naglas ono što svi znaju, ova grupa plaća već dugo ceh svom oštrom jeziku.
       - Niko te ne želi, nijedna strana - ni SPS ni Otpor, reći će ironično Marković, muzičar, slikar, performer, novinar. “Toliko o društvenom angažmanu. U stvari, to te izbacuje iz angažmana”, dodaje.
       Naravno, u njihovom slučaju nije reč o progonu, ali u doba masmedija (“koji su danas ono što je nekad bila Crkva”, kaže Đile), sasvim je dovoljno “neželjenoj pojavi” uskratiti promociju, reklamu. Prepoznajući gebelsovsku formu današnje kulture - isključivo afirmativni odnos prema željenim vrednostima, oni ne žele da ignorišu onu “drugu”, problematičnu stranu.
       “Kod nas se još rešava nacionalno pitanje, a nacija i halucinacija - to je isto”, lociraju problem “supernauti”, kategoričnom tvrdnjom da u umetnosti nacionalni identitet ne postoji - i nikad nije ni postojao. Za njih, umetnost je crna rupa, antimaterija koja guta i poništava sve oko sebe. A stvaraju je samo kreativne individue.
       Zato je andergraund, ma koliko mali, beznačajan - značajan lučonoša. Kako vreme prolazi, dobija auru mita i bar “razbija monopol na interpretaciju stvarnosti”, kako reče nadahnuto Đile. Gorčina iskaza, umetnost “koja je autentična samo ako je greška”, “samosakaćenje u javnosti”, samo su deo sredstava iz arsenala kojim se Supernaut služi da bi ovekovečio identitet lokalnog, autentičnog duha našeg okruženja.
       - Zbog toga nam je karijera kao Spajdermenova - katastrofa. Nemamo socijalno ni penziono, sve radimo samo zato što smo superheroji.
      
       D. J.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu