Pitali smo književnike, prevodioce, knjižare i ostale ljude od knjige šta vam predlažu da čitate dok odmarate. Možda vam njihov izbor može pomoći da se opredelite pre nego što spakujete putnu torbu

      Leto je vreme godišnjih odmora, vreme lake odeće i “lake literature”. Uz koju knjigu se odmoriti i osvežiti? Ovo smo pitali “ljude od knjige” i čitaoce koji se uz probrane knjige odmaraju, osvežavaju i duhovno napajaju.
       Vida Crnčević-Basara, direktor marketinga “Narodne knjige”, kaže da se u njihovim knjižarama i dalje, najviše prodaju knjige LJiljane Habjanović-Đurović “Paunovo pero” i “Ženski rodoslov”, zatim roman Isidore Bjelice “Virtuelna kurva” i uvek aktuelnih, Gorana Petrovića (“Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’”) i Svetislava Basare “Kratkodnevica” (Basari je upravo izašao novi roman “DŽon B. Malkovič”). Iz svetske književnosti najtraženiji su “Čarobnjak” Vladimira Nabokova, “Banjski gost” Hermana Hesea i “Zov kerevana” egipatskog pisca Taha Huseina.
      
       Parfem za Ivanu i Nabokova
       Gospođa Crnčević-Basara ženama preporučuje “Doručak kod Tifanija”, mlađima i svima koji su skloni kulturi rokenrola i modernom pismu “Starinsku stvar” Zorana Ćirića. LJubiteljima teorije zavere “Vladavinu tajnom” DŽima Marta, a onima koji su baš rešili da odmore mozak na raspolaganju su Danijela Stil i Sindi Šeldon. Onima koji su voleli “Lolitu” Vladimira Nabokova, Vida Crnčević-Basara preporučuje njegov kratki roman “Čarobnjak” koji se može smatrati zametkom čuvenog romana.
       U “Prosvetinoj” knjižari “Geca Kon”, u Knez-Mihailovoj ulici, trenutno se najviše traže roman Mome Kapora “Ivana”, kratke priče Ivane Dimić “Uzimanje vremena”, humorističke priče Efraima Kišona “Jabuka je svemu kriva”, zatim “Najlepše srpske priče” (izbor, predgovor i komentar Milisava Savića). Knjiga Patrika Ziskinda “Parfem” - hronologija jednog zločina (prevod s nemačkog Zlatko Krasni, izdavač “Solaris” iz Novog Sada) pre nekoliko godina bila je hit, sada, kada je izdanje obnovljeno, ponovo se dosta prodaje...
       Među najtraženijim knjigama u “Stubovima kulture” su “Nigdina” Svetlane Velmar-Janković, “Francusko zaveštanje” Andreja Makina, “Sve o dečaku” Nika Hornba, “Neznanje” Milana Kundere, “Slatka mala čedovišta” Irene Tiodorović...
       Autorka romana “Strah i njegov sluga”, koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za proteklu godinu, Mirjana Novaković preporučuje sledećih pet knjiga:
       “Treći policajac” Slema O’Brajana, za koju kaže da je jedna od najuduhovitijih koje je pročitala; “Hiperion/Pad Hiperiona” Dana Simonsa, dve knjige koje su, u stvari, jedna knjiga sa dva nastavka, po kojoj nikada ne bi mogao da bude snimljen film, jer bi suviše koštao; “Bleda vatra” Vladimira Nabokova, za koju gospođica Novaković kaže da je prava postmodernistička knjiga; “Objava broja 49” Tomasa Pinčona koji se čita kao uzbudljiv krimić i “Pesme” Emili Dikinson, za koje kaže da nije preporučljivo čitati više od jedne pesme dnevno, pošto su baš žestoke.
       Pisac Zoran Ćirić iz Niša preporučuje naslove kojima se ovoga leta sam bavi:
       - Leto je takvo godišnje doba koje po lepljivoj žegi i po hormonalnoj užurbanosti izaziva potrebu za debelim knjigama iliti “velikim romanima”. Za ovo što preporučujem ne trebaju navodnici, jer to zaista jesu veliki romani, proverene veličine, dela koja imaju više nego legendarni status.
       Roman Skota Ficdžeralda “Blaga je noć”, pravo remek-delo melodramske literature, jedan od retkih kabastih romana s početka dvadesetog veka koji je preživeo prelazak u ovaj novi vek. Pored debelih romana, Ćirić podseća da postoje i romani koji su vrlo precizno žanrovski profilisani i misli na krimiće koji se čitaju tokom cele godine. Za ovo leto preporučuje, kako kaže, poslednje remek-delo u neverovatnom nizu Rejmonda Čendlera “Dugo opraštanje”.
       Leti je potrebno malo severnjačkih vibracija, da se rashladimo u srcu, kaže Ćirić i ističe da je njegov apsolutni favorit Knut Hamsun i njegovo neverovatno delo “Po zaraslim stazama”, o piščevim poslednjim danima provedenim u duševnom egzilu posle Drugog svetskog rata. Hamsun je doživeo svu moguću slavu (i Nobelovu nagradu) a onda džinovski sunovrat, pad u bezdan. Međutim, smatra Ćirić, ovaj pisac je i tom svojom poslednjom knjigom na najuverljiviji način dokazao da je vrhunska književnost iznad bilo kakvog ljudskog zla, ideologije ili doživljaja sveta.
       Sa terena čiste estetike, umetničkog hedonizma, Ćirić preporučuje memoare Igora Stravinskog, koji su se još pre tridesetak godina pojavili kod nas, u izdanju zagrebačke “Zore”, pod naslovom “Memoari i razgovori”, a koje je pored Stravinskog potpisao i njegov “dugogodišnji saradnik i prijatelj Robert Kraft.
      
       Enciklopedija ruske duše
       Profesor književnosti u Novom Sadu, pisac i književni kritičar dr Miroslav Egerić predlaže tri dela. Najpre “Odmor od istorije” Borislava Pekića. Podseća da je to tekst prepun prepoznatljivog Pekićevog duha, koji će čitaocu da bude i odmor i druženje sa kritičkom lucidnošću ovog briljantnog pisca.
       Sledeći Egerićev predlog jeste “Enciklopedija ruske duše” Viktora Jerofejeva (u prevodu Draginje Ramadanski), u kojoj je neki čudan spoj pomalo ciničnog razmišljanja o svojstvima ruske duše i pokušaj da se to kaže parodiranim pojmovnim jezikom, pri čemu se pod znak pitanja stavlja i taj jezik i ruska duša.
       Egerić još predlaže “Isidorine opomene” Vuka Krnjevića. Reč je o knjizi za intelektualce u kojoj se na slobodan način esejističkog promišljanja dovodi u žižu duhovni prostor Isidore Sekulić i ono što je vitalno u našoj literaturi između dva svetska rata i ovoj novijoj.
       Književni kritičar Petar V. Arbutina takođe predlaže “Enciklopediju ruske duše”, u kojoj, kako kaže, Viktor Jerofejev u zanimljivoj spisateljskoj odiseji o sveprisutnosti, ali u isto vreme neopisivosti i nesamerljivosti ruske duše. Zatim preporučuje “Staklene suze” Zorana Mirkovića za koje ističe da su romaneskna saga domanovićevske snage, sarkastičnog crnohumornog bogatstva i metaforičnih i alegorijskih obasjanja tematski situirana u poslednjih pedeset godina “osvajanja slobode”.
      
       Hornbi, Ćirić, Saramaga
       Arbutina, potom, predlaže “Konstablernjache” Saladina Burdžovića, jer je to, kaže, nova i originalna romaneskna parafraza Bulatovićevih LJudi sa četiri prsta pisana “iz prve ruke” i sa “lica mesta”, istovremeno jetko i oporo, gorko i mučno, kao i emigrantski život koji i sam pisac “troši” u Ofenbahu. Sledeći predlog su “Prodavnice cimetove boje”, čiji je autor Bruno Šulc pripovedački klasik nad klasicima. Za ovu knjigu ističe da počiva u temelju moderne književnosti, pomoću koje se vreme u književnosti može meriti kao ono koje je bilo pre i posle Šulca. I, na kraju, Arbutina predlaže poznatu veliku studiju Luisa Mamforda “Grad u istoriji”, namenjenu svima koji aktivno razmišljaju o svojoj okolini i svim aspektima moderniteta kako u kontekstu aktuelnog trenutka, tako i u kontekstu istorijskog kontinuiteta.
      
       Ugledni prevodilac sa francuskog, španskog i portugalskog Radoje Tatić, koji je, između ostalog, preveo “Alhemičara” Paula Koelja, poeziju Pabla Nerude, Asturijasove “Gvatemalske legende”, “Igre i ljudi” Rožea Kajoa i druga značajna dela, predlaže ovu listu knjiga za čitanje: “Kao u romanu” Danijela Penaka (u prevodu s francuskog Jelene Jelić), delo koje je na neki način roman o čitanju, u kojem se nalaze objašnjenja zašto se ne čita i zašto treba čitati u ovo današnje vreme; “Vulvaši” Zorana Ćirića, za koga Tatić kaže da je čovek koji piše dobre knjige, kome je stil žestok, sličan Bukovskom, ali opet nešto pitkiji; potom “Sve o dečaku” Nika Hornbija (prevod Ane Grbić), o odrastanju dečaka u engleskoj srednjoj klasi, o današnjem prožimanju pop i rok kulture; zatim predlaže “Sitničarnicu ‘Kod srećne ruke’” Gorana Petrovića, jer je autor čovek koji voli ljude i piše sa čednošću i čestitošću o drugima, što je retko naći u savremenoj književnosti; i još preporučuje “Jevanđelje po Hristu” od Žozea Saramage, knjigu koja možda nije za leto, ali je bitna za opštu kulturu.
       Ako bi se od Tatića tražilo da za ovo leto preporuči neku od knjiga koje je on preveo, kaže da bi predložio “Priče iz Latinske Amerike”, odabrane priče iz Južne Amerike, od Borhesa i Kortesara do Markesa.
       Pozorišni reditelj Đorđe Marjanović takođe je za laku književnu “hranu” tokom letnjeg godišnjeg odmora, pa najpre predlaže haiku pesnike. (Bašo, Buson ili Isa) i to uz lepo raspoloženje, poželjno u hladu, jako je zabavno, a može da posluži i umesto ukrštenih reči. Potom preporučuje bilo koju knjigu Knuta Hamsuna, zato što je, kako kaže, odličan pisac, koji vas lako prenese u hlad norveških šuma. Glasa i za biografiju slavnog fudbalera Maradone “Ja, el Dijego”. Sledeći na njegovoj listi je Mišel Fuse i njegova “Evropska republika”, za koju napominje da je ozbiljna knjiga i da je vredi pročitati, da se spremimo za Evropu. I, na kraju, predlaže drame Ežena Joneska, a mogu i njegove priče za decu ili eseji.
       Reditelj Radivoje Andrić preporučuje ono što je i sam čitao na godišnjim odmorima. To je “Auto-stoperski vodič kroz galaksije”. U pet knjiga. On ih je sve čitao još ranije na Braču, a kaže da je ovo baš literatura za leto, jer ne opterećuje, a vrlo su zabavne. S obzirom na to da će se uskoro u bioskopima prikazivati “Gospodar prstenova”, Andrić preporučuje da bi dobro bilo da oni koji nisu čitali pročitaju ovaj roman, ali i oni koji to jesu da ga ponovo pročitaju, da se podsete. Režiser “Munja” je “Gospodara prstenova” čitao za vreme odmora, na Savi, na Adi Međici.
       Neda Nikolić Bobić književni prevodilac preporučuje “Najlepše pesme Matije Bećkovića” (priredio Miroslav Maksimović). “Sam naslov sve govori, a zna se kakav je pesnik Matija”. Odmah potom predlaže priče Mihajla Pantića “Sedmi dan košave”. Voli, kaže, da čita Pantićeve kratke priče “zbog njegovog tananog humora, koji prožima sve priče, bez obzira o čemu govore”. Za poslednju priču “Dan za klenove” ističe da je, po opisima vode, podseća na opise vode Josifa Brodskog u njegovoj putopisnoj prozi “Vodeni žig”. Otuda, predlaže i ovu knjigu u kojoj Brodski opisuje Veneciju kao savršenu ideju reda na Zemlji. Kad se pročita ova knjiga onda je jasno zašto je Brodski poželeo da bude sahranjen u Veneciji (želja mu je, kao što se zna, ispunjena).
      
       Bećković, Petrović, Brodski
       Pošto je gospođa Nikolić Bobić prevodilac s ruskog kaže da je samim tim osetljiva na lirsku prozu pisca ruskog porekla Andreja Makina, pa preporučuje njegovu knjigu “Muzika jednog života”, u kojoj se on, kroz muziku, seća detinjstva i mladosti provedene u Rusiji. Predlaže i upravo objavljenu antologiju ljubavnih pisama “Anđeo iza ogledala” (priredila Žaneta Đukić-Perišić). Zašto? Jasno je po samom naslovu i (ljubavnom) sadržaju!
       Slikar Miloje Mitrović, inače direktor Doma kulture u Valjevu, predlaže knjige koje je sebi odabrao za ovo leto i koje trenutno čita. To su “Sitničarnica...” Gorana Petrovića, zbog svega što je već rečeno; zatim “Strah u poznoj Vizantiji” Radivoja Radića, knjigu za koju kaže da bi trebalo svako da je pročita; potom, pesme LJubomira Simovića “Duplo dno”, jer se i ovom knjigom Simović potvrđuje kao pesnik koji traje. NJegov predlog su i “Drame” Vide Ognjenović, zbog tema koje će nas kako procenjuje uvek zanimati. Za ovo leto izabrao je i “Knjigu o velikoj pljački naroda” Mlađana Dinkića, jer kroz nju, ističe, da li u šali, da li ozbiljno može da se shvati i šta znači “valjevska podvala”. I nezaobilazne tri knjige vladike Nikolaja Velimirovića: “Iznad Istoka i Zapada”, “Srpski narod kao Teodul” i “Kasijana” (nauka o ljubavi). Vladiku Nikolaja, kaže, može uvek da čita, a to najčešće čini kada ima potrebu da se oporavi.
      
       JOVAN JANJIĆ