Festivalski gradić na švajcarskoj rivijeri u kojem je nekada boravio Bajron, a u prošlom veku najveći džez muzičari, danas je omiljeno letnje sastajalište šarolike evropske publike

      Ovdašnji osedeli poklonici džeza još čuvaju poneku ispranu majicu - suvenir s amblemom džez festivala u Montreu, kao sećanje na vreme kada su pohodili ovaj najpoznatiji festival te vrste u Evropi. U Montreu, međutim, vreme nije stalo i ove godine, na tridesetpetogodišnjicu od osnivanja, raznovrstan program privlači brojniju publiku nego u vreme kad se tu okupljala svetska džez elita. Danas je ovaj čarobni gradić, okružen vinogradima, sa pogledom na alpske vrhove, jedna od “vrućih” destinacija na kartama evropskih letnjih festivala koje pohode karavani evropske omladine.
       Dugačka priča o ovom festivalu uključuje najpoznatija imena džeza u drugoj polovini dvadesetog veka. Ela Ficdžerald, Santana, Areta Frenklin, Čak Beri, Sten Gec, Majls Dejvis, Oskar Piterson, Kaunt Bejzi, Čarls Mingus, Dekster Gordon proslavili su festival početkom sedamdesetih, a već 71. na njemu je učestvovalo više od 300 džez muzičara.
       Prvi festival, održan četiri godine ranije, bio je daleko skromniji, ali će ostati upamćen po takmičenju evropskih džez grupa, u kojem je učestvovalo dvanaest bendova, a jedan od pobednika bio je Duško Gojković. Među učesnicima na prvom festivalu bio je i kasnije čuveni džez pijanista Kit DŽeret, koji se pojavio i prošle subote u završnici ovogodišnjeg festivala.
       Rolingstonsi su 1976. u Montreu snimali svoj “Black and Blue” album. Rej Čarls, B.B. King, Marvin Gej, DŽems Braun, DŽon Li Huker, Erik Klepton u osamdesetim, Sting, Inkognito, Guru, Morfin, Sen Žermen, Kortni Pajn, D’ Anđelo, Roni Sajz, Bek u devedesetim okupljali su širu publiku koja je u Montreu prvi put slušala i velike džezere.
       Elitizam je vremenom ustupao mesto populizmu, i danas je to komercijalna svetkovina, namenjena “globalnoj” publici, što znači da je program koncipiran po principu za svakog po nešto. DŽez je na glavnim binama zastupljen sa skromnih petnaest odsto, ali na njima i dalje najbolji muzičari pružaju vrhunske domete. Pitanje je samo koliko je mlađa, uniformisana publika, odrasla na tehno-paradama, u stanju da razazna virtuoznost tridesetdvogodišnjeg saksofoniste DŽošue Redmana, na primer, ili da pravi razliku između DŽastina Robinsona i DŽimija Skota.
       Među zvezdama na ovogodišnjem festivalu, koji je trajao od 6. do 22. jula, u najvećoj sali “Stravinski”, rezervisanoj za zvezde, nastupali su dobro poznati gosti koji dvadesetak i više godina dolaze u Montre, poput Herbija Henkoka, Paka de Lusije, Čika Korije, Bobija Meklaflina, DŽordža Klintona, Vana Morisona. Nešto mlađe zvezde, poput pomenutog Redmana, svirale su u renoviranom Kazinu, najstarijem festivalskom prostoru, koji je više puta u svojoj istoriji zatvaran zbog požara i rekonstrukcija, a poslednji put 93. Osnivač i direktor festivala, Klod Nobs, pretvorio ga je u veliki klub, sa raštrkanim stolovima i kitnjastim svodom i zatvorio ga isključivo za džez svirke, što je izazvalo revolt populista koji su to protumačili kao sentimentalno putovanje u prošlost. Manja sala otvorena je za eksperimentisanje sa novim muzičkim formama, te je zato i nazvana po jednom od najvećih džez inovatora 20. veka, Majlsu Dejvisu. Majls je bio među najodanijim gostima Montrea, od sredine sedamdesetih do devedesetih, a njegovi nastupi često su bili vrhunac festivala (ostaće upamćeni koncerti iz 84. i 91. sa Kvinsijem DŽonsom).
       Pored roka, regea, latina, R&B i njorld music, ove godine mogli su se čuti i najmoderni muzički pravci - hip hop, drum ‘n’ bass, tehno, free stile, od izvođača kao što su Roni Sajz (sledećeg dana već je bio u Novom Sadu da bi uveče nastupio na Egzitu), Triki, Basement Jaxx, DJ Nastdž
       U Montreu, ali i na drugim letnjim binama evropskih muzičkih festivala, međutim, rok muzika doživljava preporod. Globalni trend recikliranja muzičkih i modnih pravaca proteklih desenija 20. veka izbacio je neke još žilave matorce, poput Boba Dilana, Nila Janga ili melanholične NJujorčanke Peti Smit, koji su imali zapaženo mesto na švajcarskom festivalu. Bob Dilan je nastupio trećeg dana kao glavna i jedina zvezda u velikoj sali, gde je 98. svirao na otvaranju festivala. Poslednjih godina kao da je neprestano na turneji, a ove planira da obiđe osam evropskih zemalja. Da old tajmeri i dalje mogu da napune stadione, dokazuju i evropske turneje AC/DC i Iglsa, ili Roksi mjuzik, koji su se našli na bini prvi put od 83. Pored njih, Madona, Bon Žovi i U2, takođe na velikim turnejama, deluju mladalački sveže.
       Na jednom manjem muzičkom festivalu u Nionu, nedaleko od Montrea, koji se održava ove nedelje, koncertni promoteri izmešali su nove (Kelis, Eš) i neke zaboravljene muzičare (Kool and the Gang, Xon Hemond). I na nedavnom koncertu na Petrovaradinskoj tvrđavi, Britanac Finli Kvej, koji inače eksperimentiše raznim muzičkim pravcima, na iznenađenje (neprijatno) okupljenih, otpevao je za kraj dve pravoverne obrade Stonsa i Hendriksa.
       U Montreu i drugim mondenskim letovalištima u francuskom kantonu Vo (Vevej, Nion, Morž) u kojima su se nekada odmarali Bajron i Šeli, turizam cveta zahvaljujući festivalima. A samo u toj oblasti ima ih tridesetak, uglavnom u letnjem periodu. Ovaj u Montreu svakako je najveći i u vreme održavanja pretvara ga u globalno muzičko selo. Na Korzou, trgovima, u kafeima, vozićima, na brodovima, svuda se čuje najraznovrsnija muzika bendova iz celog sveta. Program na otvorenom odvija se tokom čitavog dana i spada u tzv. “Festival off”. Uključuje i muzičke radionice, prezentacije muzičkih kuća, takmičenja, krstarenje po Ženevskom jezeru (ili Lemanskom, kako ga žitelji ovog kraja radije nazivaju). U parku Verne, jednom od prostora predviđenih za svirke, nastupio je i Jovan Maljoković sa svojim Balcan Salsa Band-om.
      
       ANA OTAŠEVIĆ