Upravi Nacionalnog parka Kopaonik najveće muke zadaju berači borovnica i komunalni haos na vrhu planine

      Centar srpskog planinskog turizma Kopaonik ovih dana je prepun. Stotine i hiljade ljudi iz pravca Raške i Brusa hrle prema vrletima Kopaonika. Samo, nije reč o klasičnom turizmu, mada ima i turista uprkos paprenim cenama u hotelskim i ugostiteljskim objektima na vrhu planine. U pitanju je druga vrsta razonode proistekle iz nužde i očekivane koristi. Reč je o beračima šumskih plodova, borovnice i pečuraka.
       Borovnica-turist iz godine u godinu dobija sve više poklonika među meštanima potkopaoničkih sela i žiteljima Raške, Brusa, Kruševca, Aleksandrovca. Nije mali broj ni onih koji se iz Beograda i drugih srbijanskih gradova upute u berbu ukusne i lekovite borovnice. Zbog toga u Upravi Nacionalnog parka Kopaonik, ma koliko se radovali svakom gostu na planini, svake godine u ovo vreme strepe od ovakvih posetilaca.
       - Svesni smo da su okolnosti takve da narod nema para i svaki dinar, makar zarađen i na ovakav način, dobro dođe, ali posledice najezde berača su iz godine u godinu sve vidljivije - žali se Milosav Maksimović, direktor Nacionalnog parka Kopaonik.
       - Reč je o tome što ljudi borovnicu beru takozvanim grebenima i oštećuju biljku za duže vreme. Razumem njihovu želju da naberu što više, ali prinuđeni smo da rigorozno intervenišemo kako bismo to sprečili.
       Čuvarska služba Nacionalnog parka svakodnevno oduzme na desetine ovih primitivnih alatki, podnose prekršajne prijave, ali berača je sve više. Nije ni čudno jer kilogram borovnice se plaća i do 150 dinara, a vredan berač dnevno ovom alatkom može da nabere više od deset kilograma.
      
       Pogrešno nasađeni hoteli
       No, to nije i jedini problem ljudi iz Nacionalnog parka zaduženih da očuvaju prirodne lepote i zdravu sredinu na blizu 12 hiljada kvadratnih kilometara. Ironijom slučaja, tačno pre dvadeset godina, kad je tadašnje Republičko izvršno veće SR Srbije donelo odluku o ustanovljenju Nacionalnog parka na Kopaoniku, počelo je nekontrolisano i nedomaćinsko uništavanje prelepih proplanaka, šumskih prostranstava i bistrih vodotoka. I to sve zarad razvoja turizma. Tačno toliko godina traje i borba ljudi posvećenih lepotama ove planine da se sačuvaju endemske šumske vrste, retke životinje i bistri izvori.
       - Uprava Nacionalnog parka je formirana pre deset godina, ali već je bilo kasno da se isprave neke kardinalne greške - kaže Milosav Maksimović. - Vrh Kopaonika je već bio zaposednut ogromnim hotelskim kompleksima tako da je to sada grad za deset hiljada stanovnika. Možete zamisliti koje se tu količine otpadnih voda izliju, kolika se količina smeća tokom godine nakupi, koliko automobila godišnje prođe trujući izduvnim gasovima sve oko sebe.
       Svi se slažu da je konceptualna greška napravljena osamdesetih godina kad su, umesto u podnožju planine, hotelski kapaciteti počeli da se grade na samom vrhu. Sve do ovih dana ta besomučna i nekontrolisana gradnja je nastavljena. Umesto da izgradnjom hotela i pratećih sadržaja u podnožju pomognu stanovnicima potkopaoničkih sela, razvijajući i njihove delatnosti u funkciji turizma, planeri su objekte sagradili podno samog Pančićevog vrha. Tako sada stotine zaposlenih svakodnevno po nekoliko sati putuje do radnog mesta ili stanuje na planini, što umanjuje ionako skromne prihode od turističke posete.
      
       Strah od kasetnih bombi
       - I pored svega - nastavlja Maksimović - Uprava Nacionalnog parka je dosta uspela u fizičkoj zaštiti prirodnih resursa. Zaustavljena je nekontrolisana seča šume, obnovljeni su neki rezervati, očišćeni vodotokovi. Jednostavno, počeli smo da radimo onako kako se to već odavno radi u Evropi. Naše čuvarske službe, iako malobrojne, stalno su na terenu i štite prirodne lepote od nesavesnih posetilaca.
       Nacionalni park sada posluje pri Ministarstvu za zdravstvo i zaštitu životne sredine i uglavnom se samostalno finansira. Najveći deo prihoda dolazi od ubiranja taksa (ekološka renta). Budžetski izvori su skromni jer najveći deo novca iz ovog ministarstva ide na zdravstvenu zaštitu, pa za ekologiju ostane malo.
       Jedan od najvažnijih projekata je dalja sanacija posledica ratnih dejstava pre dve godine. Poznato je da je Kopaonik bio pod stalnim dejstvom projektila avijacije NATO-a zbog svog strateškog značaja. Iako je preduzeto više akcija uklanjanja kasetnih bombi, strahuje se da u pojedinim delovima planine još ima zaostalih ubojitih sredstava.
       - Mi smo te prostore jasno označili i oni ne predstavljaju nikakav problem za turiste, naravno ukoliko to poštuju. Za ovu akciju očekujemo pomoć i stranih investitora, posebno onih čije su zemlje i učestvovale u bombardovanju - kaže direktor Nacionalnog parka. - S opštinom Brus pokušavao da obnovimo ideju o izgradnji žičare sa gondolama iz Brzeće do vrha. Korist bi bila višestruka. Smanjio bi se broj automobila na vrhu, zaposleni bi brže stizali svojim kućama, a meštani okolnih sela bi lakše i brže dopremali namirnice i druge artikle koje prodaju turistima.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ
      
      

“Humane” beraljke Uprava Nacionalnog parka je angažovala stručnjake i dovitljive ljude da izrade beraljke za borovnice koje ne bi oštetile biljku prilikom branja a beračima omogućavala brzu berbu. Uskoro će se ova alatka proizvoditi serijski i biće ponuđena beračima.